Корисничке алатке

Алатке сајта


банат

Банат

Банат, географски регион административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док мали југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (79.773 становника по попису из 2002. године).

Име

Банат је добио име по владарској титули „бан“, односно по историјској покрајини названој Тамишки Банат.

Географија

Српски Банат

У Србији, географско подручје Баната је подељено између 4 округа:

Српски Банат је већим делом у саставу Војводине, а ограничен је токовима Тисе на западу, Дунава на југу, српско-мађарске границе на северу и српско-румунске на истоку. Рељеф Баната је монотон изузев неколико морфолошких целина:

  1. Вршачке планине (641 м.н.в.), укључују Гудурички врх, највишу коту Војводине.
  2. Белоцркванска котлина, налази се јужно од Вршца и формирана је крајем неогена.
  3. Источнобанатска утолеглица, пружа се северно од Вршца, све до Темишвара, представља плитку потолину спуштену дуж раседа на чијим су се вишим странама почели формирати први пешчани акомулативни облици, претеча је данашње Делиблатске пешчаре.
  4. Делиблатска (Велика) пешчара, представља једну од највећих европских пешчаних акомулација. Акомулација песка почела је у време млађе ришке глацијације, након ишчезавања Панонског мора (у то време језера) и успостављања тока Дунава у низији. Изглед пешчаре није ни налик пустињским пејсажима како их иначе неупућени замишљају. Пешчара је култивисана, пошумљена, те јој је песак умртвљен како га не би ветар разносио и на тај начин мењао рељеф. Банатска пешчара се налази у југоисточном Банату, протеже се од југоистока ка северозападу скоро 60 км, а омеђена је са равни Дунава на југоистоку и Тамиша на северозападу, као и насељима Делиблато, Мраморак, Дубовац и Алибунар. Надморске висине пешчаре варирају између 120 и 240 м.н.в., површине је око 300 км квадратних. Пешчара у ужем смислу има дужину од 38 км и ширину од 11 км.
  5. Банатска лесна зараван, опкољава Банатску пешчару и представља акомулацију лесне прашине, ситнијег и финијег материјала од песка, који је услед мање тежине, ношен даље од песка пешчаре и таложен тамо где је слабила транспортна моћ ветра.

Румунски Банат

Географско подручје румунског Баната административно је подељено између жупанија Тамиш, Караш-Северин, Арад и Мехединци.

Мађарски Банат

Мађарски део Баната административно припада жупанији Чонград.

Историја

Демографија

Српски Банат

Према попису из 2002. године, становништво српског дела Баната (изузев његовог дела који припада Београду) бројало је 616.202 становника, од чега:1)

  • Срби = 435.577 (70,69%)
  • Мађари = 62.890 (10,21%)
  • Румуни = 26.932 (4,37%)
  • Словаци = 17.969 (2.92%)
  • Роми = 14.506 (2,35%)
  • Југословени = 11.551 (1,88%)
  • Македонци = 8.442 (1,37%)
  • Хрвати = 3.562 (0,58%)
  • Црногорци = 2.627 (0,43%)
  • Чеси = 1.239 (0,20%)

У већини градова и општина српског Баната већинско становништво су Срби. Мађари чине већинско становништво у општини Чока (51,56%), а Словаци чине релативну етничку већину у етнички мешовитој општини Ковачица (41,07%). Румуни чине етничку већину у појединим насељима, а Чеси у насељу Чешко Село.

Румунски Банат

У румунском делу Баната већинско становништво су Румуни, али у појединим општинама већину чине и други народи (по попису из 2002. године): Срби чине апсолутну већину у општинама Пожежена (52,09%) и Свињица (87,27%), а релативну већину у општини Соколовац (49,54%); Хрвати (Крашовани) чине већину у општинама Крашова (84,60%) и Лупак (93,38%); Бугари чине већину у општини Старо Бешеново (50,95%); док Украјинци чине већину у општинама Штука (63,65%) и Цопацеле (65,21%).2)

Мађарски Банат

У мађарском делу Баната већинско становништво су Мађари, али је у неким селима у региону (Деска, Сириг, Сентиван) присутна и српска мањина.

