КАМС 30 (CAMS 30), двокрилни двоседи хидроавион у облику чамца за основну летачку обуку хидропилота, мешовите је конструкције, претежно од дрвета и платна. Производио се у Француској у фабрици CAMS (Chantiers Aéro-Maritimes de la Seine) из Париза почетком двадесетих година двадесетог века.
Пројектант овог авиона је био инж. Рудолф Конфленти творац многих сличних хидроавиона фирме „Савоја”. Прототип је изложен децембра 1922. на париском Аеронаутичком салону. Фабричка испитивања прототипа у лету су обављена на Сени од јануара до марта 1923. године након чега је прототип послат у Сан Рафаел (Saint-Raphaël) на званична испитивања. У фебруару 1924. године приказан је представницима француске морнарице и ваздухопловства, а такође и већем броју страних делегата. Француска Ратна Морнарица је наручила 20 примерака хидроавиона CAMS 30Е који су коришћени у пилотској школи у Берре.
Авиони Камс 30Е су једномоторни двокрилни двоседи школско тренажни хидро авиони. Авион је потпуно дрвене конструкције труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су танког провила, четвртастог облика са равним крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по два пара упорница. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су иста као и горња. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. У међу простору између крила је био смештен линијски мотор Hispano-Suiza 8Aa V8 снаге 110 kW, који је био причвршћен на челичну конструкцију (балдахин) ослоњену на труп авиона. Четворокрака потисна елиса која покреће авион је направљена од дрвета фиксног корака. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила. Инструктор и ученик су седели један поред другог.
У току 1924. године, поред Француске која је купила 20 примерака, хидроавионе Камс 30Е купиле су Краљевина СХС и Пољска. Југославија је купила 6 а Пољска 4 апарата.
У Француској овај авион је пратио пех, у првих пет месеци на неким од ових авиона су попуцале затеге а два авиона ју имала удес па су због тога авиони приземљени. После окончане истраге, 14 преосталих хидроавиона Камс 30Е је преправљено. Ипак, већ до краја 1924. године замењени су, ужурбано, хидроавионима Ф.Б.А. 17ХЕ2. Разлог овако брзе замене, поред споменутих удеса, је био што је CAMS био опасан при малим брзинама а имао је и тешке команде за школски хидроавион.
Из тог првог модела у каснијим годинама развијена је велика фамилија успешних летећих чамаца Камс.
Пет хидроавиона CAMS 30Е је уведено крајем 1924. године у службу Поморског Ваздухопловства, практично истовремено са првим домаћим хидроавионима Икарус Шм. Шести примерак је стигао почетком 1925. године.
Команда ПВ је наменски наручила Камсове да би хидропилоти могли да изводе летове на 5000 метара у одређеном трајању, што је био услов за стицање звања дипломираног војног хидропилота. Међутим, показало се да Камсови нису дорасли овом задатку јер су имали лошије карактеристике од оних наведених у спецификацији фабрике.
Задржали су се у служби до 1931. године. Те године су уништена два апарата тог типа. На једном Камсу 11. маја 1931. године, у Дивуљама, у удесу је погинула посада: пилот Иван Јерић и извиђач, поручник корвете Драгутин Сић. Називани су једноставно Камс, а по уобичајеном маниру били су познати и као Школски-Хиспано.
KAMS 30