Авиатик Берг, једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила немачка фирма Авиатик. Пројектовао их је инж. Јулијус фон Берг па су према њему ови авиони добили други део имена Берг. Авиони ове серије су били ловци и означавани су ознаком Д по тадашњој немачкој класификацији.
Фирма Авиатик је већ имала искуства у пројектовању и производњи извиђачких авиона пре него што се инж. Берг прихватио 1916. године да пројектује нови извиђачки авион, са снажнијим мотором који је имао већу брзину и плафон лета. Наиме 1914. године уочи Првог светског рата Авиатик је произвео извиђачки авион Авиатик Б.II, двокрилац са два члана посаде (пилот и извиђач) и снагом мотора 88 kW (120 KS), а 1915. године овај авион је побољшан како у аеродинамичком погледу тако и у снази мотора. Тај авион је добио ознаку Авиатик Б.III, и имао је мотор од 118 kW (160 KS). Према тадашњој класификацији авиона у Аустрији и Немачкој нови авион кога је пројектовао инж. Берг је добио назив Авиатик (Берг) Ц.I. Паралелно са овим авионом пројектован је и израђен ловачки авион Авиатик (Берг) Д.I који је био готово идентичан авиону Ц.I с тим што је био једносед. Првобитно је било предвиђено да се Авиатик (Берг) Д.I искључиво ради као ловац за потребе Аустроугарског ваздухопловства (k.u.k. Luftfahrtruppen — LFT) и да се производи у филијали Авиатика у Бечу. Ратни услови су то променили тако да се овај авион производио у 6 фабрика у Аустроугарској и матичној фирми у Немачкој. Значај овог авиона је у томе што је то први ловац произведен у Аустроугарској.
Први прототип авиона Авиатик Берг Д.I је направљен до октобра месеца 1916. године, а пробни лет је изведен 16. октобра 1916. године на аеродрому Аспен. Тај први лет је био фаталан за авион и пробног пилота Фердинанда Коншела (нем. Ferdinand Konschel) који је том приликом и погинуо. Први пробни лет другог прототипа обављен је 24. јануара 1917. године и резултати су били задовољавајући. Прототипови су се разликовали од авиона из серијске производње у томе што су били наоружани једним митраљезом постављеним изнад горњег крила а гађао је изван поља елисе. Заглављивање митраљеза у току лета онеспособљавало је авион за даљу борбу пошто га пилот у току лета није могао одглавити. Због тога су серијски авиони били опремљени са два митраљеза који су се налазили са обе стране блока мотора.
Првим авионима из серијске производње била је наоружана јединица са аеродрома Дивача у Словенији у јесен 1917. године.
Авиатик Берг Д.I је двокрили једноседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, прилично дубок а узак. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен дрвеном лепенком. Труп овог авиона се истицао чистом аеродинамичном линијом. Авиони овог типа који су произведени у Немачкој били су опремљени течношћу хлађеним линијским моторима, Мерцедес Д.IIIа (Mercedes D.IIIа) снаге 170 KS (127 kW). Овај мотор се у литератури и документацији може наћи и под називом Даимлер Д.IIIа (Daimler D.IIIa). Авиони који су произведени у Аустроугарској били су опремани моторима Аустро-Даимлер AD6 снага 160, 185, 200 и 225 КС. Ловци за борбе на великим висинама Авиатик Берг Д.III, какве је захтевао италијански фронт (борбе изнад Алпа) били су опремљени моторима Hiero снаге 230 КС. Хладњак за воду се налазио испред мотора. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од заварених челичних цеви.
Пилот је седео у отвореном кокпиту и био је заштићен малим ветробранским стаклом. Прегледност из пилотске кабине није била сјајна због високо постављеног мотора.
Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара паралелних упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су по димензијама била иста, имала су облик правоугаоника, с тим што је доње крило било померено у односу на горње уназад. Спојеви предње и задње ивице са бочним ивицама крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су били направљени од дрвета пресвученог платном. Крила су била слабији део авиона и нису могла да поднесу већа оптерећења које захтева ловац, тако да су касније произведени примерци имали крила дебљег профила.
Стајни орган је био класичан фиксан, направљен од заварених челичних цеви, са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. Авион је био наоружан са два синхронизована митраљеза Schwarzlose M 16 калибра 8 mm који су били постављени испред пилота и гађали су кроз обртно поље елисе. Митраљези су били постављени са обе стране блока мотора, па су меци пролазили кроз отворе направљене у хладњаку мотора. Миртаљези су били у хаптичком пољу пилота, тако да је могао да интервенише и у току лета, у случају да дође до њиховог застоја у раду.
