Корисничке алатке

Алатке сајта


спад_с.vii
Aвион СПАД С.VII српске авијатике на Солунском фронту 1918.

СПАД С.VII

СПАД С.VII (SPAD S.VII), француски двокрилац, ловачки авион једносед из времена Првог светског рата. Пројектовао га је Louis Béchereau током 1915—1916. године, а производила их је фирма СПАД (Société Pour L'Aviation et ses Dérivés). Произведен је у јако великом броју примерака — око 6.500 — и користиле су га готово све земље Антанте у току Првог светског рата. Сматра се једним од најзначајнијих ловаца Првог светског рата.1)2).

Пројектовање и развој

Ситуација на фронтовима у Првом светском рату током 1915. године, била таква да савезници нису имали ловца који је био у стању да се озбиљно супротстави немачким једнокрилцима Фокер што је довело до интензивне трке у наоружању. Ваздухопловство је предњачило у тој трци.

Трка за што бржим и окретнијим авионима (ловци) или што бржим и снажнијим бамбардерима са повећаном носивошћу убојног терета довела је до тога да су се на ратишту појављивали нови типови авиона, а да ресурси претходног типа нису били истрошени. Оснажена ваздухопловна и индустрија мотора биле су у стању да прате ту трку. У таквим условима је настао француски ловац СПАД С.VII. Конструисао га је Louis Béchereau шеф конструкторског тима фирме СПАД на бази авиона СПАД А.2 који је ова фирма развила за потребе руског царског ваздухопловства. Предуслов за ову конструкцију је био синхронизовани митраљез за гађање кроз обртно поље елисе и снажан и поуздан мотор, за шта је послужио мотор Хиспано-Суиза 8 швајцарског дизајнера мотора Marc Birkigt-а који је на основу свог пројекта аутомобилског мотора направио авио мотор који је могао да развије снагу од 150 KS. Прототип авиона са овим мотором на тестирању је показао изванредну стабилност, а постигао је максималну брзину хоризонталног лета од 213 km/h и брзину пењања на 3000 метара за 15 минута. На основу ових резултата, и испитивања прототипа, француско ваздухопловство је поручило 280 примерака овог ловца.

Технички опис

СПАД С.VII је двокрилни једноседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је заобљеног попречног пресека, предњи део пресвучен лимом, а репни део трупа пресвучен платном. Био је опремљен водом хлађеним линијским мотором са V распоредом цилиндара, Hispano-Suiza 8A (8Ab) снаге 110/132 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, фиксног корака, чије су нападне ивице биле оковане металним лимом. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. У току производње и коришћења авиона, уочено је да је носач мотора био слаб што је проузроковало додатне вибрације. Ово је отклоњено појачавањем носача. Такође је констатовано да се при високим спољним температурама мотор прегрева а при ниским тешко долази до прописане радне температуре што је у току производње решавано отварањем додатних отвора који ће омогућити бољу циркулацију ваздуха око мотора. Уградњом металних шалузина на улазу ваздуха у облогу мотора, овај проблем је и дефинитивно решен.

Пилот је седео у отвореном кокпиту и био је заштићен малим ветробранским стаклом, а имао је и заштитник/наслон за главу. Прегледност из кабине је била добра јер је било довољно простора између трупа и горњег крила.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном, релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара дрвених упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Новина код овог авиона је била та што се укрштање затезача налазило на средњим упорницама, тако да се на тај начин елиминисало вибрирање затезача у току лета и тиме смањивао отпор ваздуха и повећавала брзина авиона. Крајеви крила су били скоро равно одсечени. Спојеви предњих и задњих са бочним ивицама крила су полукружно изведени. Структура крила и авиона СПАД С.VII је била добро изведена тако да се код њега нису испољавале мањкавости (одлепљивљало платно на крилима) које су имали авиони произвођача Нијепор. Ово је омогућавало веће оптерећење авиона што је за ловачке авионе представљало битну предност. Конструкција репних крила и вертикални стабилизатор су били направљени од дрвета пресвучени платном.

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. Авион је био наоружан митраљезом Викерс калибра 7,7 mm који је био постављен испред пилота и гађао је кроз обртно поље елисе. Код неких авиона СПАД С.VII (енглеских) на горње крило је уграђиван још један митраљез тако да му се на тај начин повећавала ватрена моћ.

Варијанте авиона

  • СПАД С.VII - верзија са мотором Hispano-Suiza 8A снаге 110 kW, направљено 500 примерака
  • СПАД С.VII Ц.1 - верзија са мотором Hispano-Suiza 8Ab снаге 132 kW, направљено око 6.000 примерака

Наоружање

1 х митраљез Викерс, напред, бр. метака 500, калибар митраљеза 7,7 мм

Корисници

  • Аргентина
  • Белгија
  • Бразил
  • Чиле
  • Чехословачка
  • Француска
  • Естонија
  • Финска
  • Грчка
  • Италија
  • Јапан
  • Холандија
  • Перу
  • Пољска
  • Португалија
  • Румунија
  • Русија
  • Србија
  • СССР
  • Тајланд
  • Украјина
  • Велика Британија
  • САД
  • Југославија

Оперативно коришћење

Први СПАД С.VII је стигао на Западни фронт 23. августа 1916, а у прве борбе је ушао већ после три дана док су прва обарања овим авионом потврђена 1. октобра 1916. године. Први авиони СПАД С.VII су додељивани асовима како би се од њих добила поуздана оцена квалитета авиона. Убрзо је постало јасно да је овај авион био неприкосновен у погледу брзине, агилности у ваздуху и веома стабилан у лету што му је омогућавало прецизна гађања и велики број погодака. Авион је имао веома добар успон и изузетну структуру која му је омогућавала да се искључи из борбе понирањем у било ком тренутку и у томе га није могао пратити ни један дотадашњи авион ни на противничкој нити на савезничкој страни.

