| Георги Николов Златарски |
|---|
| Рођење: 6. фебруар 1854. Трново, Турска Смрт: 22. август 1909. Трново, Бугарска Познат као: геолог, палеонтолог и професор |
Георги Николов Златарски (Трново, 6. фебруар 1854 — Трново, 22. август 1909), бугарски геолог и палеонтолог. Поред Ами Буе оснивач је бугарске геологије. Био је ректор Универзитета у Софији (1897—1898. и 1901—1902).
Рођен је као други од четири сина Николе Златарског. Завршио је гимназију у родном мјесту Трнову, а затим је од 1868. похађао Императорски лицеј у Цариграду. Због исувише строге дисциплине напустио га је 1871. године и отишао у Загреб, гдје је похађао реалну гимназију. Уписао се 1876. на Загребачко свеучилиште, на коме је 1880. дипломирао природне науке. Вратио се у ослобођену Бугарску, где је од 1880. био минералог-геолог у Министарству финансија. На тој дужности је путовао у Аустрију и Енглеску и дружио се и са Константином Јиречеком, који је у периоду (1879—1884) био на различитим дужностима у министарству просвјете у Бугарској. Бугарска је геолошки у његово време била готово неиспитана, па је пропутовао читавом Бугарском да би састављао геолошке мапе. Први је 1897. објавио геолошку мапу Бугарске.
Био је предавач на софијском универзитету, а потом и декан физичко-математичког факултета. Ректор је 1897—1898. и 1901—1902. Предавао је Опћу геологију, Историјску геологију, Геологију Бугарске, Палеонтологију, Палеонтологију и друге предмете.1) Његов главни рад Геологија Бугарске, одштампан је тек 1927. Учествовао је 1885. године као добровољац у Српско-бугарском рату.2)
Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892. Дописник је (Академије природних наука) од фебруара 1900.