Корисничке алатке

Алатке сајта


српска_православна_црква

Српска православна црква

Српска
православна црква
Историјски називи:
Жичка архиепископија
Пећка патријаршија

Аутокефалност:
1219.

Предстојатељ:
архиепископ пећки,
митрополит београдско-карловачки
и патријарх српски
Порфирије

Седиште:
Београд и Пећ,
Србија

Број епархија:
41

Званични сајт:
spc.rs

Српска православна црква (СПЦ), помесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на шестом месту у диптиху.

Главно седиште јој се налази у Београду, а историјско седиште у Пећи.

Историја

Црквено уређење

Српска православна црква (обновљена Пећка патријаршија) јесте једна, недељива и аутокефална помесна црква која одржава литургијско, догматско и канонско јединство са осталим помесним црквама. Њен основни црквеноправни акт је Устав Српске православне цркве. Помесна црква се управља на основу Светог писма и Светог предања, правила васељенских сабора и од њих признатих правила светих апостола, помесних сабора и светих отаца, као и Устава СП цркве и уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.

На челу Српске православне цркве стоји патријарх српски (пуна титула „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски”) као њен врховни поглавар. Патријарх је председник Светог архијерејског сабора,​ Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора. Патријарх има сва права и дужности епархијског архијереја у својој Архиепископији београдско-карловачкој и њом управља уз помоћ својих викарних епископа.

Највише црквене власти, тела и органи су: Свети архијерејски сабор, Свети архијерејски синод, Велики црквени суд и Патријаршијски управни одбор. На челу свих ових црквених власти, осим Великог црквеног суда, налази се патријарх српски.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна власт и врховна судска власт. Сабор састављају сви епархијски архијереји под председништвом патријарха. У раду Сабора без права одлучивања учествују и викарни епископи, а умировљени епископи по позиву. Свети архијерејски синод Српске православне цркве је највиша извршна (управна и надзорна) власт. Првостепени је суд за несугласице и кривице архијереја. Синод састављају патријарх и четири епархијска архијереја.

Велики црквени суд Српске православне цркве је виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака и за црквенобрачне спорове, као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност Сабора и Синода. Председник Великог црквеног суда је један од чланова Синода. Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним органима. Састављају га патријарх, два члана Светог архијерејског синода, један представник манастира, три свештеника и седам световњака.

Епархије

в. Епархије Српске православне цркве

Српска православна црква је епископална. Епархије су главне црквеноадминистративне јединице. Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Епархију чине архијерејска намесништва,​ црквене општине,​ парохије и манастири.

Канонска територија и дијаспора Српске православне цркве подељена је на укупно 41 епархију:

  • 1 архиепископију;
  • 4 митрополије;
  • 36 епископија.

Под јурисдикцијским границама Српске патријаршије налазила се Православна охридска архиепископија са статусом аутономне цркве.

Сродни чланци

Спољне везе

српска_православна_црква.txt · Последњи пут мењано: 2024/05/22 22:17