Инжењер Берг је у току 1917. године развио побољшани авион ловац који је добио ознаку Авиатик Берг Д.II а први пробни лет је обављен лета 1917. године. Фирма Авиатик је произвела две серије ових авиона (серија 39 и 339, које су испоручене на фронт у јесен 1917. године). У серији 39 је направљено 11 авиона са моторима Аустро-Даимлер AD6 од 200 КС, а у серији 339 је направљено 9 авиона са моторима Аустро-Даимлер AD6 од 225 КС. На први поглед овај авион се од свог претходника разликовао тиме што му је доње крило било краће од горњег. Остале техничке карактеристике овог авиона су дате у табели.
Даљи развој није стао на овом авиону. Већ у октобру 1917. извршен је пробни лет прототипа авиона трокрилца (прототип 30.24) прво са мотором од 185 КС а касније и са мотором од 200 КС. Oвај авион је добио ознаку Авиатик Берг Др. I, а није ушао у серијску производњу.
У жељи да повећа брзину својих ловаца направљена су два прототипа ловаца са ваздухом хлађеним ротативним мотором снаге 150 KS које је производио Steyr по лиценци Le Rhone. Прототип 30.27 је био двокрилац док је прототип означен бројем 30.40 био парасол моноплан (једнокрилац). У односу на остале ловце из Авиатикове серије Д, ова два прототипа су били лакши, полетна тежина им је била 586 и 600 kg, а постизали су већу максималну брзину 192 и 200 km/h и брзину пењања. Ни један од ова два прототипа није ушао у серијску производњу.1)2)
Поред производње ових авиона у матичној фирми Авиатик у Немачкој, ови авиони су се по лиценци производили и у Аустроугарској и то у следећим фирмама:
авион = Авиатик Берг Д.I
бр. и ознака топа =
бр. граната =
калибар =
бр. и ознака митраљеза = 2 Schwarzlose M 16
бр. метака =
калибар митраљеза = 8
класичне авио бомбе =
маса бомби =
бр. тачака за подвешавање =
Ловачки авион Авиатик Берг Д.I је био најбројнији ловац у Аустроугарском ваздухопловству (k.u.k. Luftfahrtruppen — LFT). Израђен је у 815 примерака и служио је на источном (руском) и италијанском фронту као и на балканском ратишту. У LFT је служио од јесени 1917. године па до потписивања примирја 11. новембра 1918. У многим аспектима, Д.I је био добар ловачки авион. Био је релативно брз, али не и најбржи ловац на ратишту које је покривао, имао је одличне летне карактеристике и управљивост у лету, а могао је достићи веће висине од већине својих противника. Поред тога, пилоту је обезбеђен простран и комфоран кокпит, као и релативно добро видно поље. Овај авион се најчешће користио за пратњу двоседих извиђачких авиона. Због почетних недостатака ових авиона као што су били проблеми са хлађењем мотора, положајем митраљеза изнад горњег крила и структуром крила пилоти LFT су за борбу са противничким ловцима више волели да користе авион Албатрос Д.III.
Најбројнији авион из ратног плена после распада Аустроугарске монархије био је Авиатик Берг Д.I. Војно ваздухопловство Краљевине СХС је дошло у посед према попису ваздухопловног материјала осталог иза LFT од 24. маја 1919. године око 43 авиона овог типа. Од тог броја за оперативну употребу је оспособљено 22 авиона овог типа. Неки су били стационирани у Љубљани а неки у Новом Саду. Авиони стационирани у Љубљани су коришћени у војним операцијама на корушком фронту, а ови из Новог Сада су служили у пилотској школи 1. ваздухопловног пука као школски авиони за основне акробације.
У сабирном центру за ваздухопловни материјал у Љубљани су се нашла и три авиона Авиатик Берг Д.II. Сва три су била неисправна с тим што је одлучено да се два поправе а трећи је био без крила. Шта се касније дешавало са овим авионима није познато.
У ВВ КСХС ови авиони су се називали према броју седишта у авиону, називу конструктора и снази мотора: једносед Берг 185КС и једносед Берг 200КС. Користили су се до 30-тих година двадесетог века. Значај овог авиона у југословенском ваздухопловству је у томе што је послужио за школовање многих пилота и то у време када је Краљевина СХС оскудевала у авионима. Поред тога овај авион је одиграо значајну улогу у одбрани северо-западних граница нове државе у периоду од 1918. до 1922. године.3)4)5)
До данас су сачувана два примерка ових авиона. Један се налази у Техничком музеју у Бечу (Аустрија),6)7)8) то је авион са серијским бројем 101.37 кога је произвела фирма Thöne & Fiala са мотором AD 200 KS а други такође истог произвођача Т&F са налази у Ваздухопловном музеју у Сијетлу (САД) (Museum of Flight, Seattle USA).9)10) Овај авион има серијски број 101.40, мотор AD 185 KS, ојачано крило и структуру авиона у односу на друге серије ових авиона, наоружан је са два митраљеза Шварцлозе М 16.
Aviatik Berg D