Беч

Беч (нем. Wien, бечки дијалект Wean, мађ. Bécs, архаично Вијена), главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Са око 1.730.000 становника1) (2,4 милиона на ширем подручју града2) ) Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Град лежи на реци Дунаву у најисточнијем делу Аустрије недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком, на раскршћу путних праваца север-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом. Историја Беча почиње пре око 4 миленијума чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свету. Беч је тако једна од најстаријих метропола у 'срцу' Европе, бивши царски град и место укрштања разних култура и утицаја, град који је вековима имао водећу улогу у креирању политичке сцене Европе и овог дела света. Био је седиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства те Аустроугарске монархије. Достигао свој врхунац крајем XIX века и са око 2.000.000 становника представљао четврти град по величини на свету (после Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, речну луку, индустријски и трговачки центар повезан са чешким, мађарским и јужнословенским земљама.

После периода пада, услед два светска рата и потоње окупације града од стране савезничких снага, Беч поново преузима старе функције трговачког центра који је у добрим односима са источноевропским земљама, универзитетског, културног и туристичког центра који угошћава учеснике међународних конференција и конгреса. Тиме је Беч данас један од најважнијих конгресних центара на свету и седиште многих међународних институција, од којих су најзначајније Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Међународна агенција за нуклеарну енергију (ИАЕА), Организација земаља извозница нафте (ОПЕК), и један од четири центра Организације уједињених нација.

Град је, између осталог, и једно од најомиљенијих европских одредишта туриста из читавог света али и имиграната који чине, посебно последњих година, велики удео у броју градског становништва. Град годишње посете милиони туриста највише захваљујући многобројним културно-историјским споменицима, палатама и разноврсној културној понуди. Беч носи и епитет музичке престонице света у којој су живели и стварали композитори као што је Моцарт или Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у светским метрополама Беч је 2012. (као и низ година уназад) проглашен најбољим градом за живот на свету.3)

Име

Име града на мађарском (Bécs), српском и другим јужнославенским језицима (Беч) и турском (Beç) изгледа има славенско поријекло, и оригинално се односио на аварску тврђаву у тој регији.4) У словенском град се зове Dunaj, што значи Дунав, на којем је и лоциран.

Енглеско име Vienna долази од италијанског Vienna.5)6)

Историја

Постоје докази о сталним насељима од 500. године п.н.е, када је подручје града било насељено Келтима. У 15. п.н.е. Римљани су ту основали граничну утврду коју су назвали Виндобона, за заштиту од Германа на сјеверу.

Блиске везе између Келта су се одржале дуго времена, па су ирски монаси бенедиктинци чак основали неке манастире у 12. вијеку. Виргилије од Салзбурга је био бискуп Салзбурга 40 година. Неки трагови ирског утицаја се виде и данас у манастиру Шотенштифт (Schottenstift).

Године 976. Леополд Први Аустријски од Бабенберга је постао гроф источне марке. Ово почетно подручје је временом нарасло у аустријску кнежевину. Идући владари су проширивали подручје под својом контролом, заузимајући тако и подручје Беча и околине. Године 1145. Хајнрих Други је преселио резиденцију Бабенберга у Беч, и од тада је Беч центар династије Бабенберг.7)

Године 1440. Беч је постао сједиште Хабсбуршке династије. Касније је постао де факто главни град Светог римског царства (1483–1806) и културни центар за умјетност, науку, и музику. Угарска је држала град у периоду 1485–1490.

У 16. и 17. вијеку, турске армије су двапут заустављене ван Беча, 1529. и 1683. Велика куга је похарала град 1679, убивши скоро трећину становника.8)

Године 1804. током Наполеонових ратова Беч је постао главни град Аустријског царства и наставио је да има важну улогу у европским збивањима. Ту је одржан Бечки конгрес 1814/15. Након аустро-угарске нагодбе из 1867, Беч је постао главни град Аустроугарске. Град је између осталога био и центар класичне музике.

Током друге половине 19. вијека, утврђења која су окруживала историјско средиште града су претворена у кружни пут (Ringstraße). Ранија предграђа су прикључена граду који је изузетно нарастао. Након Првог свјетског рата Беч је постао главни град Републике Аустрије.

