Корисничке алатке

Алатке сајта


јован_цвијић

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
јован_цвијић [2020/10/10 16:18]
жељко_тодоровић
јован_цвијић [2020/10/11 13:37] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 60: Линија 60:
 На Прашком универзитету је 1902. изабран за редовног професора физичке географије,​ али се захвалио на почасти.((Павле Вујевић,​ 1925, стр. 408)) Током Првог светског рата боравио је у Швајцарској,​ а затим у Француској,​ где је по позиву предавао на париској Сорбони,​((НБС,​ Ликови)) Предавања је држао пуна четири семестра. Била су веома посећена,​ долазили су и научници из других области,​ историчари,​ археолози,​ природњаци,​ политички радници,​ па чак и неки политички фунционери. На основу предавања је штампана књига „Балканско полуострво“ (франц. //La Péninsule Balkanique//​),​ која је касније преведена и допуњена и на српском језику,​ под насловом „Балканско полуострво и јужнословенске земље“. Књига и његова истраживања о Балканском полуострву су имали пресудну улогу на конференцији у Версају.((Радио Београд,​ 16. 1. 2013.)) Тим делом је истакнут значај улоге коју има човек у географији,​ а која се посебно одражава у кретању становништва,​ привреди и насељима.((НБС,​ Ликови)) На Прашком универзитету је 1902. изабран за редовног професора физичке географије,​ али се захвалио на почасти.((Павле Вујевић,​ 1925, стр. 408)) Током Првог светског рата боравио је у Швајцарској,​ а затим у Француској,​ где је по позиву предавао на париској Сорбони,​((НБС,​ Ликови)) Предавања је држао пуна четири семестра. Била су веома посећена,​ долазили су и научници из других области,​ историчари,​ археолози,​ природњаци,​ политички радници,​ па чак и неки политички фунционери. На основу предавања је штампана књига „Балканско полуострво“ (франц. //La Péninsule Balkanique//​),​ која је касније преведена и допуњена и на српском језику,​ под насловом „Балканско полуострво и јужнословенске земље“. Књига и његова истраживања о Балканском полуострву су имали пресудну улогу на конференцији у Версају.((Радио Београд,​ 16. 1. 2013.)) Тим делом је истакнут значај улоге коју има човек у географији,​ а која се посебно одражава у кретању становништва,​ привреди и насељима.((НБС,​ Ликови))
  
-Провео је 42 године (све до 1925)((Политика,​ 17. 1. 1927, стр. 2)) на теренским истраживањима по Балканском полуострву,​ Малој Азији, јужним Карпатима,​ Италији,​ јужној Француској,​ Аустрији,​ Скандинавији. Утемељио је више научних дисциплина,​ као што су геоморфологија,​ лимнологија,​ антропогеографија,​ етнологија. Аутор је научне тезе о крашким појавама,​ открио((Музеј Града Београда,​ Јован Цвијић на терену)) трагове ледника((Политика,​ 17. 1. 1927, стр. 1)) и постојање леденог доба, најпре на планини Рили у Бугарској,​((Милорад Васовић,​ 1997, стр. 246)) а затим и на многим планинама Балкана,​ што је било у супротности са резултатима ранијих страних истраживача,​ који су тврдили да их никако нема.((Радио Београд,​ 16. 1. 2013.)) Увео је нове погледе испитујући грађу планинскиих система.((Политика,​ 17. 1. 1927, стр. 1)) Утврдио је  планински систем на Балканском полуострву,​ творац је абразионе теорије Панонског басена,​ као и теорије о генези Ђердапске клисуре и образовању Босфора и Дарданела.((Музеј Града Београда,​ Јован Цвијић на терену)) Закључио је да се некадашње Панонско језеро ширило не само преко данашње Панонске низије,​ која обухвата Бачку и Банат, већ и преко [[Шумадија|Шумадије]],​ до Копаоника и [[Златибор|Златибора]], и на западу до Загребачке горе и Жумберачких планина (Жумберка).((Радио Београд,​ 16. 1. 2013.))+Провео је 42 године (све до 1925)((Политика,​ 17. 1. 1927, стр. 2)) на теренским истраживањима по Балканском полуострву,​ Малој Азији, јужним Карпатима,​ Италији,​ јужној Француској,​ Аустрији,​ Скандинавији. Утемељио је више научних дисциплина,​ као што су геоморфологија,​ лимнологија,​ антропогеографија,​ етнологија. Аутор је научне тезе о крашким појавама,​ открио((Музеј Града Београда,​ Јован Цвијић на терену)) трагове ледника((Политика,​ 17. 1. 1927, стр. 1)) и постојање леденог доба, најпре на планини Рили у Бугарској,​((Милорад Васовић,​ 1997, стр. 246)) а затим и на многим планинама Балкана,​ што је било у супротности са резултатима ранијих страних истраживача,​ који су тврдили да их никако нема.((Радио Београд,​ 16. 1. 2013.)) Увео је нове погледе испитујући грађу планинскиих система.((Политика,​ 17. 1. 1927, стр. 1)) Утврдио је  планински систем на Балканском полуострву,​ творац је абразионе теорије Панонског басена,​ као и теорије о генези Ђердапске клисуре и образовању Босфора и Дарданела.((Музеј Града Београда,​ Јован Цвијић на терену)) Закључио је да се некадашње Панонско језеро ширило не само преко данашње Панонске низије,​ која обухвата Бачку и Банат, већ и преко [[Шумадија|Шумадије]],​ до Копаоника и Златибора,​ и на западу до Загребачке горе и Жумберачких планина (Жумберка).((Радио Београд,​ 16. 1. 2013.))
  
 ===== Академик ===== ===== Академик =====
јован_цвијић.txt · Последњи пут мењано: 2020/10/11 13:37 од жељко_тодоровић