Садржај
Светоандрејска скупштина
Светоандрејска скупштина, скупштина Кнежевине Србије која је заседала од 12. децембра 1858. до 12. фебруара 1859. Скупштину је под притиском опозиције сазвао кнез Александар Карађорђевић, а на скупштини је група уставобранитеља и либерала срушила кнеза Александра Карађорђевића и власт предала кнезу Милошу Обреновићу.
Сукоб кнеза и Савета
Након или за време Кримског рата кнез Александар Карађорђевић променио је своју политику у изразито проаустријску. Између кнеза и Државног савета као два носиоца државне власти долазило је до спорова. Кнез је протузаконитим акцијама настојао да ограничи власт Савета. Готово цели Државни савет (сем тројице) био је против кнеза и често су разговарали о томе како треба збацити кнеза. Стефан Стефановић Тенка је у јесен 1857. заједно са неколико чланова Савета организовао Тенкину заверу са циљем да се убије кнез Александар Карађорђевић.1) Након откривања неуспеле завере завереници су најпре осуђени на смрт, па помиловани на доживотну робију.2) Кнез је искористио заверу као покриће за државни удар у коме уценама смењује готово све нелојалне чланове Државнога савета.3) Пошто је кнез био аустрофил опозиција је успела да заинтересује руску, француску и турску дипломатију да се умешају.4) У Београд је 29. марта 1858. стигао Етем-паша, кога је Порта послала у мисију да среди односе између кнеза и Савета у складу са Турским уставом. Током Етем-пашине мисије кнез је, под претњом да ће бити збачен, био приморан 1. априла 1858. године да ослободи заверенике, а 9. априла пристао је да смењене саветнике врати у Савет.5) Поред тога пристао је да се Тома Вучић и Илија Гарашанин поново врате на високе положаје и да мора да се са њима саветује.6) Био је присиљен и да смени владу.
Равнотежа кнежеве и опозиционе групе
Након Етем-пашине мисије Тома Вучић је постао председник Савета, а Илија Гарашанин је постао министар унутрашњих послова.7) Илија Гарашанин као министар унутрашњих послова надзирао је полицију, војску и државну власт и имао је велику улогу у судбоносним догађајима. Нова влада је усвојила нова правила о деоби власти између кнеза и Савета, a најважније правило је било да кнез више није имао право апсолутног вета на законске предлоге, које би Савет усвојио.8) Савет је постао господар законодавне и административне власти, јачи од кнеза.9) Иако су у Савет враћени саветници, које је кнез избацио, ипак у том Савету су остали сви кнежеви људи, које је он поставио, па је због тога у Савету било десет кнежевих саветника и седам на страни саветске опозиције (Гарашанина).10) Међутим кнежева група није могла да обори владу и састави своју владу, јер би се тада четири министра вратила у Савет и онда би Гарашанинова група у Савету имала 11 чланова, а кнежева 6.11) Под новим режимом Гарашанинова група је контролисала владу, а кнежева група владала је Саветом, па су морали да се договарају.
Захтеви за Народном скупштином
Десет година није се у Србији сазивала Народна скупштина. Петровском скупштином 1848. владао је Тома Вучић, који је својом демагогијом успевао да узбуни народ против кнеза, владе и Савета и због тога дуго није сазивана нова скупштина.12) Иако су Вучић и Гарашанин инсистирали, кнежева група није пристајала да се одржи за кнеза опасна скупштина.13) Тома Вучић је први кренуо да поново подбуњује народ и да агитује за скупштину.14) Илија Гарашанин са друге стране није агитовао сам, него је пустио да то раде обреновићевци и део млађе интелигенције, која ће са обреновићевцима створити либералну странку.15) Обреновићевци су се охрабрили након Етем-пашине мисије и почели су да траже Народну скупштину, која би судила кнезу за све његове грешке.16) Млађа интелигенција или либерали из 1858. били су исто толики националисти, колико и либерали и никако се нису могли помирити са за њих исувише туркофилском уставобранитељском политиком. Либерали су сматрали да Србија треба да има спољашњу слободу и самосталну државу, али исто тако су се залагали за унутрашњу слободу, за одбацивање туторства чиновника и за успоставу Народне скупштине као организације народне самоуправе.17) До тада Народна скупштина је била установа обичајног права, која се није налазила записана у српским законима и коју је влада сазивала када је хтела.18) Либерали су сматрали да Народну скупштину треба прописати законом и редовно је сазивати.19) Либерали Јован Илић, Милован Јанковић и Ранко Алимпић почели су агитацију не само по београдским кафанама, него су путовали по унутрашњости Србије, посећивали су места где се окупљао народ и покушали су да уз помоћ либералних агитатора организују народни покрет за скупштину.20)
