Владимир Ћоровић

Владимир Ћоровић (Мостар, 27. октобар 18851) — 17. април 1941), српски историчар, писац и филолог, доктор филозофије, професор универзитета (Београд). Изузетан је његов значај као српског историчара.2) По неким подацима је погинуо у ваздухопловном удесу на лету према Грчкој приликом евакуације.3) По другим подацима је погинуо близу египатске обале.4)

Живот и рад

Основну школу и гимназију је завршио у Мостару. Његов брат Светозар, Алекса Шантић, Осман Ђикић и други су ту извршили знатан утицај на њега.5) Универзитет је похађао у Бечу од 1904, гдје је студирао словенску и германску филологију код Ватрослава Јагића, Милана Решетара и Константина Јиречека.6) Ту је 1908. постао доктор филозофије. Студије је завршио као најбољи студент Бечког универзитета, па је због тога требао да прими златни прстен цара Франца Јозефа.7) Одбио је царев прстен протествујући на тај начин због анексије Босне и Херцеговине.8) Изјавио је да се не сматра аустријским подаником, већ да припада окупираном народу.9) Већ у то вријеме код Ћоровића су научни интереси преовлађивали над књижевним. Студирао је у Минхену од 1908. до 1909. и радио је код византолога Карла Крумбахера (средњевјековна историја и грчка филологија), а затим је у Паризу и Болоњи учио језике, проучавао словенске рукописе и радио у архивама и библиотекама. Током 1909.10) постао је начелник словенског одјељења Земаљског музеја у Сарајеву и заводске библиотеке, и ту је остао до 1914. Успоставио је везе и са београдским интелектуалним круговима, чему је помогло и то што се оженио са Јеленом11) (1887—1960), млађом сестром Јована Скерлића 1910. године.12)

Као одличном студенту, послат му је златни прстен цара Франца Јозефа, али је Ћоровић одбио да га прими из протеста због анексије Босне и Херцеговине.13)

На почетку Првог свјетског рата затворен је и оптужен за државну издају, због чланства у Просвјети. На познатом инсценираном Бањалучком процесу осуђен је на 8 година тешке робије, али је амнестиран након 314) године робије 4. новембра 1917. Отишао је у Загреб и постао је уредник Књижевног Југа, а потом је скупљао материјал о прогонима Срба за вријеме Првог свјетског рата: Црна књига о Патњама Срба у Босни и Херцеговини за време Светског рата 1914-1918 (објављена 1920). На јесен 1918. изабран је за члана Народног вијећа у Загребу и преко тога постао је члан каснијег Привременог народног представништва у Београду. Ту је присуствовао чину проглашења уједињења 1. децембра 1918. године.15)

Изабран је 1919. за ванредног професора народне историје универзитета у Београду. Ту га је довео Станоје Станојевић осјетивши његову даровитост.16) Током 1921. постао је редовни професор српске историје Филозофског факултета на универзитету у Београду.17)

Дужност декана Филозофског факултета вршио је у два мандата (1933—1935), а ректор београдског универзитета био је 1935. и 1936. године.18)

Био је близак двору и повремено политички активан, нарочито од када је отворено хрватско питање у Југославији. Никада није напустио идеје интегралног југославенства са којима се формирао у младости. Био је познати масон високог ранга и као такав изразити противник фашизма и нацизма.19) Гестапо га је осудио на смрт и прије покоравања Југославије 1941. Ћоровић је то знао па је покушао да се склони из земље заједно са југославенском владом. Први авион за евакуацију је морао да се због квара врати на аеродром у Никшићу. Други авион опет због квара није стигао на циљ, у Грчку. Владимир Ћоровић је тако погинуо 17. априла 1941. године.20)

Ћоровић се на почетку бавио углавном књижевном историјом (нарочито критиком) и археологијом. Касније прелази све више на историју, нарочито подручја Босне и Херцеговине. Нажалост, много његових написа није објављено због Ћоровићеве преране смрти. По ријечима професора Радована Самарџића, Ћоровић је „оставио у рукопису толико списа, добрим делом већ припремљених за штампу, да би само то за неког другог научника значило добар животни биланс.21)

