Корисничке алатке

Алатке сајта


александар_карађорђевић

Александар Карађорђевић

Александар
Карађорђевић
кнез_александар_карађорђевић.jpg Александар Карађорђевић (1848),
уље на платну (74x94cm),
сликар Урош Кнежевић1)

Рођење:
11. октобар 1806.
Топола,
Османско царство

Смрт:
4. мај 1885.
Темишвар, Румунија

Познат као:
кнез Србије

Александар Карађорђевић (Топола, 11. октобар 1806 — Темишвар, 4. мај2) 1885), најмлађи син Карађорђа, вође Првог српског устанка и кнез Србије од 1842. до 1858.

Биографија

Рођен је на Михољдан 29. септембра/11. октобра 1806. године у Тополи, као млађи син мајке Јелене и оца Ђорђа — Карађорђа. Дјетињство је провео у мјесту рођења.3) Васпитаван је на двору свог оца. У Великој школи у Београду је био ђак Доситеја Обрадовића и Ивана Југовића.4)

Послије слома Првог српског устанка5) је 1813. године са мајком и старијим братом напустио Србију. Отишли су најприје у Аустрију, а затим у Русију, у град Хотин,6) у Бесарабији, гдје је учио школу и гдје су живјели многи српски емигранти.7) Послије завршеног школовања бавио се економијом, обрађивао је изнајмљену земљу. Године 1817. Карађорђе је убијен, а 1830. изгубио је и старијег брата.8)

У Хотину се оженио 1830. године са Персидом, ћерком Јеврема, сина устаничког вође Јакова Ненадовића. Имали су десеторо дјеце, четири сина и шест ћерки.9) Из њиховог брака, као пето дијете је рођен будући краљ Србије Петар I Карађорђевић.10)

Долазак на власт

Већина емиграната почела је да се враћа у Србију послије 1830. године,11) а његова породица се вратила 1839, послије одласка кнеза Милоша Обреновића. Када се кнез Михаило Обреновић 1840. вратио из Влашке у Србију, дозволио је да и Александар из Видина дође, код своје породице, која се већ налазила у Београду.12) Одмах по повратку, уставобранитељи су почели да пропагирају његово постављање на престо, али је он водио миран живот и није показивао намјеру да преузима власт.13)

Убрзо је постављен за члана суда Београдског округа, а 15/27. априла 1841. као поручник је постао ађутант кнеза Михаила.14)15)

На Народној скупштини, састављеној од уставобранитеља и одржаној на Врачару 1842. изабран је за кнеза Србије, пошто су уставобранитељи протјерали Михаила Обреновића. Међутим, Русија као правни заштитник Србије то није признала. На новом избору 1843. године Александар је поново једногласно изгласан за кнеза.

У вријеме када је изабран за кнеза, донио је одлуку да себи сагради двор, „београдски конак”. Купио је од Стојана Симића кућу у близини Теразија. Кућа је била проширена и породица кнеза Александра се у њу уселила 1843.16)

За разлику од Обреновића, он није био наследни кнез, што је представљало тешкоћу у учвршћивању на власти. Његов несигуран положај наметао му је обазривост у политичким активностима, а посебно уздржавање од сукоба са противницима. За разлику од кнеза, кнегиња Персида, била је политички осјетљивија, предузимљива и темпераментна жена. Према неким ауторима, описана је као жена спремна на све, како би на престолу Србије одржала Карађорђевиће. Када се размишљало о могућој женидби кнеза Михаила, који је био више склон политици помирења од свог преминулог оца, с Јеленом, кћерком Александра Карађорђевића, чиме би се двије супарничке династије ородиле и измириле, кнегиња Персида, која се о томе више питала од кнеза, одбила је све оне који су покушавали да код Карађорђевића започну разговор на такву тему. Тиме је учињен крај идеји о династичком помирењу.17)

Кнез Александар је током своје владавине имао највећу подршку официрских кругова.18)

Мађарска револуција

Вријеме његове владавине је обиљежено Мађарском револуцијом 1848. и 1849. и борбама Срба против Мађара. Те борбе је влада Србије подржавала, па је Стеван Книћанин са знатним бројем добровољаца судјеловао у борбама у Војводини.

Осим Мађарске револуције, велики утицај на тадашњу Европу оставио је Кримски рат (1853—1856), због сукоба интереса великих сила, али Кнежевина Србија није осјетила последице.19)

Напредак у Србији

Његова владавина обиљежена је општим напретком Србије.

Друштво српске словесности је отпочело са интензивнијим радом (1847) и штампало је своју прву књигу „Гласника”.20) Друштво је нарочиту пажњу посветило сакупљању података о историји ослобођења Србије. У то вријеме је још увијек било живих учесника из Првог и Другог српског устанка.21)

Кнез је плаћао сликара Уроша Кнежевића да направи његов и портрете многих његових савременика. Портрети су сликани или према живим моделима или према другим портретима22) и сада се налазе изложени у Народном музеју у Београду.23)

У народној просвети, посвећено је више пажње стручнијој настави и особљу на Лицеју, па су тада на њему почели да раде Ђура Даничић, Јосип Панчић, Вук Маринковић и други.24) Отворена је Народна библиотека (1853).

