Ковин (КО), град и седиште истоимене општине у јужном Банату, у Србији. Према попису из 1991. године, имао је 13,669 становника, а 2002. године 14.250. Налази се 3 километра удаљен од Дунава, а рукавац Дунава, Дунавац, долази до ивица града и на њему је пристаниште. Надморска висина лесне терасе на којој је саграђен Ковин, износи 79 m. Удаљен је 13 km од Смедерева, 34 km од Панчева и 50 km од Београда. После Панчева је најзначајнији град у банатском Подунављу.

Предност локације, уз велику је реку богату рибом, плодност земљишта и блага клима, биле су од праисторије па до данашњег доба примамљиви за живот људи. То су предуслови, па су се смењивали многи народи различитих култура, на томе станишту, у свим историјским периодима.

Рудник Ковин налази се 8 km јужно од села Гај, непосредно поред насеља Мало Баваниште. Угаљ се вади са дна језера које је повезано са Дунавом, и представља јединствену подводну експлоатацију угља на свету, а то је уједно и једини рудник у српском делу Баната.^1)2)3)4)

в. Историја Ковина

Под данашњим именом, Ковин се први пут помиње у 12. веку и касније, променом господара се мењао и назив града. Мађари су га звали Кеве, Кевин, Кев, а у 19. веку Темеш-Кубин, док је 1910. године, добио званичан назив Кевевара; Немци су га звали Кубин, а Срби увек - Ковин. Ковин је познат по још неким називима на другим језицима: рум. Cuvin, мађ. Kevevára, нем. Kubin, турско име Ковина било је Куфин.⁵⁾⁶⁾

Ковин је град и седиште истоимене општине у јужном Банату, у Војводини. Налази се 3 километра удаљен од Дунава, а рукавац Дунава, Дунавац, долази до ивица града и на њему је пристаниште. Надморска висина лесне терасе на којој је Ковин саграђен је 79 метара. Налази се на 13 километара удаљености од Смедерева, 34 километара од Панчева и 50 километара од Београда. После Панчева је назначајнији град у банатском Подунављу. Седиште је општине Ковин, која административно припада Јужнобанатском округу. Општина обухвата град Ковин и девет села; Баваниште, Скореновац, Плочице, Мало Баваниште, Гај, Делиблато, Мраморак, Шумарак и Дубовац. Дунав чини јужну границу општине, која се на истоку граничи са општинама Бела Црква и Вршац, на северу са општином Алибунар, а на западу са подручјем града Панчева.

Ковин је добро саобраћајно повезан са својом околином и другим местима Војводине и Србије . Магистралним путем је повезан са Смедеревом на југу са Панчевом на северозападу и на истоку са Белом Црквом и Вршцем, док је регионалним путевима повезан са Алибунару на северу и Белом Црквом на североистоку. Све више гравитира према Смедереву, после изградње моста преко Дунава. Тиме је постао значајна транзитна раскрсница у друмском саобраћају Банат—Централна Србија, поготово за путнике који избегавају део аутопута Београд—Ниш.

Посебно ће у перспективи добити на значају, реализацијом изградње новог моста преко Дунава код Винче, постаће значајан транзитни чиниоц према Вршцу и Румунији, односно успостављена саобраћајну веза Коридора 10 са Банатском магистралом ће добити још више на значају. Поред тога поседује потенцијал за железнички и водени саобраћај, који је тренутно само домену теретног. Одвија се индустријским железничким колосеком преко Баваништа и Мраморка према Панчеву и Алибунару и рукавцем Дунавац према Дунаву, а водени може Дунавом.

Рељеф општине Ковин карактеришу две рељефне целине; лесна тераса и алувијална раван Дунава. Посебно обележје рељефу даје Делиблатска пешчара, јединствен геоморфолошки феномен са израженим динским рељефом. Настала је током леденог доба од наслага еолског, силикатно - карбонског песка. Данашњи изглед пешчаре није ни налик уобичајеним пустињским пешчарама. Она је пошумљена и култивисана, чиме јој је песак у великој мери умртвљен. Близу две трећине површине Делиблатске пешчаре се простире на подручју ковинске општине, са полустепском климом. Сам град Ковин сместио се на лесној тераси, надморске висине 79 m. Дунав подручјем Ковина, као јужна општинска граница, тече у дужини од 46 km. Водене површине Ковина, поред Дунава, чине рукавац Дунавац, више језера и ритова; језера Краљевац, Црна бара, Провалија, Шљункара и Дубовачка рит. Ковински крај има умерено - континенталну климу, са изразито хладним зимама и топлим летима. Најхладнији месец је јануар са просечном температуром -1,7°C, а најтоплији јулi са просечном температуром 21,4°C.⁷⁾⁸⁾⁹⁾