У почетку је било проблема са снабдевањем фронта овим авионима јер је постојао проблем израде хладњака за авионе а и отклањане су „дечије болести” у пројекту. Првих 500 авиона је испоручено са моторима снаге 110 kW, а касније је у авион уграђиван појачани мотор од 132 kW, ових авиона је израђено око 6000 примерака.

Авион СПАД С.VII се производио у Француској у фирми СПАД и још 6 других фирми, по лиценци се производио у Великој Британији у две фирме и Царској Русији у фирми „Дукс”.3) Због великог броја произвођача, употребе различитих материјала и модификација јавила се разлика у тежини и квалитету авиона које су се одразиле и на техничке карактеристике авиона али то нису биле неке велике разлике.

После завршетка Првог светског рата појавили су се велики вишкови ових авиона па су се после рата они по веома повољним ценама продавали многим земљама тако да је авион био веома заступљен. С обзиром на квалитет задржао се дуги низ година у саставу војних ваздухопловстава многих земаља - чак до 1930. године.

У Србији и Краљевини СХС/Југославији

У српској авијатици, авиони СПАД С.VII су пристизали на Солунски фронт крајем августа и почетком септембра месеца 1918. године дакле непосредно пред пробој Солунског фронта. Српска ескадрила је располагала са 11 ових авиона а исто толико и француска ескадрила. Сви ови авиони су преживели пробој и наставили су да пружају подршку српској војсци до потпуног ослобођења земље када су укључени у састав Војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије (ВВКСХС). Око петнаест авиона — већином С.VII Ц1 — набављено је у Француској из ратних вишкова почетком двадесетих а неколико је добијено од Аеронаутике угарске војске. Погонску групу С.VII Ц1 чинио је мотор Hispano-Suiza 8Ab снаге 180 KS. Од 1918. до 1926. године ово је био стандардни ловац да би после тога па све до 1930. године служио у пилотским школама као авион за ловачку обуку пилота. Процењује се да је кроз ВВ КСХС/Југославије прошло око 30 авиона овог типа.4)5)6)7)

Сродни чланци

Литература

  • Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
  • Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
  • Лучић, Душан (1936.) Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
  • Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Зборник радова, Српска авијатика 1912 - 1918, МЈВ, Београд 1993. ISBN 86-901403-1-X
  • Munson, Kenneth. Fighters 1914-19 Attack and Training Aircraft. Poole, Doorset: Bladford Press, 1976
  • Sanger, Ray. Nieuport Aircraft of World War One. Ramsbury, Marlborough, UK: The Crowood Press, 2002
  • Mike Spick,William Green,Gordon Swanborough, Illustrated Anatomy of the World's Fighters, Zenith Press, 2001, ISBN 978-07-6031-124-0
  • Bordes, Gerard. "SPAD." Mach 1, L'encyclopédie de l'Aviation, Volume 8. Paris: Atlas, 1981, pp. 2173-2187.
  • Bruce, J.M., The First Fighting SPADs. Air Enthusiast, Issue 26, April - July 1981. Bromley, Kent: Pilot Press, p. 59, p. 61-62. ISSN 0143-5450.
  • Connors, John F., Don Greer and Perry Manley., SPAD Fighters in Action, (Aircraft in Action No. 93). Carrollton, Texas: Squadron-Signal Publications, 1989. ISBN 0-89747-217-9.
  • Crosby, Francis. A Handbook of Fighter Aircraft. London: Hermes House, 2003. ISBN 1-84309-444-4.
  • Sharpe, Michael. Biplanes, Triplanes, and Seaplanes. London: Friedman/Fairfax Books, 2000, p. 270. ISBN 1-58663-300-7.
  • United States Air Force Museum Guidebook. Wright-Patterson AFB, Ohio: Air Force Museum Foundation, 1975, p. 9.
  • Antolucci, Enzo; Matricardi, Paolo: Flugzeuge von den Anfängen bis zum 1. Weltkrieg, Falken-Verlag Wiesbaden 1975, ISBN 3806803919
  • Шавров, В. Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г., Москва 2002., Машиностроение, ISBN 5-217-03112-3
  • Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.

Спољне везе

2)
Antolucci, Enzo; Matricardi, Paolo: Flugzeuge von den Anfängen bis zum 1. Weltkrieg, Falken-Verlag Wiesbaden 1975, ISBN 3806803919
3)
Шавров, В. Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г., Москва 2002., Машиностроение, ISBN 5-217-03112-3
4)
Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
5)
Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
6)
Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
7)
Лучић, Душан (1936.) Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
спад_с.vii.txt · Последњи пут мењано: 2022/06/03 23:32