| Владимир Спасович |
|---|
| Рођење: 16. јануар 1829. Речица код Минска, Русија Смрт: 26. октобар 1906. Варшава, Русија Познат као: правник, публицист, историчар и професор |
Владимир Спасович (пољ. Włodzimierz Spasowicz) (Речица код Минска, 16. јануар 1829 — Варшава, 26. октобар 1906), правник, публициста, историчар књижевности, професор универзитета (Петроград).
Родио се у Минску, од православног оца. Учио је у минској гимназији с обавезним руским језиком, но васпитање му је било на пољском. У петроградском универзитету је слушао лекције из права од 1845. до 1849, и ту је ушао у кружок пољских студената из тадашње западне Русије. Потом је предавао право у Петрограду, али је 1861. напустио катедру. Године 1864. сасвим је напустио професуру и посветио се успјешно адвокатури.
Његови радови су ту покривали грађанска и друга права: О правах нейтрального флага и нейтрального груза (СПб., 1851); Об отношениях супругов по имуществу по древнему польскому праву (СПб., 1857); О праве литературной собственности (СПб., 1861); О теории судебно-уголовных доказательств в связи с судоустройством и судопроизводством (СПб., 1861); Учебник уголовного права (СПб., 1863); Права авторские и контрафакция (СПб., 1865); Черногория и законник Богишича (Вестник Европы, 1889, № 2); Новые направления в науке уголовного права (СПб., 1898); Вопросы, возбуждаемые новейшими проектами преобразований акционерного законодательства в России (Русское Экономическое Обозрение, 1900, № 3).
Уз правна питања занимао се и са политичким и литерарним. Писао је тако о Хамлету, Бајрону, Пушкину, Љермонтову и Мицкевичу. Главни његови критички огледи су се појављивали у Вјеснику Европе (Вестник Европы), и сви су ушли у састав његовога дјела Сочинений (т. I—IX, СПб., 1889 и сл.), којему је предходио зборник чланака За много лет (СПб., 1879). Као историчар културе и публицист, посматрао је пољску и руску литературу. Тежио је пољско-руском зближавању и у том својству је издавао журнал „Kraj”, 1883 г. у Петербургу. Био је и један од оснивача журнала „Athenaeum”, у Варшави. Уз то је посебно издао Жизнь и политика маркиза Велёпольского (СПб., 1882). Са латинског је превео рад пољског историчара 16. вијека Свентослава Ормељског: Восемь книг Безкоролевия от 1572 по 1576 гг. (СПб., 1856). Уз све то национални интереси нису представљали главну црту његових погледа, пошто је углавном заступао општеевропске културне идеале, и био одлучни противник шовинизма и клерикализма.
Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.