Корисничке алатке

Алатке сајта


константин_ненадовић

Константин Ненадовић

Константин Н. Ненадовић (Бранковина, 28. јануар 1822 — Беч, 18. април 1900), српски официр и историчар. Објавио је 1884. Живот и дела великог Ђорђа Петровића Карађорђа и живот његових војвода и јунака, у коме је дао списак и биографију војвода, старешина и кнезова по нахијама за време Првог српског устанка.

Школовање

Константин Н. Ненадовић или Коста Ненадовић је рођен 16/28. јануара 1822. године у Бранковини од оца Николе Ненадовића и мајке Станојке.1) Његов отац Никола био је најстарији син кнеза Алексе Ненадовића.2) Константинови стричеви били су прота Матија Ненадовић и војвода Сима Ненадовић. Од седам година приватно је учио у Бранковини, а онда је учио у школи, коју су у Бранковини подигли заједно његов отац и стриц Матија Ненадовић.3) Преселио се 1833. код очевога стрица Јакова Ненадовића у Ваљево, где је продужио школовање.4) Код Јакова Ненадовића је уживао велику љубав и пажњу и ту се школовао до августа 1835, а онда се по жељи проте Матије вратио у Бранковину.5) Након једноипогодишње паузе поново је 1837. похађао школу у Бранковини, а брзо након тога бригу о њему преузео је Јеврем Ненадовић, код кога је у Ваљеву до 1840. похађао основну школу.6) Јеврем га је 1840. послао код своје ћерке Анке Топаловић, да похађа гимназију у Крагујевцу.7) До јесени 1842. завршио је реторику на гимназији.8)

Војна служба

Ступио је октобра 1842. у српску војску, у артиљерију.9) Унапређен је 1844. у потпоручника тобџијске батерије.10) Када је 1849. основана тополивница у Београду Косту Ненадовића одредили су за подуправитеља.11) Направили су 17 калупа и топова, али ниједан није био добар, а Коста је за то оптужио управника Непрека, који је по налазу комисије извео саботажу целог посла.12) Након отпуштања Непрека нова тополивница је основана у Крагујевцу, а главни стручњак био је Француз Лубр.13) Септембра 1850. основана је Војна академија у Београду под управом Фрање Заха.14) Константин је одмах постављен за подуправника и наставника Војне академије.15) У Војној академији предавао је 6 школских година.16) Питомце је учио практичном и теоријском артиљеријском знању. Добио је фебруара 1856. задатак да у Крагујевцу успостави лабораторију, у којој се требала припремати бојна муниција за пушке и топове.17) Унапређен је 1856. у капетана 2. класе.18) До краја 1858. био је начелник артиљеријске управе београдске батерије.19)

На страни кнеза за време Светоандрејске скупштине

Током 1858. за време сукоба кнеза и Савета био је као рођак кнегиње Персиде један од главних ослонаца кнеза Александра Карађорђевића.20) Кнежев пашеног Јован Лукавчевић командовао је београдским гарнизоном, а Коста је командовао артиљеријом.21) За време заседања Светоандрејске скупштине 12/24. децембра 1858. Коста Ненадовић је намеравао да топовском паљбом растера народ испред скупштине и да онда једно оделење војске заузме скупштину.22) Лукавчевић је задржао Косту Новаковића непосредно пре него што је Коста намеравао да изда команду да се топовском паљбом растера народ пред скупштином.23) Коста је касније у истрази то порицао.24) Могао је да својом акцијом започне грађански рат у Србији. Већ 25. децембра 1858. Јован Лукавчевић, Коста Ненадовић и Миливоје Петровић Блазнавац као представници војске дошли су у скупштину и изјавили да се војска придружује народу.25) Након доласка кнеза Милоша почетком 1859. био је ухапшен, а пуштен је након испитивања тек почетком марта 1859.26) Коста је одмах након тога прешао у Аустрију.27) Путовао је по Баварској и Влашкој.28) Био је помно праћен од српских власти, јер се дружио са члановима породице збаченог кнеза.29)

За време кнеза Михаила

Кнез Михаило Обреновић га је почетком 1862. позвао да се врати у Србију. Постављен је марта 1862. за команданта београдске артиљерије.30) Постављен је априла 1863. за команданта народне шабачке батерије, а маја 1867. за команданта шабачког града и лаке батерије.31) У Шапцу је остао све до убиства кнеза Михаила 10. јуна 1868.32) Због наводног учешћа у тој завери стрељани су Костини рођаци Светозар Ненадовић, Младен Ненадовић и Сима Ј. Ненадовић.33) Одмах након тога Коста је смењен.34) Након шест недеља враћен му је положај команданта, али убрзо након тога намесништво га је ставило у стање покоја 28. јула 1868.35) Оставили су га без посла и без пензије.36)

У емиграцији у Бечу

Коста је одмах након тога у августу 1869. отишао у Аустрију.37) У то време почео је боловати. Преко познаника сазнао је да кнез Милан Обреновић нема ништа против њега, па се септембра 1873. вратио у Београд, али управитељ Београда Живојин Блазнавац га је одмах протерао из Београда у Аустрију.38) Успео је 1875. да постигне да га прими кнез Милан приликом његове посете Беч, па је добио заостале пензије.39) Пред Први српско-турски рат обратио се властима у Србији и понудио се да у рату учествује као официр, али пошто су му нудили да се сам финансира у рату одустао је.40) Живео је у Бечу.41) Умро је 18. априла 1900. у Бечу.

Историчар

Објавио је 1883. и 1884. своје дело Живот и дела великог Ђорђа Петровића Карађорђа и живот његових војвода и јунака.42) У тој књизи објавио је биографије 206 славних људи од укзпно 660 поменутих.43) Његово дело представљало је значајан зборник биографија главних учесника Првог српског устанка. Поред тога дела објавио је у Бечу и Сликарник слика великог Ђорђа Петровића Карађорђа, србског вожда, ослободиоца и ћесара Србије и слика његови војвода и јунака.44)

Литература

  • Велибор Берко Савић, Ненадовићи, Ваљево, 2004.
  • С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
  • К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака 2. део, Беч, 1884.

Konstantin Nenadović
Konstantin Nenadovic

1) , 2) , 3) , 4)
Велибор Савић, 2004, стр. 63
5) , 6) , 7) , 8)
Велибор Савић, 2004, стр. 64
9)
Велибор Савић, 2004, стр. 65
10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16)
Велибор Савић, 2004, стр. 67
17) , 18) , 19)
Велибор Савић, 2004, стр. 69
20)
Уставобранитељи, 1933, стр. 378
21)
Уставобранитељи, 1933, стр. 379
22) , 23) , 24)
Уставобранитељи, 1933, стр. 451
25)
Уставобранитељи, 1933, стр. 456
26) , 27) , 28) , 29)
Велибор Савић, 2004, стр. 70
30)
Велибор Савић, 2004, стр. 71
31) , 32) , 33) , 34)
Велибор Савић, 2004, стр. 72
35) , 36) , 37)
Велибор Савић, 2004, стр. 73
38)
Велибор Савић, 2004, стр. 74
39) , 40) , 41)
Велибор Савић, 2004, стр. 75
42)
Велибор Савић, 2004, стр. 76
43)
Велибор Савић, 2004, стр. 77
44)
Велибор Савић, 2004, стр. 78
константин_ненадовић.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/31 15:00