Коста Шуменковић (Бороец, 28. новембар 1829 — Београд, 30. новембар 1905), српски трговац и национални радник. Био је добровољац у Првом и Другом српско-турском рату и у српско-бугарском рату.
Коста Шуменковић је рођен 28. новембра 1829. године у селу Боровцу (данас Бороец) у струшкој нахији у охридској кази.1) Није уопште похађао школу. У време Кримског рата отишао је у Србију надајући се уласку Србије у рат и скорој пропасти Османског царства.2) Међутим Србија је остала неутрална за време Кримског рата. Коста је најпре у Београду, а онда у Русији, Немачкој и Аустрији продавао бозу и салеп.3) По повратку у Београд отворио је радњу, најпре у партнерству, а онда и самосталну радњу у гостионици Балкан на Теразијама.4)
Након инцидента на Чукур-чесми 1862. године и турског бомбардовања Београда учествовао је заједно са добровољцима у опсади београдске тврђаве сматрајући то претходницом ослобођења и уједињења српства.5) Приликом опсаде упознао се са Милошем Милојевићем, са којим је делио одушевљење за рад на националном ослобођењу. Од тада је стално стајао на располагању Милошу Милојевићу својим новцем, али и познанствима са Арнаутима и људима из Старе Србије и Македоније.6) Шуменковић је временом постајао све имућнији. У свом месту Боровцу подигао је 1869. школу са циљем да се чува српски дух. Године 1873. издао је о свом трошку мапу Милоша Милојевића: Историјско- етографска географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији.7)8) Године 1876. протествовао је заједно са Тодором Станковићем из Ниша, Деспотом Баџовићем из Крушева пред цариградском конференцијом због одлуке да се Стара Србија укључи у будућу Бугарску.
Током 1876. године у Првом српско-турском рату пријавио се у добровољачки одред Милоша Милојевића.9) У Другом српско-турском рату истакао се храброшћу почетком 1878. у борбама на Орлићу пред Новим Пазаром.10) Иако рањен у десну руку успео је да зауме Орлић.11) У Другом српско-турском рату деловао је у тајном комитету у Нишу са Тодором Станковићем, Милошем Милојевићем, архимандритом Савом Дечанцем, Аксентијем Хаџиарсићем, Деспотом Баџовићем и Глигоријем Чемерикићем12) са циљем да олакша продор српске војске. Након српског пораза код Сливнице у српско-бугарском рату 1885. сакупио је добровољце код своје кафане „Мали Балкан” и са њима се код Врања придружио Милошу Милојевићу.13) Један је од чланова оснивача Друштва Светог Саве 1886.14)15) Био је потпредседник у друштву за потпомагање националних радника из Старе Србије и Македоније.16) У свом селу Боровцу финансирао је изградњу величанствене цркве.17)
Умро је 30. новембра (17. новембра по старом календару) 1905. године у Београду.18)
Коста Шуменковић је одликован:
Kosta Sumenkovic