Илија Гарашанин обезбеђује одлуку о Народној скупштини
Илија Гарашанин је са њима био у вези или договору.21) Он као министар унутрашњих послова не само да није прекинуо либералну агитацију, него је још питао окружне начелнике да ли народ заиста тражи скупштину.22) Када се агитација размахала Гарашанин је 20. августа поставио у Савету питање о скупштини, питајући да ли је мудро прибећи строгим мерама, које би изазвале још веће незадовољство народа.23) Савет тада није ништа одлучио, али Гарашанин је окружним начелницима послао допис да је Савет предложио сазивање Народне скупштине.24) Гарашанин је страшећи могућом револуцијом, наговорио Савет да 3. септембра 1858. незнатном већином донесе одлуку о држању Скупштине.25) Кнез је након великог противљења одобрио Скупштину, застрашен Гарашаниновим причама о крвавој револуцији.26)
Закон о Народној скупштини
Савет је изабрао комисију, која ће да изради пројекат Закона о скупштини.27) Приликом израде Закона о скупштини дошло је до жестоког сукоба кнежеве и Гарашанинове странке. Гарашанин је чак претио падом владе и тако је спречио да прође све по жељи кнежеве групе. Закон о Народној скупштини издан је 28. октобра/9. новембра 1858.28) Био је то први српски закон о скупштини, а дотада су се скупштине држале без закона, на основу народних обичаја.29) Страх од неорганизованих бунтовних скупштина, којима је успешно управљао Тома Вучић, био је главни повод за израду скупштинског закона.30) Постојале су две врсте посланика, једне је бирао народ, а други су били посланици по положају.31) Народ је на 500 пореских глава бирао једног посланика, па је било 376 посланика из народа.32) Било је још 63 посланика по положају, тако да је укупно било 439 посланика.33) Народ је по окружним варошима непосредно бирао посланика, а по срезовима су се бирали посредно преко повереника.34) Да би спречили да Тома Вучић уђе у ту скупштину унесена је рестриктивна одредба да се саветници, министри, архијереји, чиновници и свештеници не могу бирати за посланике.35) Скупштина је имала председника, потпредседника и два секретара.36) Председник и потпредседник морали су да буду посланици, а за секретаре су се могла узимати лица која нису посланици.37) Скупштина је могла да буде само јавна, а њено место одржавања одређивао је кнез са Саветом.38) Скупштина није могла да предлаже закон, јер законодавна власт је и даље остала код кнеза и Савета.39) Скупштина је могла да само даје мишљење о оним предметима, које пред њу изнесе влада.40)
Групе у Светоандрејској скупштини
Избори за Светоандрејску скупштину одржани су 27. новембра 1858.41) Пошто Гарашанин као министар унутрашњих послова није сузбијао обреновићевце, они су у великом броју били изабрани за посланике.42) Скупштина је била пуна вучићеваца и обреновићеваца. Не само да их Гарашанин није ометао, него је наговорио једног од вођа обреновићеваца, Стевчу Михаиловића, да се кандидује за посланика.43) Скупштина је сазвана у Београду на Првозваног Андрију 30. новембра/12. децембра 1858. године и по томе је прозвана Светоандрејска скупштина.44) Иако је скупштина била пуна обреновићеваца, кнежева група је сматрала да се Вучић и Гарашанин као противници обреновићеваца неће са њима сложити, а у случају да се сложе кнежева група се ослањала на војску, где су команду углавном држали кнежеви рођаци.45) Скупштина је осим тога заседала скоро преко пута касарне са топовима.46) Покрет против кнеза имао је три групе. У првој групи су Илија Гарашанин, Тома Вучић и Миша Анастасијевић (тзв. олигарси или великаши).47) Другу групу чине удружени либерали (Јеврем Грујић, Милован Јанковић, Андрија Стаменковић) и обреновићевци Стевча Михаиловић, Јован Илић и Ранко Алимпић.48) Јован Илић је највише урадио на удруживању либерала и обреновићеваца у једну групу.49) Трећу групу агитације против кнеза водио је Филип Станковић, који је као агент кнеза Милоша финансирао рушење кнеза Александра Карађорђевића.50) Све три групе су хтеле да сруше кнеза, али након његовог обарања нису имали исти циљ.