Градови

Српски Банат

Највећи градови српског дела Баната су (број становника исказан према подацима са пописа из 2002. године):

Румунски Банат

Највећи градови румунског дела Баната су (број становника исказан према процени из 2009. године):3)

  • Темишвар (286.000)
  • Решица (88.000)
  • Лугож (46.000)
  • Карансебеш (29.000)
  • Бокша (17.000)
  • Молдава Ноуа (14.000)
  • Оравица (13.000)
  • Санниколау Маре (13.000)
  • Оршава (13.000)
  • Оцелу Рошу (12.000)
  • Жомбољ (12.000)
  • Липова (11.000)
  • Нови Арад (кварт града Арада, непознат број становника)

Мађарски Банат

Једино значајно урбано насеље у мађарском делу Баната је Ујсегед („Нови Сегедин”), кварт града Сегедина.

Привреда

Некада је Банат био веома мочваран, а када је исушен, постао је једно од најплоднијих земљишта у Европи. Као и суседна Бачка, Банат је, осим нешто на истоку, раван, али без шума и руда. Становништво се бави у огромној већини ратарством, те се производе све врсте жита, нарочито пшеница и кукуруз. Знатна је и култура дувана и шећерне репе. Виноградарство је развијено код Вршца и Беле Цркве. Сточарство је такође врло важно, али не у оној мери као пре, када је било главно занимање становништва. Трговина је знатна, нарочито са житом и стоком. Индустрија је лепо развијена у градовима. Знатна је млинска, а и остала индустрија, као циглане, шећерна, пиварска, камена, кожна, дрвна, текстилна, керамичка и др.

Највећи град у српском Банату је Зрењанин, који је шести по величини град у Србији (по попису из 2002). Поред Зрењанина административни и културни центри Баната су Панчево, Вршац и Кикинда. Тренутно најразвијенија привреда је у Вршцу. У Банату се налазе и најбогатија налазишта нафте и земног гаса у Србији.

По вредности своје земље и положају између две пловне реке, усред богатих региона, близу Београда, са врло културним становништвом, богатом индустријом и врло знатном трговином, Банат, као регион, заузима видно место у Србији и Војводини.

Симболи

Традиционални симбол Баната је лав, који се данас налази на грбу Војводине и грбу Румуније.

Сродни чланци

Литература

  • Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990;
  • Милан Туторов, Мала Рашка а у Банату, Зрењанин, 1991;
  • Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001;
  • Јован М. Пејин, Из прошлости Кикинде, Кикинда, 2000;
  • Василије Крестић, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Београд, 2003;
  • Миодраг Милин, Вековима заједно (Из историје српско-румунских односа), Темишвар, 1995;
  • Милојко Брусин, Наша разграничења са суседима 1919-1920, Нови Сад, 1998;
  • Др Миленко Палић, Срби у Мађарској - Угарској до 1918, Нови Сад, 1995;
  • Њагу Ђувара, Кратка историја Румуна за младе, Нови Сад, 2004;
  • Историјски атлас, Завод за уџбенике и наставна средства - Завод за картографију „Геокарта“, Београд, 1999;
  • Школски историјски атлас, Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије, Београд, 1970;
  • Денис Шехић - Демир Шехић, Историјски атлас Света, Београд, 2007;
  • The Times History of Europe, Times Books, London, 2002;
  • Народна енциклопедија (1927), чланак Душана Поповића;
  • L. Böhm, Delmagyarorszäg vagy az ugynevezett Bänsäg külön törtenelme (1867);
  • I. H. Schwicker, Geschichte des Temeser Banats (1861);
  • I. Szentklaray, Szaz es Delmagyarorszäg ujabb törteneteböl (1779-töl kezdve napjainkig (1879);
  • J. Radonić, Banat (Bratstvo. XV);
  • J. Radonitch, Le Banat (1919);
  • J. Wolf, Entwicklung der ethnischen Struktur des Banats 1890–1992 (Atlas Ost- und Südosteuropa / Hrsg.: Österreichisches Ost- und Südosteuropa-Institut; 2: Bevölkerung; 8 = H/R/YU 1, Ungarn/Rumänien/Jugoslawien), Gebr. Borntraeger Verlagsbuchhandlung, Berlin – Stuttgart (2004).

Спољне везе

1)
Попис становништва, домаћинства и станова у 2002, Становништво - књига 1: национална или етничка припадност - подаци по насељима, Република Србија, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
банат.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/22 14:48