Лука Лазаревић
Рођење: 1774. Свилеува, Отоманско царство Смрт: 11. мај 1852. Шабац, Кнежевина Србија

Лука Лазаревић (Свилеува, 1774 — Шабац, 11. мај 1852), војвода из Првога српскога устанка.

Поп Лука Лазаревић је рођен 1774. године у Свилеуви у Шабачкој нахији од оца Тодора и мајке Јевросиме.¹⁾²⁾³⁾ Тодор је имао пет синова, а његов брат Лазар имао је само једног сина Ранка, па је због тога касније Лазар посинио Луку, који је онда добио презиме Лазаревић.⁴⁾⁵⁾ Као дете три и по године школовао се у Срему.⁶⁾ Вратио се из Срема, касније се оженио, а запопио се 1796.⁷⁾ Када му је умрла жена остао је са двоје деце.⁸⁾

Лукин брат од стрица Ранко био је кнез у шабачкој Тамнави и за време сукоба јаничара са султаном и Хаџи Мустафа-пашом није био на страни јаничара, па су му се јаничари осветили и убили су га усред дана у Шапцу почетком 1800.⁹⁾ Лука Лазаревић је после тога само чекао прилику да освети блиског рођака.¹⁰⁾ Водио је бригу о породици убијеног рођака и школовао му синове.¹¹⁾ Чим је почео Први српски устанак 1804. поп Лука Лазаревић је био међу истакнутим устаницима.¹²⁾ Учествовао је заједно са Јаковом Ненадовићем у бици на Свилеуви, првој српској победи у устанку, где су након неколико дана боја Турци били потучени 11. марта 1804.¹³⁾ Након те битке Јаков Ненадовић је заједно са Луком и неколико старешина заузео Шабац. Лука се за разлику од других старешина, који су пратили Јакова већ у првим борбама показао као вешт војник и велики јунак.¹⁴⁾ Због тога га је Јаков пре свог повратка у Ваљево поставио одмах за заповедника посавске и тамнавске војске.¹⁵⁾ Био је заповедник шабачке војске док је Јаков одсутан.

Током маја 1804. дошао је по Карађорђевом наређењу са шабачком војском на Врачар да учествује у опсади Београда.¹⁶⁾ Приликом опсаде Београде Карађорђе Петровић је имао прилике да види његове војничке и јуначке врлине.¹⁷⁾ Када се требао поставити шабачки војвода очекивало се да се на тај положај постави прота Матија Ненадовић, али шабачки устаници су тражили да им војвода буде Лука Лазаревић.¹⁸⁾ Одмах после тога се распопио, а онда се поново и оженио.¹⁹⁾ Учествовао је заједно са Јаковом Ненадовићем у ослобађању соколске и ужичке нахије.²⁰⁾ Након тога утврђивао се на Дрини очекујући упад турске војске из Босне. Турци су крајем 1805. спремили велику офанзиву на Србију и успели су да заузму Шабац, који је онда Лука Лазаревић делом и због помањкања топовске муниције неуспешно опседао.²¹⁾ Лука Лазаревић је након тога морао да напусти опсаду и да спречава продор нове велике турске војске преко Дрине.²²⁾ Успешно је 29. јануара 1806. заједно са Петром Јокићем и Живком Дабићем спречио нови турски продор до Шапца.²³⁾ Међутим све већа турска војска натерала је устанике на повлачење. Током априла 1806. Турци су упали у Свилеуву и запалили Лукину кућу и након тога су кренули према Ваљеву, али их је Лука сачекао у Чучугама и нанео име тешке губитке.²⁴⁾

