| Лазар Кујунџић |
|---|
| Рођење: 23. април 1880. Ораховац, Османско царство Смрт: 7. јун 1905. Велика Хоча, Османско царство |
Лазар Кујунџић (Ораховац, 23. април 1880 — Велика Хоча, 25. мај/7. јун 1905), српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.
Лазар Кујунџић је рођен уочи Лазареве суботе 1880. године1) у селу Ораховац у подримском срезу и призренском округу.2) Основну школу завршио је у Ораховцу.3) У Прилепу је 1899. завршио богословско-учитељску школу.4) Одмах након завршетка школе постављен је за учитеља у Призрену, из кога је касније премештен за Кичево.5) Од 1902. заговарао је стварање српске четничке организације која би штитила српско становништво. Након Илинденског устанка 1903. кренуо је да организује прве српске чете и револуционарне одборе. Новац за прву чету дала му је сликарка Надежда Петровић. Заједно са Саватијем Милошевићем, Јованом Ћирковићем и Марком Церићем био је члан Битољске четничке организације. Они су 4. априла 1904. организовали бекство Мицка Крстића из Битоља у Пореч.6) Одметнуо се почетком 1905. године у планине, па је пребегао у Србију.7) Из Србије је са својом четом прешао српско-турску границу код Новог Села под Козјаком, са циљем да преко Куманова дође до скопске Црне Горе.8) Истакао се јунаштвом у бици на Челопеку 16/29. априла 1905.9) Међутим четничка победа у тој бици привукла је велике турске снаге и уследиле су велике турске потере, које су једно време онемогућиле продирање српских чета на тој страни.10)
Због тога се део чета повукао на Козјак, а део у Србију, али Лазар Кујунџић, Саватије Милошевић и Живојин Миловановић нису хтели да се враћају у Србију.11) Пошто се ситуација није смирила ни до средине маја, одлучили су се за пут преко Куршумлије, Подујева, Колашина и Подримља.12) Лазар Кујунџић је био путовођа јер је одлично познавао албански језик и њихове обичаје.13) Њихова седмочлана чета је 25. маја/7. јуна 1905. дошла у српско село Велику Хочу.14) Ту их је на бесу (заклетву) у својој кули примио Арнаут Лања Укин, али он је одмах све дојавио турским властима и Арнаутима у Ораховцу.15)16) У Велику Хочу је стигло 1.500 Арнаута из Ораховице и нешто турске војске, па су опколили кулу са четницима.17) Пошто су четници одбијали да се предају развила се велика и крвава битка, која је трајала цели дан.18) Тек су у сумрак Арнаути продрли у доњи спрат куле, одакле су пуцајући кроз таваницу убили пет четника.19) Након тога запалили су кулу, па су двојица преосталих четника била убијена, када су изашла из куле.20) У тој бици погинули су Лазар Кујунџић, Саватије Милошевић и њихови другови.21) У бици је погинуло преко 40 Арнаута и војника.22)
Када су касније довели Кујунџићеву мајку да препозна свога сина, она се правила да није видела мртво тело свога сина, да не би навукла турску освету против њиховога села и породице.23) Лазарева мајка инспирисала је књижевника Иву Војновића да напише драму у стиховима Лазарево Васкрсење.24) Милан Ракић је био инспирисан четничком погибијом, па је написао песму На Газиместану. Милосав Јелић је написао песму Кујунџића мајка.25)
Lazar Kujundzic