Храм Светог Саве

Храм Светог Саве, највећи српски православни храм, највећи православни храм на Балкану и по површини и запремини највећа православна црква на свету.

Налази се у источном делу Светосавског трга, на општини Врачар, у Београду. Подигнут је на месту за које се сматра да је Синан-паша 1595. спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Изградња цркве је финансирана добровољним прилозима, као и плаћањем доплатних поштанских маркица. Недалеко од храма је парохијски дом, а ту ће се налазити и предвиђена зграда патријаршије. Овај спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете Београда, чинећи једно од његових главних обележја.

Храм се налази на крају београдске линије Калемегдан - Трг републике - Теразије - Београђанка - Храм Светог Саве. Изграђен је у српско-византијском стилу, са четири звоника висока 44 m. Висина врха куполе износи 70 m, док је главни позлаћени крст висок још 12 m, што врху храма даје укупну висину од 82 m, а надморску висину од 134 m (64 m изнад нивоа реке Саве). Због тога ова црква заузима истакнуто место на београдском хоризонту и видљива је са свих прилаза граду.

Храм заузима површину од 3.500 квадратних метара у приземљу, уз додатних 1.500 m² на три галерије на првом нивоу. Постоји још и галерија од 120 m² на другом нивоу, на коме се налази и спољашњи видиковац који се простире око целе куполе. Храм се у правцу исток-запад протеже 91 m, а у правцу север-југ 81 m. Куполе су украшене са осамнаест позлаћених крстова у три величине, док се у звоницима налази 49 звона из аустријске звоноливнице Grassmayr.

Црква може да прими 10.000 верника, а на западну хорску галерију може да стане 800 хориста. Испод пода храма је изграђена ризница и крипта светог Саве, као и гробна црква светог кнеза Лазара, укупне површине око 1.800 m².

Храм је обложен белим мермером и гранитом, у чему је суделовао и словеначки „Мармор Хотавље”. Живописање, које тек престоји, биће урађено у техници мозаика. Предвиђено је да се у главној куполи налази огроман мозаик Христа Пантократора.

Године 1895, три стотине година након спаљивања моштију Светог Саве, у Београду је основано „Друштво за подизање храма светог Саве на Врачару”, чији је циљ био да се на месту спаљивања моштију подигне храм. Најпре је требало померити омању цркву Светог Саве, која се налазила на месту где се сада налази храм. На први јавни конкурс који је расписан 1905. године, одбијено је свих пет приспелих радова, као недовољно добро.

Избијање Првог балканског рата 1912. године, као и Други балкански рат и Први светски рат који су следили, зауставили су све активности на изградњи храма. Након рата, 1919, поново је установљено друштво за изградњу. Нов конкурс је расписан 1926; овог пута су стигла 22 пројекта. Премда прва и трећа награда нису додељене, архитектонско решење архитекте Богдана Несторовића, које је освојило другу награду, проглашено је за најуспешније. Одбор за изградњу храма је 1930. поверио израду пројекта архитекти Несторовићу, као и архитекти Александру Дероку, уз сарадњу инжењера Војислава Зађине.

Четрдесет година након почетне замисли, и 340 година након спаљивања моштију Светог Саве, изградња храма је коначно започела 15. септембра 1935. године, када је патријарх Варнава извршио освећење темеља. Када су радови поодмакли, патријарх Гаврило Дожић је 10. маја 1939. свечано осветио темеље, и у олтару, уз камен темељац, положио повељу. Даља изградња била је прекинута нападом Немачке на Југославију, 6. априла 1941. године. Од почетка грађевинских радова до немачке окупације, изграђени су темељи храма и подигнути су зидови висине 7 и 11 m.

Немачка окупациона војска је користила простор унутар недовршеног храма као паркиралиште, а 1944. године су га за исту сврху користили партизани и Црвена армија. Касније су разна предузећа користила простор као магацин. Друштво за изградњу храма је престало да постоји.

Патријарх Герман Ђорић долази на чело Српске православне цркве 1958. године и обнавља идеју о подизању храма. Након 88 поновљених молби — и исто толико одбијања — дозвола за наставак градње је добијена у лето 1984. и од републичке и од градске власти. Професор Бранко Пешић, који је именован за новог архитекту храма, преправио је првобитни пројекат да би се боље искористили нови материјали и грађевинске технике.

Патријарх Герман је 30. априла 1985. године, у присуству свих српских архијереја, поново осветио храм, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама. Дана 12. маја 1985. патријарх, 20 епископа и бројно свештенство су служили свечану Литургију, којој је у унутрашњости зидина храма присуствовало око 12.000 верника, док је у порти било још око 80.000 људи. Изградња је поново отпочела 12. августа 1985. Зидови су подигнути до пуне висине од 40 m. Акт о одобрењу наставка градње потписао је тадашњи председник Председништва Србије Душан Чкребић, који је у знак захвалности од Српске православне цркве добио Орден Светог Саве, 2007. године.¹⁾

Највеће постигнуће је било подизање централне куполе тешке 4.000 тона. Она је била направљена на земљи, а затим је, заједно са покривачем од бакарног лима и великим позлаћеним крстом високим 12 метара и тешким 4 тоне, подигнута и постављена на зидове. Подизање, које је трајало 40 дана, завршено је 26. јуна 1989.

Дана 3. септембра 2001. формиран је Конзорцијум за финансирање изградње Храма Светог Саве на иницијативу тадашњег премијера Србије др Зорана Ђинђића, уз благослов тадашњег патријарха српског Павла и под покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића. На овај начин обновљено је „Друштво за подизање Храма Светог Саве”, које је престало са радом 1941. Године 2002. Конзорцијум је вратио стари назив — Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару.²⁾

Градња екстеријера је завршена 2004. Постављена су звона и прозори, а фасада је такође завршена. Испред храма је маја 2004. постављена фонтана са посебним системом осветљења, које мења боју на сваки сат, а зими претвара у пешачку стазу, идејно решење архитекта Ђорђе Бобић.³⁾ Декоративно осветљење храма са више од хиљаду рефлектора и светиљки различитог типа и намене, свечано је пуштено у рад јуна 2008.⁴⁾

Међутим, радови на унутрашњој декорацији још нису готови. Русија је понудила Србији значајну помоћ на завршењу радова, и доста је већ постигнуто руско-српском сарадњом у том правцу до 2017.

Храм су по два пута посетили руски председници Владимир Путин и Дмитриј Медведев, а посећују га и друге званичне делегације које долазе у Београд.⁵⁾

• Српска православна црква
• Свети Сава

• http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=420 Сјај храма светог Саве, Бранко Пешић протомајстор, Вечерње новости, фељтон, 7 наставака, 3 - 9. мај 2004.
• http://www.discoverserbia.org/sr/beograd/hram-svetog-save Храм светог Саве, Комплетан водич кроз Србију
• http://www.360vr.rs/verski-objekti/hram-svetog-save.php Храм Светог Саве, 360 виртуелне фотографије храма

Hram Svetog Save