Аридеј (грч. Aρριδαιoς) (4. век пре Христа), један од генерала Александра Великога, сатрап Хелеспонтске Фригије и привремени регент. У договору са Птолемејем одвукао је Александрово тело у Египат, противно Пердикином наређењу да се Александар сахрани у Македонији. Након Пердикине смрти Птолемеј је испословао да Аридеј заједно са Питоном буде привремени регент. Након оставке на положај регента добио је сатрапију Хелеспонтску Фригију. Након Антипатарове смрти 319. пре Христа Антигон Монофталмос му је одузео сатрапију.¹⁾

Аридеј је након Александрове смрти 323. пре Христа добио задатак да припреми кочије и Александрово тело за сахрану.²⁾ Две године опремао је кочије, којима је Александрово тело пренето у Египат. Према Диодору и Јустину Александрово тело је требало бити сахрањено у оази Сива у Египту.³⁾⁴⁾ Много је вероватнија Паусанијева верзија по којој је Александрово тело требало бити сахрањено у Еги у Македонији, где су се иначе сахрањивали македонски краљеви.⁵⁾ Према Аријану Аридеј се успротивио Пердики и одвезао је Александрово тело код Птолемеја у Египат.⁶⁾ По томе је могуће да је најпре било одређено да се Александар сахрани у Египту, али је регент Пердика касније променио ту одлуку. Када је Пердика сазнао да је Аридеј скренуо са задатога пута и кренуо према Египту покушао је да га спречи. Послао је Полемона и Атала, али ипак је Аридеј довезао Александра у Египат.⁷⁾ По томе изгледа да је Аридеј био у договору са Птолемејем. Уместо у оазу Сива Птолемеј га је сместио у Мемфис. Пренос Александрових остатака био је један од повода за рат Пердике против Птолемеја.

Приликом Пердикине инвазије Египта Птолемеј је одржавао контакт са Пердикиним официрима. Након једнога Пердикинога неуспеха група завереника на челу са Питоном убила је Пердику 321/320. пре Христа. Птолемеј се помирио са Пердикином војском и појавио се на скупштини, где му је војска понудила положај новога регента, али Птолемеј је то одбио.⁸⁾ Скупштина је за нове регенте по Птолемејевим препорукама поставила Питона и Аридеја.⁹⁾ Птолемеј је препоручио Аридеја да га награди због његове улоге у скретању Александрове мумије према Египту. Питон и Аридеј су заједно са војском и са краљевима кренули и дошли до Трипарадиса у Сирији. Имали су највише проблема са краљевом женом Еуридиком, која је почела да се меша у политику. Питон и Аридеј су изгубили ауторитет, јер је војска почела да слуша Еуридику, а не њих.¹⁰⁾ Због тога су поднели оставке на положај регента.¹¹⁾

За новога регента изабран је Антипатар, који је након почетних тешкоћа успео да обузда Еуридику. Приликом поделе у Трипарадису Аридеј је добио сатрапију Хелеспонтску Фригију.¹²⁾ Антипатар је делио сатрапије тако да ограничи Антигона, па је Филоксен добио Киликију, Аридеј Хелеспонтску Фригију и Бели Клит Лидију. Након Антипатерове смрти 319. пре Христа Антигон је одлучио да се домогне врховне власти у целој Азији, да смени постојеће сатрапе и постави своје пријатеље. Антигон је имао огромну војску, а након победе над Еуменом и над Аталом и Алкетом битно је ојачао преузевши и њихову војску. Антигон је располагао са 60.000 пешака и 10.000 коњаника.

Након Антипатрове смрти 319. пре Христа Аридеј се бојао Антигонове експанзионистичке политике. Сазнао је за Антигонове намере, па је одлучио да ојача посаде по најважнијим градовима своје сатрапије.¹³⁾ Кизик био највећи град и са најповољнијим стратешким положајем, али без његовога гарнизона унутар града. Због тога је одлучио да насилно заузме град и остави посаду.¹⁴⁾ Кизик је спремно признао свој вазални положај према Аридеју, али нису хтели да приме његову посаду. Аридеј је напао град са 11.500 војника и 800 коњаника. Грађани Кизика су тражили предах да би народ на скупштини одлучио. Аридеј им је одобрио предах, а пошто је Кизик био под опсадом само са копна Кизичани су за то време од Бизантија добили војску, наоружање и остало потребно за опсаду.¹⁵⁾ Кизичани су надмудрили Аридеја и ослободили се опсаде.

Антигон је напад на Кизик одмах искористио као добру прилику да добије наклоност Кизика и да нападне Аридеја. Кренуо је са 20.000 бираних пешака и 3.000 коњаника у помоћ Кизику.¹⁶⁾ Антигон је послао изасланство Аридеју наређујући му да се повуче из сатрапије.¹⁷⁾ Аридеј је то одбио па је Антигон послао на њега део своје војске. Аридеј је осигурао градове и наредио једноме своме официру да ослободи Еумена из тврђаве Нора и да са њим склопи савез. Антигон је део војске послао на Аридејеву сатрапију, а он сам је са војском кренуо на Лидију да истера Белога Клита.¹⁸⁾ Аридеј се склонио на Киј, а Антигон је освојио Хелеспонтску Фригију и Лидију. Могуће је да је након погибије Белога Клита постигао споразум са Антигоном.¹⁹⁾ Наиме, један натпис из Еретрије помиње Аридеја Александровога 303/302. пре Христа, који је служио Антигону и Деметрију Полиоркету.²⁰⁾

• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Паусанија
• Аријан, Анабаза
• Јустин
• Квинт Курције Руф
• Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire, John Wiley & Sons, 2006, ISBN 1405112107

Aridej