Важнија дјела

  • Мостарски дијалект (1908)
  • Краљевић Марко у српским народним приповијеткама (1908)
  • Народне тужаљке (1908)
  • Утјецај и одношај између старих грчких и српских записа и натписа (1910)
  • О другом доласку Христовом, Апокрифна апокалипса Јована Богослова (1910)
  • Мехмед-бег Капетановић (1911)
  • Лукијан Мушицки (1911)
  • Херцеговачки манастири: I. Требињски манастир (Тврдош), II. Дужи, III. Завала (1911-1913)
  • Црна књига о Патњама Срба у Босни и Херцеговини за време Светског рата 1914-1918 (1920)
  • Покрети и дела (1921)
  • Бан Кулин (1921)
  • Љубомир Ковачевић (1921)
  • Доментијан и Данило (1921)
  • Сребрница за владе деспота Стефана Лазаревића (1922)
  • Лука Вукаловић и херцеговачки устанци 1852-1862. године (1923)
  • Односи између Црногораца и Албаније у почетку 18. вијека (1923)
  • Деспот Ђурађ Бранковић према конавском рату (1923)
  • Карађорђе, живот и дело (1923-1924)
  • Велика Србија (1924), поново штампано као Уједињење (1928)
  • Босна и Херцеговина (1925)
  • Питање о пореклу Котроманића (1925)
  • Краљ Твртко I Котроманић (1925)
  • Свети Сава у народном предању (1927)
  • Како је војвода Радослав Павловић продавао Дубровчанима Конавље (1423-1427) (1927)
  • Списи Св. Саве (Повеље, Карејски типик, Хиландарски и студенички типик, Житије Симеона Немање, Служба светом Симеону, Посланица Спиридону) (1928)
  • Подела власти између краљева Милутина и Драгутина 1282-1285 год (1929)
  • Силуан и Данило II, српски писци 11-15 века (1929)
  • Историја Српске књижевне задруге (1932)
  • Историја Југославије (1933)
  • Мостар и његова српска православна општина (1933)
  • Женидба деспота Лазара (1933)
  • Дипломатска преписка Краљевине Србије, Књ. 1 (1. јануара 1902-1.јун 1903) (1933)
  • Када је Часлав дошао на власт (1934)
  • Територијални развој босанске државе у средњем веку (1935)
  • Међусобни одношај биографија Стефана Немање (1936)
  • Односи Србије и Аустро-Угарске у XX веку (1936)
  • Карађорђе и Први српски устанак (1937)
  • Житије Симеона Немање од Стевана Првовенчанога (1938)
  • Узајамне везе и утицај код старих словенских натписа (1938)
  • Србија од 1858 до 1903 (са Васом Чубриловићем, 1938)
  • Политичке прилике у Босни и Херцеговини (1939)
  • Бан Борић и његови потомци (1940)
  • Питање о хронологији у делима св. Саве (1940)
  • Историја српског народа (предата у штампу пред избијање рата 1941, конфисцирана од окупатора)22)

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 18. фебруара 1922. Прави је члан (Академије друштвених наука) од 12. фебруара 1934. Секретар Академије друштвених наука Српске краљевске академије од 6. марта 1940. до 17. априла 1941. Приступна беседа: Територијални развој босанске државе у Средњем веку. Проглашен 16. маја 1935. (Српска краљевска академија Год. 43 (1934) 133, 164–172).

Литература

Спољне везе

1)
15. октобар 1885. датум рођења по јулијанском календару
2) , 3) , 5) , 6) , 10) , 11) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21)
Историја Срба
7) , 8) , 9)
Ненад Љубинковић, 2006, стр. 10
12)
Даница Филиповић, Никола Марковић, 2007, стр. 99
22)
„Историја Срба”, Историја Срба, предговор 9. издања, издавач Зограф Ниш 2007, ISBN 978-86-7578-127-1, COBISS.SR-ID 142497036
Штампање