Физир ЛАФ

Физир ЛАФ

Физир-Џипси (а познат је под именом Физир ЛАФ), једномоторни, двокрилни, лаки спортски авион двосед, кога је направила авио радионица инжењера Рудолфа Физира из Петроварадина према властитом пројекту. Био је намењен спортским потребама Аероклубова Краљевине Југославије. Авион је полетео 1930. године и коришћен је за цивилну употребу до 1937.

Историјат и развој

Средишња управа Краљевског Југословенског Аероклуба (КЈАК) “Наша крила” са циљем да унапреди цивилно ваздухопловство преузела је средином 20. година 20. века акцију којом би се уз помоћ свих заинересиованих подстакла и унапредила израда и домаћа производња спортско-туристичких авиона. Прво се овој акцији прикључила Команда Ваздухопловства војске која је бесплатно уступила нове моторе домаће производње Влајковић-Валтер NZ-120 од 120 KS за уградњу у сваки авион домаће производње чији пројект буде прихваћен и одобрен за израду.

И пре него што је Средишна управа Аероклуба Краљевине Југославије покренула акцију подстицања производње домаћих авиона за потребе југословенског Аероклуба, Познати југословенски пројектант авиона инг. Рудолф Физир и његова радионица за израду авиона из Петроварадина већ су направили два прототипа лаких авион за спортске потребе наших Аероклубова. Један је био Физир ФН са Валтеровим мотором ZN 120, који је у фабрици Змај направљен у три примерка (за потребе Аероклуба), а други је био Физир ЛАФ. Дрвена конструкција авиона Физир ЛАФ је направљена у прототипској радионици Р.Физира а као погонска група послужио је де Хевилендов мотор Џипси 2 у то време јако популаран мотор за лаке авионе. Пројект авиона је назван Физир-Џипси, Физир према презимену конструктора, а Џипски према називу мотора, како је био обичај у то време. Под тим именом је авион касније и регистрован у југословенском регистру цивилних авиона. Међутим, када је авион направљен, и почело његово коришћење као назив авиона је прихваћен радни назив пројектаФизир ЛАФ (Лаки Авион Физир). После овог авиона, Физирова радионица је направила 1934. године још један авио за потребе Аероклубова Физир ФТ-1 „Небојша“.

Технички опис

Труп авиона Физир ЛАФ је био правоугаоног облика дрвене конструкције. Нос авиона је обложен алуминијумским лимом, а остали део трупа је обложен лепенком. Авион је био двосед са тандем распоредом седишта (један из другог) и дуплим командама тако да је могао да служи и за обуку пилота.

Крила авиона су имала правоугаони облик са заобљеним крајевима. Конструкција крила је била дрвена и састојала се од две ремењаче и ребара, а пресвлака је била од импрегнираног платна. На саставу горњих крила су били смештени резервоати за гориво направљени од месинганог лима. Горња крила су везана за труп помоћу четири кратке упорнице. Међукрилна веза је остварена помоћу четири косе упорнице и система жичаних затега. Крилца на горњим и доњим крилима су била повезана крутом полугом. Стајни трап је био класични неувлачећи без осовине израђен од челичних цеви са гуменом амортизацијом. Репна дрљача је била лисната опруга.

Оперативно коришћење

Авион Физир ЛАФ је регистрован 2. октобра 1931. године у Регистру цивилних ваздухоплова Краљевине Југославије и добио је регистарску ознаку UN-PAZ. Као власник уписанa је Средишна управа Аероклуба (КЈАК) у Београду, која га је и користила. Када је 1933. године дошло до промене националног регистра (са UN на YU), авион Физир ЛАФ је добио нову регистарску ознаку YU-PAZ и са том ознаком је летео све до 1937. године када је избрисан из ваздухопловног регистра због дотрајалости.

Литература

  • Алманах Југословенског ваздухопловства 1931-1932, Београд, Време, 1932.,
  • Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  • Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

Спољне везе

Штампање