Српска православна црква
| Српска православна црква |
|---|
 |
| Историјски називи: Жичка архиепископија Пећка патријаршија Аутокефалност: 1219. Предстојатељ: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Порфирије Седиште: Београд и Пећ, Србија Број епархија: 41 Званични сајт: spc.rs  |
Српска православна црква (СПЦ), помесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на шестом месту у диптиху.
Главно седиште јој се налази у Београду, а историјско седиште у Пећи.
Историја
Црквено уређење
Српска православна црква (обновљена Пећка патријаршија) јесте једна, недељива и аутокефална помесна црква која одржава литургијско, догматско и канонско јединство са осталим помесним црквама. Њен основни црквеноправни акт је Устав Српске православне цркве. Помесна црква се управља на основу Светог писма и Светог предања, правила васељенских сабора и од њих признатих правила светих апостола, помесних сабора и светих отаца, као и Устава СП цркве и уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.
На челу Српске православне цркве стоји патријарх српски (пуна титула „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски”) као њен врховни поглавар. Патријарх је председник Светог архијерејског сабора, Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора. Патријарх има сва права и дужности епархијског архијереја у својој Архиепископији београдско-карловачкој и њом управља уз помоћ својих викарних епископа.
Највише црквене власти, тела и органи су: Свети архијерејски сабор, Свети архијерејски синод, Велики црквени суд и Патријаршијски управни одбор. На челу свих ових црквених власти, осим Великог црквеног суда, налази се патријарх српски.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна власт и врховна судска власт. Сабор састављају сви епархијски архијереји под председништвом патријарха. У раду Сабора без права одлучивања учествују и викарни епископи, а умировљени епископи по позиву. Свети архијерејски синод Српске православне цркве је највиша извршна (управна и надзорна) власт. Првостепени је суд за несугласице и кривице архијереја. Синод састављају патријарх и четири епархијска архијереја.
Велики црквени суд Српске православне цркве је виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака и за црквенобрачне спорове, као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност Сабора и Синода. Председник Великог црквеног суда је један од чланова Синода. Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним органима. Састављају га патријарх, два члана Светог архијерејског синода, један представник манастира, три свештеника и седам световњака.
Епархије
в. Епархије Српске православне цркве
Српска православна црква је епископална. Епархије су главне црквеноадминистративне јединице. Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Епархију чине архијерејска намесништва, црквене општине, парохије и манастири.
Канонска територија и дијаспора Српске православне цркве подељена је на укупно 41 епархију:
- 1 архиепископију;
- 4 митрополије;
- 36 епископија.
Под јурисдикцијским границама Српске патријаршије налазила се Православна охридска архиепископија са статусом аутономне цркве.