Све до пред Други свјетски рат град је био центар културе и модернизма. Сматран је за свјетску пријестолницу музике, због великана као што су били Брамс, Брикнер, Малер и Рихард Штраус. Значајни културни и други покрети у првој половини 20. вијека су укључивали бечку сецесију, психоанализу, утицајне архитектуралне покрете, филозофију Лудвига Витгенштајна и „бечког круга“. Као занимљивост долази податак да су 1913. године Адолф Хитлер, Лав Троцки, Јосип Броз, Сигмунд Фројд и Јосиф Висарионович Џугашвили сви живјели у Бечу.9) У каснијој Аустрији Беч је био центар љевичарске политике, због чега је понекад зван Црвени Беч. Године 1934. дошло је и до оружане борбе између аустријске војске и социјалистичке милиције.

Након њемачке окупације Аустрије 1938, Беч је био дио нацистичке Њемачке све до 1945. Дана 2. априла 1945, Совјети су започели бечку офанзиву и ускоро су окружили град. Ранији британски и амерички вазд. напади и совјетска артиљерија су оштетили објекте виталне инфраструктуре, и уништили на хиљаде зграда. Беч је коначно ослобођен од Нијемаца 13. априла 1945. Аустрија је одвојена од Њемачке и Беч је поново постао њен главни град.

Након рата град је био у саставу совјетске окупационе зоне у источној Аустрији до септембра 1945. Тада је подијељен у 4 окупациона сектора (СССР, САД, Француска, В. Британија) чије надгледање је вршила савезничка комисија. Аустрија је добила пуну независност тек 1955, након потпуног повлачења савезника из Другог свјетског рата. СССР је пристао да напусти Аустрију тек пошто су добијене гаранције да ће Аустрија остати неутрална. То је преточено у закон о неутралности у октобру 1955, који се касније узимао за један од узрока за касни улазак Аустрије у Европску унију.

Током 1970-их година отворен је Међународни центар, предвиђен у дијелу града уређеном за те намјене. Беч је временом стекао доста од ранијег значаја са одржавањем разних међународних конференција, и смјештајем разних организација као што су разна представништва Уједињених нација, међународне агенције за атомску енергију, организације земаља извозница нафте (ОПЕК) итд.

Значај за Србе

Беч је стекао значајну улогу ѕа наш народ у вријеме турских освајања. Пошто су скоро све јужнославенске земље и Угарска потпале под турску власт, Беч се дуго времена одржавао подршком свог залеђа и скоро непрекидним борбама које су се водиле у од Турака окупираним крајевима. Након образовања Војне крајине и њеног проширења крајем 17. вијека, Беч је дефинитивно постао центар војне органиѕације која ће, уз помоћ поробљених народа на Балкану, постати највећи противник турске царевине.

Уз своју улогу војно-политичку улогу центра Хабзбуршке моонархије и касније Аустроугарске, град је био и најважнији културни центар за српски народ све до средине 19. вијека. Ту су учили и дјеловали многи српски културни радници, штампале се бројне књиге, одржавали састанци, и планирало за будућност.

У народној пјесми Турско војевање на Беч се описује једна неуспјела турска опсада Беча, а у пјесми Бунапарти и Бечком ћесару (1806) ратовање у Наполеоново доба.

Од Срба и за Србе важних људи који су образовањем, радом или боравком били везани за Беч, можемо навести ове: Ранко Алимпић, Милан Андоновић, Иво Андрић, Ђорђе Бранковић, Груја Мишковић, Петар II Петровић Његош, Доситеј Обрадовић, Вук Стефановић Караџић, Никола Тесла, Милош Црњански, Спиридон Гопчевић, Катарина Ивановић, Матија Бан, Владан Ђорђевић, Миливоје Петровић Блазнавац, Рајко Лешјанин, Никола Боројевић, Божидар Петрановић, Ђорђе Стратимировић, Гаврило Принцип, Петар I Карађорђевић, Никола Пашић, Илија Милосављевић Коларац, Милица Стојадиновић Српкиња, Паја Јовановић, Јован Суботић, Анастас Јовановић, Јован Бошковић, Јован Јовановић Змај, Стефан Стратимировић, Ђура Јакшић, Валтазар Богишић, Влахо Буковац, Емануел Видовић, Глигорије Возаровић, Вук Врчевић, Милутин Гарашанин, Ђура Даничић, Јован Ердељановић, Јован Илић, Радивој Кашанин, Сава Косановић, Лаза Костић, Данило Медаковић, Милорад Медаковић, Иван Мештровић, Милутин Миланковић, Никодим Милаш, Светозар Милетић, Стеван Мокрањац, Милан Обреновић, Јосиф Панчић, Јован Пачу, Герасим Петрановић, Бранислав Петронијевић, Михаило Полит Десанчић, Урош Предић, Медо Пуцић, Јосиф Рајачић, Јован Сундечић, Владимир Ћоровић, Петар Убавкић, Лукијан Мушицки, Јован Ђаја, Ђорђе Генчић, Бранко Радичевић, Светозар Марковић, Петар Кочић, Светозар Боројевић, Петар Прерадовић, Михаило Обреновић.