Планови две групе
Либерали су намеравали да након збацивања Александра Карађорђевића за кнеза доведу Милоша Обреновића.51) Великаши (Вучић, Гарашанин, Анастасијевић) нису јавно рекли своје намере, али представницима либерала су рекли да намеравају да успоставе намесништво и распусте Светоандрејску скупштину.52) Либерали су тврдили да је намера великаша била да након пада Карађорђевића упоставе намесништво (кајмакамију) у које би ушла њих тројица и да би након распуштања Светоандрејске скупштине сазвали скупштину за избор кнеза.53) Ниједан од њих није био за обреновићевце, а либерали су сматрали да Миша Анастасијевић хоће за кнеза свог зета Ђорђа Карађорђевића, а за Илију Гарашанина су сматрали да намерава да се сам кандидира.54) Причу о Гарашаниновој намери да постане кнез тенденциозно је 1854. пустио аустријски конзул са циљем да га оцрни код кнеза, а Гарашанинови противници и дворска проаустријска камарила је онда ту гласину разнела на све стране.55) Миша Анастасијевић је потрошио 80.000 дуката на рушење кнеза.56) Великаши су свој план изнели либералима, који су се изгледа о плану неодређено изјаснили, иако се са њим нису слагали.57) Либерали и обреновићевци су на Светоандрејској скупштини имали већину, па нису били сигурни да би у случају распуштања имали већину и за нову скупштину.58)
Либерали су усвојили тактички план Јеврема Грујића по коме су требали да:
- препусте великашима да поднесу иницијативу за збацивање кнеза
- пре збацивања кнеза предложе закон, којим би обезбедили редовно заседање Скупштине
- након усвајања кнежева збацивања, предложе да се кнежевска власт привремено повери Народној скупштини
- Стевчи Михаиловићу повере управу над војском и полицијом
- истовремено са кнежевим збацивањем прогласе Милоша Обреновића за кнеза.59)
Либерални Закон о скупштини
Светоандрејска скупштина се састала 12. децембра 1858. Најпре се приступило избору председништва скупштине.60) За председника скупштине 15. децембра изабран је Миша Анастасијевић, а за потпредседника Стевча Михаиловић.61) За секретаре су изабрани Јеврем Грујић и Јован Илић, који нису били посланици.62) Кнез је био изузетно забринут тим избором, пошто су сви кандидати припадали опозицији, а Миша Анастасијевић му је био велики непријатељ.63) Предлог о збацивању кнеза изнесен је тек 22. децембра, а пре тога по Грујићевом плану приступило се изради новог скупштинског закона.64) Иако скупштина није имала право да проглашава закон не питајући кнеза или Савет, Јеврем Грујић је то правдао доктрином да је народ извор све власти.65)
Према либералном предлогу скупштина је требала да постане трећи елеменат власти, поред кнеза и Савета.66) Скупштина се требала састојати само од изабраних посланика и више није требало да постоје посланици по положају.67) Скупштина се требала састајати сваке године, а без њеног пристанка нису се могли мењати или усвајати главни закони, попут закона о кнезу, Савету, министрима, врховном суду и Народној скупштини.68) Скупштина је имала право да поништи сваки закон, који би кнез или Савет издали без ње.69) Скупштина је усвајала буџет и никакви порези нису се могли установити без одобрења скупштине.70) Скупштина је имала право да пред судом кривично оптужи министре.71) Илија Гарашанин и Миша Анастасијевић нису били задовољни са таквим скупштинским законом.72) Иако није био задовољан скупштинским законом Гарашанин није хтео да прекида са либералима све док не сруши кнеза, па је преговарао о изменама скупштинског закона.73) Либерали су попустили и пристали да се тај закон поднесе Савету на одобрење.74) Скупштина је 20. децембра усвојила Закон о скупштини.75)
Скупштина тражи кнежеву оставку
Тај Закон о скупштини требао је још да прихвати Савет и потврди кнез, али тај тренутак нису сачекали. Председник скупштине Миша Анастасијевић није се појављивао у скупштини, док није завршено изгласавање Закона о скупштини. Великаши су одредили 22. децембар 1858. године као дан за збацивање кнеза и тада се Миша Анастасијевић вратио у скупштину.76) Тога дана најпре се јавио Михаило Барловац, који је започео дуг говор о кнежевој кривици, по концепту који му је дао Илија Гарашанин.77) Цела скупштина је након његовога говора узвикнула да је кнез крив. Миша Анастасијевић је три пута питао скупштину да ли је кнез крив и скупштина је три пута понављала да је крив.78) Скупштина је након тога одлучила да од кнеза тражи оставку.79) Састављен је један акт у коме се кнез обавештава о одлуци скупштине да врати кнежевску власт, коју му је скупштина дала.80) Стевча Михаиловић је био начелу делегације, која је отишла код кнеза са том одлуком.81) Кнез је тражио 24 сата за размишљање.82) Када је кнез позвао Савет на консултацију, само тројица саветника су га подржали, а остали су тражили његову оставку.
