Корисничке алатке

Алатке сајта


рудолф_физир

Рудолф Физир

Рудолф
Физир
rudolf_fizir.jpg инж. Рудолф Физир,
југословенски конструктор авиона

Рођење:
13. јануар 1891.
Лудбрег, Аустроугарска

Смрт:
12. новембар 1960.
Загреб, СФРЈ

Познат као:
инжењер-конструктор
авиона

Рудолф Физир (Лудбрег, 13. јануар 1891 — Загреб, 12. новембар 1960), југословенски конструктор авиона. Школовао се у Визмару у Немачкој. Године 1921. укључио се у југословенско ратно ваздухопловство и конструисао је десетак авиона који су кориштени у Краљевини Југославији и СФРЈ.1)

Биографија

Први светски рат

За време Првог свјетског рата радио је у Немачкој на конструкцији ловачких авиона и хидроавиона код фирме Fokker у Швекину. Затим је радио, такође за време рата, као конструктор у фабрици Албатрос у Берлину и у фабрици авиона Ханза Бранденбург у Бранденбургу. Када Fokker почиње производњу у Мађарској, инж. Р. Физир прелази у Будимпешту где ради у МАГ-у на уходавању производње авиона.

Служба у Краљевини СХС/Југославији

Након завршетка рата, враћа се у новоформирану државу Краљевство СХС (Југославију) где од 1921. године ради као инжењер авио радионице 1. ваздушног пука ЈКРВ2) при арсеналу у Петроварадину крај Новог Сада где се приклупљао трофејни ваздухопловни материјал заостао на аеродромима бивше аустроугарске монархије. Овај ваздухопловни материјал поред онога који је добијен од савезника Француза је послужио као материјална основа ваздухопловства новоформиране државе. Поред комплетирања заробљених авиона и њихово довођење у летно стање, инж. Р. Физир је организовао прво израду делова за авионе, а затим је у заједници са инжењерима Ј. Миклом, Н. Жученком и Несторовим израдио техничку документацију и омогућио почетак серијске производње авиона њемачке конструкције а Аустроугарске производње Мали и Средњи Бранденбург (Brandenburg) 1925. године.

У својој кући у Петроварадину је направио радионицу за пројектовање и прављење авиона, која је послужила као својеврсан атеље и радионица у коме су се образовали млади сарадници у послу пред којим се отварала будућност. Из ове радионице је изашао и прототип првог авиона домаће конструкције. Остварио је око 10 својих оригиналних конструкција, од којих је произвођено 8.

Неке од његових конструкција су Физир Ф1В (Физир-Мајбах), Физир ФН, Физир-Рајт, Физир-Лорен, Физир-Јупитер, Физир ФТ-1-Небојша и Физир ФП-2 (који је радио у сарадњи са инж. Д. Станков, израђени док је Физир био главни конструктор у фабрици авиона Змај у Земуну).

Такође је сарађивао на пројектовању авиона Рогожарски ПВТ за обуку, у заједници са инжењерима С. Милутиновић, Љ. Илићем, К. Сивчев и А. Бишчевић, који је пројектован у Техничком одсеку Команде ваздухопловства.

Био је технички директор фабрике Икарус у Земуну.

Служба у НДХ

Одмах по избијању Другог светског рата пресељава се у Загреб, ставља се на располагање новоствореној квислиншкој држави, фашистичкој НДХ, активира се у чину потпуковника на место шефа техничке службе Хрватског ратног зракопловства и ту служи до краја рата. У току ратне службе у ХРЗ унапређен је у чин пуковника.3) Након ослобођења земље, захваљујући залагању својих предратних колега инжењера из Команде ратног ваздухопловства поштеђен је судског поступка. После 1945. наставља рад у Зракопловном савезу Хрватске.

Сродни чланци

Литература

  • Encyclopedia of World Aircraft, Prospero Books, ISBN 1-894102-24-X
  • Војна енциклопедија, Београд, 1971
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Мирослав Ненадовић, Експериментална истраживања у развоју концепције летилица, САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30, YU-Београд, 1967, стр. 167-189
  • Сава Ј. Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933, стр. 674-677

Спољне везе

2)
Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић, стр. 674-677.
рудолф_физир.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/14 16:16