Матија Бан
Рођење: 16. децембар 1818. Петрово Село код Дубровника, Аустријско царство Смрт: 14. март 1903. Београд, Краљевина Србија

Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 — Београд, 14. март 1903), српски политичар, дипломата, књижевник и песник, учитељ језика у грчким школама (Цариград и Бруса), васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића, професор Лицеја (Београд), шеф пресбироа.

Овај Србин католик обављао је поверљиве послове за српску владу. По његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново брдо. Први је употребио реч „четник”.

Школовао се у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке.¹⁾ Изјашњавао се као Србин католик. Године 1834. ступио је у фрањевачки ред, али је убрзо из њега иступио. Радио је прво као писар у једној адвокатској канцеларији, а потом у катастру у Дубровнику.

Отишао је 1839. године у Цариград, а онда је годину дана живео на оближњем острву Халки, где је у грчкој богословији постао професор италијанскога језика и књижевности. Учио је ту француски и грчки. Вратио се у Цариград, где је у француској бенедиктинској школи предавао историју и географију. Купио је једно имање крај Брусе, повремено радећи, учећи и подучавајући друге. Пропутовао је један део Мале Азије и научио је турски.²⁾

Године 1844. дошао је у Београд и ту се стално настанио. Постао је васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића,³⁾ а као резултат тог педагошког рада изашле су три свеске Воспитатеља женског (1847). Илија Гарашанин му је почео поверавати послове политичке природе.

Бан је одмах након успоставе владе Лајоша Кошута предвиђао да може да дође до сукоба Срба и Мађара ако Мађари не попусте.⁴⁾ Саветовао је Стевану Книћанину да се на време помогне Србима и препоручио је да се саветује Србима у Војводини да у Сремским Карловцима или Новом Саду успоставе своју привремену власт са патријархом и војводом на челу и да покушају да сарађују са Хрватима.⁵⁾ Сматрао је да Србија треба да води активну политику. Илија Гарашанин се сложио са његовим предлозима и послао га је за време револуционарнога периода 1848. године патријарху Рајачићу са циљем да се Срби и Хрвати приближе савезу. После тога у Новом Саду је саставио проглас у којем се Срби позивају да од цара траже старе привилегије у Угарској. Обишао је целу Војну крајину. У Загребу се срео са Људевитом Гајем и баном Јелачићем. У Далмацији и Дубровнику је исто тако потицао народ на солидарност са народним покретом у Војводини. Састао се у Обровцу са Божидаром Петрановићем. На Цетињу се састао са владиком Радом. Како се рат Срба и Мађара распламсао за време Српске револуције 1848—1849. године Бана је српска влада још једном послала 1849. на мисију да припреми општи хришћански устанак на Балкану. Боравио је у Дубровнику и на Цетињу, а онда се окончањем рата окончала и његова мисија.⁶⁾

Од 1850. предавао је француски језик на београдском Лицеју. Почео је да држи јавна предавања из историје књижевности.⁷⁾ То су била прва јавна предавања, а привлачила су доста слушалаца. За време Кримскога рата 1855. упућен је на дипломатску мисију у Цариград, а 1860—1861. путовао је на мисије у Загреб и Беч. Политички је био конзервативан, противник демократије која је по њему довела до ужаса Француске револуције.⁸⁾ Када је кнез Милош Обреновић дошао 1859. на власт у почетку се слагао са либералима, али када је са њима почео да има несугласице појавили су анонимни конзервативни чланци у Српским новинама, којима је био циљ да се раздвоје кнез Милош и либерали.⁹⁾ Те тзв. „дукатовачке” чланке писао је Матија Бан, али објављивао их је у договору са кнезом Михаилом Обреновићем.¹⁰⁾¹¹⁾

Од 1861. до 1879. био је шеф пресбироа српске владе и водио је послове националне пропаганде.¹²⁾ Током 1862. на Голом брду у Кошутњаку изградио је прву кућу, па по његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново брдо.

„И ми Срби, неки смо източне цркве, неки западне, неки униатске. а неки прешли смо на турску вјеру; ништа мање сви смо Срби, тер састављамо србско племе, којима год србско наречие јест наречие материнско. Има нас преко пет милиона, а живемо у Далмацији, у Ерцеговини, у Црнојгори, у неким предјелима горње Албаније и Мачедоније, у Србији, у Славонији и у јужној Унгарији (Војводини)].”¹³⁾

Матија Бан је оснивач једног политичког програма националног уједињења и ослобођења Јужних Словена. Држава би требала бити нека врста уније Хрватске и Србије, којој би се потом, по жељи, прикључила и велика Бугарска. Концепт федералне југословенске државе, према Бану Србија треба имати улогу коловође, и границе би јој биле историјске српске земље од ријека Врбас и Цетина до Софије: Србија, Срем, Бачка, Банат, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Стара Србија, сјеверна Албанија, Бока Которска, Далмација и Босанска Крајина. Хрватско-славонски остатак југословенских територија на запад би заједно и са словеначким областима и приморјем до Трста укључивао Велику Хрватску. Овај план је уручио Стевану Книћанину.

Написао је 1848. књигу Правила о четничкој војни.¹⁴⁾ Бан је 1848. сковао реч „четник” по узору на пољски језик да би означио герилца у Грбаљској буни.

Био је члан Српске краљевске академије и у исто време један од најплоднијих српских писаца. Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху, са историјском тематиком; познате су и његове педагошке расправе. Најпознатије драме: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге.

Редовни је члан Друштва српске словесности од 12. I 1858. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне) наименован 29. VI 1864. Прави је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) наименован 5. IV 1887. Секретар је Академије уметности од 27. V 1887 – 22. II 1892. Приступна беседа: О Ивану Гундулићу.

Његова породична гробница налази се у Алеји великана, на Новом гробљу у Београду. Надгробни споменик израдио је Петар Палавичини.¹⁵⁾

• Знаменити Срби XIX. века : 1800-1900. Год. 3, уредник Андра Гавриловић, 1904, стр. 86-89
• Матија Бан, Правила о четничкој војни, Књигопечатна Кнежевине Србије, Београд, 1848.
• Слободан Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачка књижница Геце Кона, Београд, 1933.
• Споменик културе од великог значаја Ново гробље, Рузвелтова 50, уредник Милица Грозданић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2010.
• Људевит Гај, Неколико домородних попевака анакреонка Матије Бана, Дубровник Цвијет народног књижства, Загреб, 1851, стр. 184–185
• Славко Гавриловић, Срби у Хабзбуршкој монархији од краја XVIII до средине XIX века, Историја српског народа, књига 5, том 2, Српска књижевна задруга, Београд, 1986, стр. 7-107

• Биографија на сајту САНУ

Matija Ban