Раније се данима око скупштине окупљала маса народа, која је подржавала опозицију, а 22. децембра ноћу неколико хиљада људи упутило се према двору и ту се зауставило.83) Било је много наоружаних и раздражених што кнез још не даје оставку.84) Кнез се препао и одлучио је да побегне код турског паше на Калемегдан.85) Из двора је изашао у Гарашаниновим колима и у пратњи Гарашанина, па је гомила пропустила та кола, не знајући да је у њима кнез.86) Након бегства кнез више није могао да наређује војсци, а команда над војском и полицијом прелазила је на Илију Гарашанина као министра унутрашњих послова.87) Кнежев бег омогућавао је Гарашанину да на седници Савета именује намесништво, али он није хтео да ставља Скупштину пред свршен чин.88) Желео је да се договором Савета и Скупштине образује привремена влада.89) Гарашанин је страховао да би Аустрија могла да искористи сваки повод за војну интервенцију, па је пазио да се све заврши мирним и законитим начином.90) У то време војска је била још увек под командом кнезу верних људи, који нису веровали Скупштини, па је било нужно да се све покрије не само одлукама Скупштине, него и Савета.91)
23. децембар 1858.
Либерали су након кнежева бега одлучили да наредни дан након збацивања кнеза Александра одмах прогласе Милоша Обреновића за кнеза, а да до његовог доласка власт буде у рукама Скупштине.92) Одлучили су да Стевчи Михаиловићу предају управу над војском и полицијом.93) Да би се осигурали од војног удара позвали су све обреновићевце да се ујутро 23. децембра окупе под оружјем око Скупштине.94) Током 23. децембра председник Скупштине Миша Анастасијевић је утврдио да је кнез побегао и да је тако издао земљу и народ, а то је онда поред Скупштине потврдио и Савет.95) Скупштина је након тога збацила кнеза Александра као издајника.96) Одлуку о збацивању требао је да потврди Савет, али на наговор Јеврема Грујића посланик Сима Протић је рекао да народ не може да остане без главе и да одмах морају да изаберу новог кнеза.97) Одмах је већина у глас завикала да хоће Милоша Обреновића за кнеза, а придружила им се маса окупљена око Скупштине.98) Протић је предложио да Скупштина до кнежева доласка врши намесничку власт и да се Стевча Михаиловић постави за команданта војске и полиције, а за његове помоћнике да се поставе Ранко Алимпић и Јован Белимарковић.99) Јеврем Грујић је дао Протићу да чита спремљене прокламације о промени кнеза и указе, а Скупштина је све то усвојила. Миша Анастасијевић је као председник Скупштине био изненађен неочекиваним преокретом, а Јеврем Грујић је као секретар водио Скупштину за време гласања о смени једног кнеза и проглашењу другога.100) Миша Анастасијевић је био спреман да потпише само документ о смени Карађорђевића, па је тражио да се посебно потписују, али Грујић је навео Скупштину да прогласи да се то потписује истовремено.101) Грујић је одмах народу пред скупштином објавио одлуке скупштине, иако Скупштина за све то није добила одобрење Савета.102) Кад је Савет сазнао за одлуку Скупштине послао је Вучића и Гарашанина, са циљем да преговарају са Скупштином о привременој влади и да игноришу успоставу Обреновића.103)
Док су се Вучић и Гарашанин обраћали скупштини посланици су их бучно ометали, а онда је Тома Вучић почео да прети Стевчи, па је Стевча запретио својим пиштољем.104) Саветска делегација је онда напустила Скупштину. Илија Гарашанин је контролисао војску и полицију и није хтео да преда команду Стевчи Михаиловићу.105) Нису га поколебали ни када се пред његовом кућом појавила гомила народа. Гарашанин је тврдио да је Скупштина покварила ред, јер не може Скупштина да врши кнежевску власт ни привремено, него да се треба поставити намесништво, једна привремена влада.106) Гарашанн је био спреман да војску и полицију преда само привременој влади.107)
24. децембар 1858.