Демографија

Град је имао 175460 становника 1754. године, 2083630 становника 1910, и 1794770 становника 2015. Примјећен је знатан пад у броју становника након Првог и Другог свјетског рата.

До 2001, 16% људи у Аустрији нису били Аустријанци родом, а скоро половина је била из бивше Југославије.10)11) Идући по бројности су били Турци (39000; 2,5%), Пољаци (13600; 0,9%) и Нијемци (12700; 0,8%).12)

По попису становника из 2014, 70810 становника је било из Србије и Црне Горе, 20410 из Босне и Херцеговине и 18789 из Хрватске.13)

Религија

По статистици из 2011, религиозне заједнице су имале слиједеће проценте:14)

  • 81.3% католицизам
  • 6.6% без религије
  • 3.6% ислам
  • 8.4% православље
  • 4.2% протестантизам
  • 2.9% остали.

Култура и знаменитости града

Класична музика је један од најзначајнијих културних доприноса Беча свјетској умјетности. Ту су стварали умјетници као што су Моцарт, Хајдн, Бетовен, Шуберт, Брамс, и Малер.

Умјетност и култура имају дугу традицију. Позориште, опера, класична муѕика, и остале гране умјетности су развијене. Постоји и неколико оперних кућа, концертних хала, већих муѕеја итд. Архитектура се одликује обиљем историјских и модерних стилова. Занимљивост је да се и даље одржавају балови у стилу 19. вијека, и то преко 200 годишње, често у палатама и другим одговарајућим просторима.

2)
[http://www.vcoe.at/start.asp?ID = 4176&b = 92 VCÖ.at: VCÖ fordert Nahverkehrsoffensive gegen Verkehrskollaps in den Städten] - Kapitel: VCÖ: Ballungsraum Wien wächst am stärksten 'Abgerufen am 5. August 2009'
3)
„mercer1”, News Release: 2010 Mercer Quality of Living survey, 26. 5. 2010, приступ 24. 6. 2010.
5)
Vienna, и њемачко име Wien, вјероватно су потекли из келтских језика, гдје „windo”, значи свјетло или бијело – као у ирском „fionn” и велшком „gwyn”. По неким тврдњама име долази од римског насеља са келтским именом Vindobona (келтски „windo-bona”), од чега је настало Vindovina, Vídeň (чешки) и Wien.
6)
Wien International website: History, 15 May 2008, приступ 13 June 2010
7)
„langelbach”, Lingelbach William E., The History of Nations: Austria-Hungary, P. F. Collier & Son Company, New York, 1913, pp. 91–92, asin=B000L3E368
8)
Spielman John Philip, The city & the crown: Vienna and the imperial court, 1600–1740, Purdue University Press, West Lafayette, Indiana, 1993, isbn=1-55753-021-1, page=141
11)
Beč: Božić na gastarbajterski način. | Evropa | Deutsche Welle | 07.01.2010, приступ 22 January 2010
12)
„census”, ftp://www.statistik.at/pub/neuerscheinungen/vz01wien_web.pdf, PDF, Statistik Austria, 2003, Volkszählung. Hauptergebnisse I – Wien, приступ 23 September 2011
13)
Statistisches Jahrbuch der Stadt Wien 2014, https://www.wien.gv.at/statistik/publikationen/jahrbuch.html, Stadt Wien, приступ 2015-01-31
Штампање