Илија Гарашанин, који је био задужен за гарнизонску војску, предложио је да се оснује Артиљеријска школа, како би се унаприједила војна спрема Кнежевине Србије. Државни савет је усвојио предлог, а кнез Александар га је одобрио марта 1850. Артиљеријска школа је била прва војна високошколска установа у Србији, чије традиције данас чува Војна академија у Београду.25)26)

Кнежевом одлуком се 1851. године Тополивница из Београда премјестила у Крагујевац. Ово је у великој мјери учинило да се град Крагујевац претвори у најзначајнији војноиндустријски центар у Србији. Кнез је лично присуствовао изливању првог топа, у октобру 1853. године, а првог управника тополовнице Шарла Лубрија богато је наградио. У Крагујевцу је стационирана војска којом је командовао Стеван Книћанин и настављена градња војних објеката, а од 1854. почела је рад Занатлијска школа која је спремала кадрове за Тополивницу. Његовом одлуком је заживјела Правитељствена филијална апотека у Крагујевцу, која је званично основана још 1842.27)

Објављен је спољнополитички програм Србије „Начертаније”, аутора Илије Гарашанина (1844), донијет је Грађански законик (1844) и реформисано судство. Кнез Александар довео је у тадашњу Србију мноштво школованих Срба из Аустрије, већином из Војводине, што је био један од разлога за незадовољство. Србији су 1856. на Париском конгресу дате гаранције великих сила.

Светоандрејска скупштина

Управа кнеза Александра је била праћена незадовољством разних елемената. Уставобранитељска странка се претворила у олигархију, а чиновништво је притискало народ, Народна скупштина није сазивана, а кнез је сматран за слабог и ћудљивог.28) Због супротстављања уставобранитељском Савету и дјелимичног везивања за Аустрију, једна струја уставобранитеља збацила га је на Светоандрејској скупшини 1858. и он је у децембру те године поднио оставку. На престо се тада вратио кнез Милош Обреновић.

По одласку из Србије, Александар је углавном живио у Аустроугарској. Послије убиства кнеза Михаила, већ почетком јуна је издато саопштење да су завереници били повезани са Карађорђевићима. Бивши кнез је оптужен да је обезбиједио новац и оружје и да је био подстрекач. Извршним пресудама од јула и октобра исте године Александар је осуђен на 20 година робије у одсуству, а Карађорђевићима је одлучено да се заувек забрани повратак у Србију и одузме сва покретна и непокретна имовина у Србији.29) Распродаја имања Карађорђевића је отпочела непосредно по изрицању пресуде Београдског варошког суда, са увјерењем да ће исту донијети и Пештански редовни суд, али је Пештански суд Александра ослободио кривице. Поступак је требало да буде обновљен и код Београдског суда, али се то није догодило. Династија Карађорђевић била је искључена из јавног и политичког живота у Србији све до Мајског преврата 1903.30)

Личност

Био је висок, рапавог лица и бујне косе. Пушио је на дугачки чибук.31) Био је велика тврдица, по нарави добар, миран човјек, али по карактеру слаб32) и мек, без иницијативе.33)

Сваке године је славио славу Свети Климентије у Тополи, свом родном мјесту. На славу су му долазили из цијеле Србије, чиновници, свештеници, кметови и одабрани домаћи сељаци.34)

Сваког љета је, уз велику пратњу, одлазио у Брестовачку Бању, у којој је саградио лијепо уређен двор, као и сопствено купатило.35)

Смрт

Умро је 22. априла/4. маја 1885. године у Темишвару. Тијело му је пренијето у Беч, где је најприје и сахрањен.36) По завршетку изградње задужбине краља Петра Првог, породичног маузолеја на Опленцу, 1912. године, његови посмртни остаци су пренијети и сахрањени поред осталих Карађорђевића.37)

Иза себе је оставио: фонд од 38.000 форинти, за школовање Срба из Старе Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе којим је требало да управља Матица српска, новчану помоћ Матици српској и Српском народном позоришту у Новом Саду, цркви у Тополи.38), Српској православној цркви, Цетињском музеју.39)

Сродни чланци

Литература


Aleksandar Karadjordjevic

1)
Кнез Александар I Карађорђевић, 1848, Арте медиа д.о.о., Народни музеј у Београду, Београд
2)
У неким изворима стоји 3. мај као датум смрти по грегоријанском календару.
3) , 6) , 8) , 14)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 229
4) , 5) , 13) , 33)
Великани, РТС
7) , 12) , 15) , 29) , 37) , 38)
Милојко Гордић, 2010, стр. 32
9) , 16) , 17) , 18) , 31)
Драгољуб Живојиновић, 2009
10) , 24) , 25)
Андра Гавриловић, 1904, стр. 2
11) , 19) , 20) , 21)
Андра Гавриловић, 1904, стр. 1
22) , 36)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 230
23) , 32) , 34) , 35) , 39)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 231
27)
Александар Карађорђевић (1806—1885), Удружење грађана „Калдрмаш”, Крагујевац
28)
Удружење грађана „Калдрмаш”
30)
Милојко Гордић, 2010, стр. 33
александар_карађорђевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 07:37