Велика касарна са топовима налазила се на сто метара од Скупштине, а војска је 24. децембра 1858. била стављена у бојно стање са напуњеним топовима.108) Војска је била под командом Илије Гарашанина и карађорђевићеваца. Током ноћи део саветника договорио се са начелником војске Јованом Лукавчевићем да на престо врате збаченог кнеза.109) Након позива преко ноћи велика маса обреновићеваца окупила се под оружјем да брани Скупштину, па је гомила народа опколила скупштину и нагомилала се на путу од скупштине до касарне.110) Тога дана Скупштина је започела говором председника Скупштине Мише Анастасијевића, који је оптужио своје секретаре да су претходног дана износили пред Скупштину прокламације спремљене по буџацима и на тајним договорима и да су занемарили њега као председника.111) Јеврем Грујић је покушао да се оправда, али био је ућуткан и извиждан.112)
Изгледало је да ће тога дана противници обреновићеваца победити у Скупштини, али онда се Јован Илић обратио Миши Анастасијевићу и запретио му својим пиштољем.113) Престрашени Анастасијевић повукао је своју тужбу против Јеврема Грујића, па је пропао план да Скупштина опозове своје одлуке.114) Начелник војске Лукавчевић позвао је саветнике у касарну и онда им саопштио да војска хоће кнеза Александра.115) Саветници који су се нашли у касарни сложили су се с њим, па је након пригодног говора у касарни Александар био поново извикан за кнеза, што се чуло до скупштине.116)
Савет је опозвао своје раније одлуке и позвао кнеза да се врати и растера Скупштину.117) Иако су намеравали да скупштину растерају топовима послали су око сто војника и петнаест коњаника према Скупштини.118) Пошто су видели да без употребе оружја не могу да растерају народ вратили су се необављена посла.119) Скупштина је онда продужила свој рад и прећутно је опозвала своју одлуку да врши намесничку власт.120) Изабрали су намесништво у коме су били: Илија Гарашанин, Стевча Михаиловић и Јефтимије Угричић.121) На тај начин имали су привремену владу, која је била прихватљивија за војску и полицију. По други пут изашло је око 160 војника као пратња двојици саветника, који су носили одлуку Савета кнезу Александру, али гомила им је свуда блокирала пролаз.122) После тога умешали су се страни конзули, који су саветовали да нико не употребљава оружје. Образовањем привремене владе у коју је ушао Гарашанин, као једини законити заповедник војске, више није било опасности од војног удара.123) Гарашанин је одмах поручио војсци да ништа не подузима ван касарни.124) Савет је поново опозвао своје одлуке и сложио се са Скупштином.
Крај кризе
Главни војни команданти дошли су 25. децембра у Скупштину и изјавили да се војска придружује народу.125) Кнез Александар је 3. јануара 1859. напустио Калемегдан и отишао у Аустрију.126) Порта је потврдила Милоша Обреновића за кнеза, а та вест стигла је 15. јануара 1859. године у Београд. Нацрт закона о Народној скупштини, који је скупштина усвојила у децембру могао је да постане закон само ако га усвоје Савет и кнез. Намесништво је вршило кнежевску власт, па је Гарашанин као члан намесништва настојао да промени тај закон. Савет је битно изменио закон, па је Скупштина 17. јануара усвојила доста измењен закон.127) По том закону посланик се бирао на 1.000 пореских глава, а за промену основних закона није се тражио пристанак скупштине, него само њено мишљење, тако да кнез и Савет могу да доносе законе без ње.128) Није могла да доноси буџет, а ни да оптужује министре.129) Кнез Милош Обреновић је именовао Стевчу Михаиловића за свога местозаступника, тако да се тада окончао рад намесништва.130) Кнез Милош је 6. фебруара 1859. стигао у Београд.131) Одмах по његовом доласку одржана је свечана седница Народне скупштине.132) Кнез је 12. фебруара 1859. распустио Светоандрејску скупштину и одредио да се исте године сазове Малогоспојинска скупштина у Крагујевцу.133) Светоандрејска народна скупштина одржала је 46 пленарних седница, a трајала је 60 радних дана.134)
Литература
- Слободан Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), Београд, 1933.
- Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига прва 1858-1878, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1923.
- Дејвид Мекензи, Илија Гарашанин државник и дипломата, Просвета, Београд, 1987.
- С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
- Милева Алимпић, Живот и рад генерала Ранка Алимпића, Београд, 1892.
- Чедомил Митриновић, Милош Н. Брашић, Југословенске народне скупштине и сабори, Народна скупштина Краљевине Југославије, Београд, 1937.
- Никола Христић, Мемоари 1840-1862, Просвета, Ваљево, 2006.
Svetoandrejska skupstina