Вук Маринковић
Вук Маринковић, цртеж према фотографији Анастаса Јовановића (1859)
Рођење: 5. јануар 1808. Нови Сад, Аустријско царство Смрт: 19. август 1859. Београд, Кнежевина Србија Познат као: доктор медицине и професор

Вук Маринковић (Нови Сад, 24. децембар 1807/5. јануар 1808 — Београд, 7/19. август 1859), српски лекар, педагог и лингвиста аматер, доктор медицине, лекар у Новом Саду, професор и ректор Лицеја (Београд).

Рођен је 24. децембра 1807/5. јануара 1808. године у Новом Саду, од оца Kосте, свештеника и просветног радника.¹⁾ Имао је три брата: Павла, Максима, и Димитрија и три сестре Анастасију, Христину и Јулијану. Основну школу завршио је у Новом Саду. Похађао је новосадску Српску православну велику гимназију, у којој је завршио шести разред. Док је похађао гимназију, дошао је Павле Јосиф Шафарик, као професор и директор. Седми и осми разред гимназије, односно филозофију је завршио у Јегри (Егер).²⁾ Затим је студирао медицину на пештанском и бечком универзитету од 1826. до 1830. године. Докторирао је у Пешти, одбранивиши дисертацију „Dissertatio inauguralis medica de epilepsia“, 1830. године, када му је било 23. године.³⁾

После завршених студија се вратио у Нови Сад, где је отворио приватну лекарску праксу. Уживао је велики углед у друштву. Оженио се Софијом, ћерком имућног Јована Павловића. Радио је све до револуције 1848—49. После уништења Новог Сада након бомбардовања, јуна 1849. године, када је постао бескућник, је отишао у Србију,⁴⁾ где је до своје смрти био професор на Лицеју.⁵⁾

По доласку у Београд одмах је постављен за професора на београдском Лицеју, где је почео да предаје Елементарну физику школске 1849/50. У оквиру физике је предавао и хемију све до школске 1853/54. године када је она издвојена као самосталан предмет.⁶⁾

На Лицеју је за десет година колико је радио,⁷⁾ четири школске године обављао функцију ректора 1850/51, 1856/57, 1857/58. и 1858/59.⁸⁾

Био је редовни члан Друштва српске словесности од 8/20. јануара 1850.⁹⁾

Јестаствена повестница за младеж србску (1851)

Поставио је основе научној терминологији из области физике на српском језику.¹⁰⁾ Са њим је физика постала обавезан предмет у школи, на универзитету.

Још у 19 години је, незадовољан преводом са латинског, који је пре њега урадио Светић, превео другу књигу „Енејиде“, римског писца Виргилија.¹¹⁾ Аутор је уџбеника „Јестаствена повестница (за младеж србску)“, на 286 страна.¹²⁾ која је имала широку употребу, користила се као уџбеник у гимназијама и на лицеју, све до појаве уџбеника Јосифа Панчића¹³⁾ и „Начела физике“ из два тома и на 515 страна, као први високошколски уџбеник физике у Србији,¹⁴⁾¹⁵⁾ обе штампане 1851. године,¹⁶⁾ Такође је написао „Мочникову геометрију“, али је она изашла без његовог потписа.¹⁷⁾

Умро је у Београду 7/19. августа 1859. године и сахрањен је код Цркве Светог Марка.¹⁸⁾

Био је омањег раста, округлог лица, избуљених очију, крутих покрета. Док је причао стално се искашљавао и устресао десно раме.¹⁹⁾ Како за живота није сачувана ни једна његова слика, јер су оне које је имао у Новом Саду изгубљене у пожару, а по доласку у Београд више се није сликао, на посмртном одру га је сликао његов пријатељ и фотограф Анастас Јовановић. На основу фотографије, заједно са описима који су дали породица и његови ученици насликан је његов лик.²⁰⁾

• Петар В. Вуца, Живот и дело Вука Маринковића, уредник М. С. Димитријевић, Публикација друштва, број 13, Астрономско друштво „Руђер Бошковић“, Београд, 2014, ИССН 553-561
• Душан Поповић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д. д., Загреб, 1928, стр. 789
• Знаменити Срби XIX века, књига 3, уредник Андра Гавриловић, Наклада и штампа Српске штампарије (дд), Загреб, 1904.
• Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888.
• Јестаствена повестница (за младеж србску), Природњачки музеј, Београд
• Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду, Универзитет у Београду
• Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841—1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 358
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/6 (В. Алексијевић).
• Енциклопедија Новог Сада 14 (1999) 30–31.
• Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 121–122.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Vuk Marinkovic