Рудолф Егер (њем. Rudolf Egger) (Брук на Мури, 11. април 1882 — Беч, 7. мај 1969), аустријски археолог и професор универзитета у Бечу.
Гимназију је завршио у Вилаху, заједно са етнологом Иваном Графенауером. Од 1900. студирао је класичну филологију и археологију на Универзитету у Бечу. Велики утицај на њега имао је класичар Еуген Борман. Потом је предавао на средњим школама у Пули и Целовцу (Клагенфурту). Постао је 1912. секретар Аустријског археолошког института. Хабилитирао је након Првог свјетског рата радом о ранохришћанским црквама на подручју јужнога Норика. Након Првог свјетског рата на универзитету у Бечу предавао је римску историју, археологију и епиграфију. Током 1929. заузео је мјесто свог бившег учитеља Бормана на бечком универзитету. Током нацистичке власти, постао је 1940. члан нацистичке партије (НСДАП). Приморан је на пензионисање 1945.
Познат је по својим археолошким ископавањима у Аустрији, Југославији и Бугарској. Уз римску провинцију Далмацију занимао се и Панонијом и Норикумом.
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 12. фебруара 1934. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука ) од 22. марта 1948. Инострани је члан (Одељења друштвених наука) од 31. јула 1960.