Корисничке алатке

Алатке сајта


сиаи_с.13
СИАИ С.13

СИАИ С.13

СИАИ С.13 или Савоја С.13 (итал. SIAI S.13), хидроавион из периода Првог светског рата. Спадао је у класу вишенаменских хидроавиона (извиђач-ловац-путнички). Направљен је у Италији а по лиценци је рађен и у Француској и Шпанији. Авион је први пут полетео 1919. године.1)

Пројектовање и развој

Једна од италијанских фабрика авиона која је производила авионе ФБА по француској лиценци била је СИАИ (SIAI) позната под називом Савоја (Savoia). Ова фабрика је произвела 500 примерака авиона ФБА Typ H. На почетку производње ФБА авиона они су за главног конструктора поставили младог инж. Рафаела Конфлентија (Raffaele Conflenti) који није губио време него је прионуо на посао и већ у току рата пројектовао фамилију „летећих чамаца“ чија је ознака почињала словом С. После успешног С.8 који је био завршен за време рата у послератном периоду направљени су авиони С.9 и С.12, а 1919. године светлост дана је угледао авион С.13 са мотором Isotta Fraschini V6 снаге 250 KS који је био мања верзија претходног авиона С.12. Намера пројектанта је била да од авиона С.12 који је био извиђач-бомбардер направи авион С.13 предвиђен за извиђачко-ловачке задатке.

Варијанте авиона

  • СИАИ С.13 — хидроавион двосед производна верзија,
  • СИАИ S.13 Tipo — хидроавион једносед,
  • СИАИ С.13бис — хидроавион путничка варијанта,
  • КАМС С-13 — хидроавион двосед рађен у Француској по лиценци.

Технички опис

Авиони СИАИ/Савоја С.13 су једномоторни двокрилни двоседи извиђачко-ловачки хидро авиони. Авион је потпуно дрвене конструкције. Труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су танког профила, четвртастог облика са равним крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по два пара упорница. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. У међу простору између крила је био смештен линијски мотор Isotta Fraschini V6 снаге 187 kW, који је био причвршћен на челичну конструкцију (балдахин) ослоњену на труп авиона. Четворокрака потисна елиса која покреће авион је направљена од дрвета фиксног корака. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила. Пилот и осматрач су седели један поред другог. Осматрач је на располагању имао митраљез намењен за напад и одбрану авиона. Код троседе варијанте, у самом носу авиона испред пилота је седео стрелац-извиђач који је био наоружан једним покретним митраљезом калибра 7,7 mm.2).

Оперативно коришћење

Дванаест хидроавиона СИАИ/Савоја С.13 су испоручени Италијанском поморском ваздухопловству (Regia Marina), 4 су испоручена шведској морнарици и били у служби до 1924. године. Два авиона су испоручени 1922. године Југословенском поморском ваздухопловству. Француској фирми CAMS је продата лиценца на основу које су они производили тај авион под ознаком CAMS S-13. У Шпанији је такође на основу лиценце у Морнаричкој радионици у Барцелони произведено седам ових авиона. Хидроавион СИАИ/Савоја С.13 је још продат Норвешкој и Јапану. У току 1919. године овај авион је учествовао у Шнајдеровом3) купу и освојио га4)5), тако да је једноседи С.13 добио популаран назив S.13 tipo Schneider. У употреби се хидроавион СИАИ/Савоја С.13 задржао до половине двадесетих година 20. века.6)

У југословенском поморском ваздухопловству

По окончању ратних операција до завршетка Париске мировне конференције оружане снаге ново створене државе су имале функцију само да заштите заробљени ратни материјал заостао иза Аустроугарске. Јадранска обала је била подељена на три окупационе зоне: северни део под британском окупацијом, средњи део под италијанском а јужни део обале под француском окупацијом. Након потписивања мировног уговора и повлачења савезника почетком 1920. године формирана је ратна морнарица (РМ) и поморско ваздухопловство (ПВ). Током прве године постојања, ПВ је искључиво користило хидроавионе заробљене од аустроугарског ПВ. Пет заробљених сувоземних ловаца Феникс са аеродрома у Игалу ПВ је уступило југословенском војном ваздухопловству (ВВ) а они су у Италији 1921. године купили пет хидроавиона (три ФБА Typ H и два Савоја С.13) који су испоручени марта месеца 1922. године и предати ПВ. То је била прва набавка ратног материјала у Краљевству СХС (Југославији).7)

У југослованском ПВ (поморском ваздухопловству Краљевине СХС) су коришћена два хидроавиона типа Савоја С.13, који су набављени 1922. године у Италији. Коришћени су у почетку као извиђачи, а касније углавном за прелазну обуку пилота хидроавиона до 1926. године.

Корисници

  • Француска
  • Италија
  • Јапан
  • Норвешка
  • Шпанија
  • Шведска
  • Југославија (Поморско ваздухопловство Краљевине Југославије )

Сродни чланци

Литература

  • Лучић, Душан (1936), Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
  • Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. стр. 604-613.
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
  • Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ . Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
  • Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ . Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  • Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007.) . Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73.
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. стр. 381.

Спољне везе

2)
Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
6)
Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ . Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
7)
Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. стр. 604-613.
сиаи_с.13.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/30 14:38