Јанко Катић
Рођење: […] Рогача, Отоманско царство Смрт: 1. август 1806. Крнић, Отоманско царство

Јанко Катић (Рогача — Крнић, 1. август 1806), истакнути војвода Првога српскога устанка. Погинуо је 1806. мало пре боја на Мишару. Заједно са Јаковом Ненадовићем био је после Карађорђа најистакнутија личност у првим устаничким годинама.

Јанко Катић је рођен у Рогачи под Космајем.¹⁾²⁾ Турци су отели његову сестру и одвели је у Београд док је још био дете.³⁾ Одлазио је и боравио код сестре, па је научио турски.⁴⁾ Заљубио се у једну Туркињу, зетову рођаку, коју је упознао код сестре, али зет га умало због тога није убио.⁵⁾⁶⁾

Приликом Сече кнезова на време је умакао грочанском муселиму и избегао смрт.⁷⁾ Пошто се био добро сакрио испред Турака није га ни Карађорђе нашао када се појавио у Рогачи, али Јанко је нешто касније отишао до Карађорђа.⁸⁾ Одмах је приступио Првом српском устанку и Карађорђу.⁹⁾ Након сукоба код Дрлупе Карађорђе се договорио са четама Јанка Катића, Симе Марковића и Васе Чарапића да спречавају испаде Турака из Београда. Учествовао је заједно са Карађорђем у првом озбиљнијем устаничком нападу на Рудник.¹⁰⁾ Палеж Рудника видео се на велику даљину.¹¹⁾ Туријска кнежина је Јанка изабрала за кнеза.¹²⁾

Након Карађорђева продора до Врачара Јанко Катић је са осталим старешинама најближим Београду добио наређење да да спречава испаде Турака из Београда.¹³⁾ Када је Кучук Алија кренуо са војском из Јагодине према Београду Карађорђе је поручио Јанку Катићу и Васи Чарапићу да направе заседе са обе стране Авале и да га сачекају.¹⁴⁾ Кучук Алија се прогањан од Карађорђа успио пробити преко Лештана до Београда.¹⁵⁾

Учествовао је заједно са Карађорђем 10. маја 1804. на преговорима са Турцима у Земуну под покровитељством аустријског генерала Женеја.¹⁶⁾ Карађорђе је на тај састанак водио Катића као тумача. За време састанка видео се пламен запаљених српских кућа на другој страни Саве, па је Катић на то скочио и показао аустријском генералу шта раде дахије.¹⁷⁾ Катић се обратио и Турцима и позвао на мегдан Кучук Алију.¹⁸⁾ Био је главни тумач када је Карађорђе преговарао са Бећир-пашом, кога је Порта послала да се погубе дахије и смири стање.¹⁹⁾ Након погубљења дахија био је и у делегацији, коју је Карађорђе послао код Бећир паше са српским захтевима.²⁰⁾ Учествовао је са Карађорђем у ослобађању Краљева (тада Карановца).²¹⁾ Заједно са Карађорђем предложио је да се приходи са скела и таксе које се ту наплаћују ставе на располагање Савету.²²⁾ Почетком 1805. поделио је мегдан код Белих вода са Гушанчевим сестрићем.²³⁾ Јаков Ненадовић и Јанко Катић су били после вожда најистакнутије личности у првим устаничким годинама и сматрали су да би Совјетом могли да ограниче вождову власт.²⁴⁾ Међутим када су они у августу 1805. сазвали скупштину за оснивање Правитељствујушчег совјета у Боговађи Карађорђе је истовремено сазвао скупштину у Борку и спречио да Боговађа постане седиште Савета.²⁵⁾ Карађорђе је на тај начин показао да он одлучује о свему.²⁶⁾

Током 1806. године Карађорђе га је послао у Мачву, која је била изложена турским испадима из Босне и из Шапца.²⁷⁾ Једном приликом након турског успешнога продора из Босне наредио је да се његови устаници маскирају у Турке.²⁸⁾ Претварајући се да су Турци из Шапца успешно су разбили турску јединицу и натерали је преко Дрине.²⁹⁾ Заједно са Луком Лазаревићем у шуми села Крнића чувао је друм који је водио од Шапца до Београда.³⁰⁾ Када су Турци покушали да се пробију према Београду успешно су их одбили.³¹⁾ Катића је убио један Турчин који је кренуо да се преда Србима.³²⁾ Погинуо је 1. августа 1806. пред бој на Мишару.³³⁾

• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• Лазар Арсенијевић Баталака, Историја српског устанка, Београд, 1898.
• Знаменити Срби 1 (1901) 54–55 (A. Гавриловић)
• Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига 1, 2. издање, Београд, 2000.
• Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига 2, 2. издање, Београд, 2000.

Janko Katic