У богатој флори пешчаре заступљено је 900 врста виших биљака, међу којима велики број ретких и ендемичних степских и пешчаних врста , као и велики број врста лековитог и ароматичног биља. Сви посетиоци Ковина уживаће и у обиласку пешчаре и старих сакралних здања у граду - три знамените ковинске цркве, које представљају својеврсне културно - историјске споменике и споменике архитектуре, као и остатака ковинске средњовековне тврђаве на левој обали Дунава која сведочи о бурној историји вишевековној Ковина. Духовни и верски ходочасници, поред старих цркава у самом Ковину, скоро у сваком ковинском селу могу видети цркве саграђене у XVIII, XIX и почетком XIX века. У селу Баваниште налази се истоимени српски манастир подигнут средином XIX века, који је по предању на овом месту постојао током XVI и XVII века. Свим љубитељима природе, одмора у њој и рекреације, Ковин нуди више излетишта на Дунаву, ковинским језерима и у Делиблатској пешчари. Гости Ковина неће погрешити ако посете неку од бројних забавно - туристичких и културних манифестација које се сваке године организују у граду, ковинским селима и на обали Дунава; почев од Фијакеријаде у Плочици за Ускрс и културне манифестације „Дани ћирилице” у Баваништу, која се организује у маја, преко Ковинског културног лета са бројним забавним и културним манифестацијама које се одржавају током летњих месеци у граду, затим „Дана Румуна” у јулу - међународне културне манифестације на којој се представља културно - историјска баштина Румуна, па гастрономска манифестација „Златни котлић” у јулу са надметањем у припремању рибље чорбе , до међународне гастрономске манифестације „Дана мађарске кухиње” која се организује сваког октобра у Ковину.¹⁰⁾

Образовање се заснива на основном и средњем школовању:

• Основне школе
  • Ђура Јакшић
  • Десанка Максимовић
  • Јован Јовановић Змај
• Средње школе
  • Средње стручне школе Васа Пелагић
  • Гимназија и економска школа Бранко Радичевић

Између два светска рата Ковин је био претежно пољопривредно село, које је после Другог светског рата у новонасталим социјалистичким условима стасало у напредно место са развијеном индустријом и пољопривредом. Развила се прехрамбена, дрвопрерађивачка, металопрерађивачка и индустрија грађевинског материјала, затим експлоатација угља, земног гаса, шљунка и песка, као и трговина и саобраћај.

Према последњим подацима из Регионалне привредне коморе Панчево, ковинска привреда је трећи по реду извозник од укупно осам јужнобанатских општина. За већину прилично изненађујућа вест.

Носилац привредног развоја су предузеће Утва Силоси и циглана Наша Слога.

Ковин има повољне услове за више врста туризма; почев од наутичког на Дунаву који подручјем општине тече у дужини од 46 километара, дуж чије обеле се од Ђурђева на западу до атара Беле Цркве на истоку нижу прелепи пејзажи, рукавци, аде и пешчане плаже, преко туризма посебних интереса као што су лов и риболов на Дунаву, његовим рукавцима, ритовима, на природним и вештачким језерима ковинским и у Делиблатској пешчари која својом изузетно богатом флором и фауном пружа велике могућности и за еколошки туризам, па до сеоског туризма у Скореновцу, Делиблату и другим ковинским селима. Воде Дунава, рукавца Дунавац, језера Краљевац, Црне баре, Провалије, Шљункаре, те Дубовачког рита, изузетно су богате рибом и представљају праву оазу за риболовце. Ковинска оаза за ловце свакако је Делиблатска пешчара, која је са својом разноликом шумском вегетации станиште више врста ловне високе, ниске и пернате дивљачи. У богатој флори пешчаре заступљено је 900 врста виших биљака, међу којима велики број ретких и ендемичних степских и пешчаних врста, као и велики број врста лековитог и ароматичног биља. Сви посетиоци Ковина могу уживати и у обиласку старих сакралних здања у граду - знамените ковинске цркве које представљају својеврсне културно - историјске споменике и споменике архитектуре, као и остатака ковинске средњовековне тврђаве на левој обали Дунава која сведочи о бурној историји вишевековној Ковина. Духовни и верски ходочасници, поред старих цркава у самом Ковину, скоро у сваком ковинском селу могу видети цркве саграђене у XVIII, XIX и почетком XX века. У селу Баваниште налази се истоимени српски манастир подигнут средином XIX века, који је по предању на овом месту постојао током XVI и XVII века. Свим љубитељима природе, одмора у њој и рекреације, Ковин нуди више излетишта на Дунаву, ковинским језерима и Делиблатској пешчари. Гости Ковина неће погрешити ако посете неку од бројних забавно - туристичких и културних манифестација које се сваке године организују у граду, ковинским селима и на обали Дунава; почев од Фијакеријаде у Плочици за Ускрс и културне манифестације Дани ћирилице у Баваништу која се организује у мају, преко Ковинског културног лета са бројним забавним и културним манифестацијама које се одржавају током летњих месеци у граду, затим Дана Румуна у јулу - међународне културне манифестације на којој се представља културно - историјска баштина Румуна, па гастрономска манифестација Златни котлић у јулу са надметањем у припремању рибље чорбе, до међународне гастрономске манифестације Дана мађарске кухиње која се организује сваког октобра у Ковину.¹¹⁾¹²⁾

У насељу Ковин живи 11362 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 4663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002).

• Београд
• ‎Нови Сад
• Суботица
• Зрењанин
• Вршац
• Панчево
• Бела Црква
• Сомбор
• Сремска Митровица
• Кикинда

• Kovin znamenitosti
• Istorija Kovina ima više pitanja nego pravih odgovora
• Kovinske urbane legende
• Lepa varoš na jugu Banata
• Историја српског народа

Kovin