Никола Боројевић
Никола Боројевић (Оточац, 1796 — Карловац, 4. март 1872), српски песник и официр и члан Друштва српске словесности (претече САНУ).
Школовање
Никола Боројевић је рођен 1796. године у Оточцу у Лици.1)2) У Оточцу је завршио основну школу, а након тога школовао се у Ријеци, где је научио италијански и француски. Школовање је наставио у Љубљани и Бечу, где је слушао агроекономију, политехнику, физику и ботанику.3) Био је граничарски војни административни чиновник у Ријеци.4)
Песме
Поред службе писао је песме. Написао је око 200 песама, већином патриотских и побожних.5) Песме му нису изашле у посебној збирци. У својим песмама славио је љубав према српском имену и језику, славио је вредност, уредност и животну памет, а оштро је критиковао лакомислено презирање свога народа, односно туђење од својих лепих обичаја.6) Залагао се за народно јединство Срба и Хрвата сматрајући све то једним народом.7) Иако се није слагао са Вуковом реформом језик му је био више народни, него црквенословенски.8) Најпознатија дела су му: Молитва Св. Николи, Молитва Св. Сави, Блаженој сјени Станка Враза итд.9) Већина његових песама објављена је у Седмици, Драгољубу, у новосадској Даници и у Војвођанки.10)
Члан Друштва српске словесности
Био је члан Друштва српске словесности (претече САНУ) од 1844. Последње године живота провео је у Карловцу, где је и умро 4. марта 1872.11)
Литература
- М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 253