Физир ФН (Физир наставни), југословенски школски двоседи једномоторни двокрилни авион намењен основној (почетној) обуци пилота. Користио се Југословенском Краљевском Војном Ваздухопловсктву (ЈКВВ) и у Југословенском Краљевском Аероклубу (ЈКАК) између два светска рата¹⁾²⁾³⁾.

Први прототип авиона Физир ФН (Физир наставни) пројектован је и израђен 1929. године у „мајсторској радионици“ инж. Рудолфа Физира у Петроварадину. На пројекту овог авиона поред инж. Физира још су радили и инж. Душан Станков и инж. Иван Рукавина. Први лет је обављен маја месеца 1929. године у Новом Саду, а пробни пилот је био Владимир Стрижевски.

„Мајсторска радионица“ инж. Физира није имала капацитета за индустријску производњу авиона, њена област рада је било пројектовање и израда прототипова. Иако мала, ова радионица је одиграла значајну улогу у развоју југословенског ваздухоплоства јер су у њој стасали и обучили се инженјери који су касније постали занчајна имена нашег ваздухопловног инжењерства. Многи прототипови успешних авиона из ове радионице су се касније производили у фабрикама авио индустрије Југославије.

Физир ФН је био школски, једномоторни двосед, двокрилац дрвене конструкције. Труп авиона је био правоугаоног попречног пресека, а носећа конструкција је била решеткаста дрвена конструкција највећим делом обложена импрегнираним платном. Кљун авиона је био обложен алуминијумским лимом са отворима за испуштање топлог ваздуха насталих хлађењем мотора. Носач мотора је био од челичних цеви, а у авион су били уграђивани линијски шестоцилиндрични, водом хлађени мотори Мерцедес или радијални ваздухом хлађени мотори Валтер који је по чехословачкој лиценци радила Фабрика аеропланских мотора С. Влајковић из Београда. Авион је имао два седишта у тандем распореду (једно иза другог) са дуплим командама за ученика и инструктора. Испред предњег седишта био је постављен провидни ветробран који је штитио пилота од дејства ветра.

Крила су била такође дрвене конструкције са две рамењаче, пресвучена импрегнираним платном, правоугаоног облика са полукружним крајевима, са по једним паром упорница са сваке стране и затегнута затезачима од челичне жице. Крилца за управљање су се налазила и на доњим и на горњим крилима међусобно повезана крутом шипком. Репна крила и вертикални стабилизатор су такође били дрвене конструкције пресвучени платном.

Стајни трап је био фиксан са зглобном осовином. Амортизација је била или помоћу опруга и гумених котурова (старији типови) или помоћу прстенова од сандова (новији типови). Дрвена еластична дрљача која се налазила на репу авиона била је трећа ослона тачка авиона. Робусни стајни трап и точкови великог пречника омогућавали су овом авиону слетање и полетање и са лоших полетно слетних стаза и неприпремљених травнатих терена. У току свог производног века авион је стално усавршаван, мењани су му мотори тако да је постојало неколико типова ових авиона у зависности од мотора:

• Физир ФН - Мерцедес - са мотором Мерцедес 88kW,
• Физир ФН - Валтер - са мотором Валтер 88kW и
• Физир ФН - Марс - са мотором Валтер-Марс 106kW, (хидроавион звани „Мали Физир“)
• Физир ФН - Валтер Минор - са мотором Валтер Минор 6/III 118 kW (конверзија извршена због истеклих ресурса мотора после Другог светског рата)⁴⁾.

Прва три авиона Физир ФН произвела је фабрика авиона Змај за потребе Југословенског Краљевског Аероклуба. Због одличних летних карактеристика Команда ваздухопловства је одлучила да њиме замени све школске авионе који су се до тада налазили у употреби за основну обуку. Тада су се у пилотским школама за основну обуку користили следећи авиони: Икарусов ШБ 1 (Мали Бранденбург) са мотором Мерцедес 73kW (100 КС) произведен 1924. године и Змај-ев авиона Анрио HD-320 са моторима Салмсон од 90 kW (120 КС) произведен 1928. године. Почев од 1931. године када је Змај произвео и испоручио прву серију од 20 Физира ФН са звездастим мотором Валтер и 10 са редним мотором Мерцедес од 120КС, па до 1939. године Змај је произвео 137 примерака, Рогожарски 40 комада, а 1940. године фабрика Албатрос у Сремској Митровици израдила је још 20 авиона овог типа⁵⁾. Пре рата је за Морнаричко ваздухопловство урађено четири хидро Физира ФН са пловцима и појачаним моторима Валтер Марс од 106kW⁶⁾. Последњих 10 авиона Физир ФН рађено је од 1943. године у Змају за потребе ваздухопловства тзв. НДХ, али су завршени тек по ослобођењу па су предати на употребу Ваздухопловном савезу Југославије. Заробљени авиони ЈКВВ су у току Другог светског рата коришћени у италијанској авијацији у Албанији и у тзв. НДХ.

Авиони Физир ФН су били поуздани, лаки за летење и одржавање тако да су се задржали у употреби дуги низ година (скоро до 1950. године) за основну обуку пилота како војних тако и цивилних тј. спортских. После Другог светског рата на бројном стању Ратног ваздухопловства Југословенске Армије било је 14 ових авиона који су 1948. године предати на коришћење Ваздухопловном савезу Југославије који их је дистрибуирао у локалне аеро клубове за обуку спортских пилота.⁷⁾

До данас су сачувана два примерка овог авиона један примерак се налази у Музеју ваздухопловства на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду а обновљена хидро варијанта Физира ФН-Х („Мали Физир“) се чува у Техничком музеју у Загребу.

• Италија
• Југославија (Аероклуб Краљевине Југославије „Наша Крила”, Војно ваздухопловство Краљевине Југославије, Поморско ваздухопловство Краљевине Југославије, РВ и ПВО ФНРЈ, Ваздухопловни савез, тзв. НДХ)

• Ханза Бранденбург Б.1
• Анрио HD-320
• Физир Ф1В
• Рудолф Физир

• Зачетници авијације, ИРО „Вук Караџић“ и „Службени лист СФРЈ“, Београд, 1988.
• Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
• О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
• О. Петровић., Школски авион Физир наставни, Весник, бр.40, Београд, 2013. ISSN 0067-5660
• 3. Ж. Вељовић., Пет деценија Змаја, ИПМ Змај Земун, 1972.
• В. Илић., Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
• Војна енциклопедија, Београд, 1971.
• С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
• Ш. Оштрић и М. Мицевски.; Летећи Чунови: Чамци који лете - летилице које плове, Изложба фотографија, Галерија '73, Београд, 14-27. септембра 2007. год.
• В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
• Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
• Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
• Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. стр. 47d-48d. ISBN 0715 35734 4.
• Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 ed.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8.
• Алманах југословенског ваздухопловства 1931-32. Наши конструктори инж. Физир, Време, Београд 1932. год.

• http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=28
• http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/228-fizir-fn
• http://www.airwar.ru/enc/other/fizirfn.html
• http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/parter_files/partexpo/fn_files/fn.html „Zmaj Fizir nastavni „FN““. Музеј ЈРВ: www.muzejrv.mod.gov.rs
• http://www.acmereplicas.com/WW2aircraft39-45.html

Fizir FN