У Мишарској бици 13. августа 1806. заједно са Матијом Ненадовићем командовао је српском коњицом, која је пре битке била сакривена у некој шуми и чекала знака када да изненада нападне Турке.²⁵⁾²⁶⁾ Око 40.000 турских војника под командом Кулин-капетана напало је 7.000 српских пешака под командом Карађорђа и 2.000 српских коњаника под командом Луке Лазаревића и Матије Ненадовића.²⁷⁾ На дани знак српска коњица је ступила у бој и Лука Лазаревић се током боја сукобио управо са Кулин-капетаном.²⁸⁾²⁹⁾ Лука Лазаревић је био рањен за време сукоба са Кулин-капетаном, па се рањен склонио у шумар.³⁰⁾ Након победе Срби су нашли део његове окрвављене одеће, па су жалили за њим, све док се предвече није сав крвав извукао из шумарка.³¹⁾ Карађорђе Петровић је био одушевљен што је остао жив Лука, кога је он називао посинком и својом десном руком.³²⁾ Једно време лечио се на Провској ади, а онда се поново вратио да ратује против Турака.³³⁾

И након велике победе код Мишара Шабац је још неко време био под Турцима. Када су Срби коначно ослободили Шабац 6. фебруара 1807. године, Карађорђе Петровић је поставио Луку Лазаревића за команданта Шапца заједно са посадом од 1.000 војника.³⁴⁾ Командовао је Шапцем све до краја Првог српског устанка.³⁵⁾ У Шапцу је као врховни старешина уводио ред, а некад је и сам судио.³⁶⁾ Морао је да води рачуна о снабдевању војске и становништва, да спречава хајдучију, да поставља кнезове.³⁷⁾ Често је морао да интервенише и спречава продоре Турака преко Дрине.³⁸⁾ У априлу 1809. прешао је Дрину заједно са Јаковом Ненадовићем и опколио је Јању и Бијељину, али почетком јуна се повукао.³⁹⁾ Истакао се у боју на Главици поред Бијељине и у боју између Зворника и Сребренице, где је потукао Турке у боју.⁴⁰⁾ Био је у групи војвода, која се опирала Карађорђевој централизацији власти, али све је то умерено радио.⁴¹⁾ Крајем јуна 1811. постављен је заједно са Матијом Ненадовићем за команданта на Дрини, а под њиховом командом биле су четири нахије.⁴²⁾

У разним биткама Лука Лазаревић је био 14 пута рањен.⁴³⁾ Марта 1813. постављен је за команданта сектора од Саве до Лознице, а под његову команду стављене су војводе Стојан Чупић, Анта Богићевић и Сима Катић.⁴⁴⁾ После битке на Равњу Турци су дошли до Шапца, па је Лука заједно са другим војводама напустио Србију и отишао у Срем.⁴⁵⁾ Једно време био је у карантину код манастира Фенек, па у Варадину, да би у јануару 1814. био смештен у Штајерској у Еденбургу.⁴⁶⁾ У јесен 1814. отишли су у Русију, у бесарабијски град Хотин.⁴⁷⁾ Од руске владе добијао је 300 дуката годишње,⁴⁸⁾ а поред тога бавио се трговином.⁴⁹⁾ Његови старији синови завршили су руске војне академије и били официри.⁵⁰⁾ Михаило Лазаревић се исказао храброшћу у Руско-турском рату, у коме је погинуо 1829.⁵¹⁾

Лука Лазаревић се на позив кнеза Милоша 1832. вратио у Србију.⁵²⁾ Кнез Милош га је поставио за члана шабачког магистрата и поклонио му кућу у Шапцу.⁵³⁾⁵⁴⁾ Био је међу уставобранитељима, па су га присташе кнеза Михаила ухапсиле 1842. у време Вучићеве буне.⁵⁵⁾ Након доласка на власт Александра Карађорђевића постављен је за члана Државног савета.⁵⁶⁾ Био је неколико година саветник, а онда је 1847. отишао у пензију. Умро је 11. маја 1852. године у Шапцу.⁵⁷⁾ Филип Вишњић га је опевао у неколико јуначких народних песама.⁵⁸⁾

• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака, 2. део, Беч, 1884.
• Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци, Шабац, 1998.
• Знаменити Срби 1 (1901) 36 (A. Гавриловић)
• Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига 1, 2. издање, Београд, 2000.

Luka Lazarevic