Никола Христић (Сремска Митровица, 22. август¹⁾ 1818 — Београд, 9. децембар 1911),²⁾ српски политичар и више пута председник владе и министар унутрашњих послова. Био је један од најбољих администратора Србије у другој половини 19. века.

Никола Христић је рођен 22. августа 1818. године у Сремској Митровици.³⁾ Био је 1834. практикант и судски писар у Петрварадинској регименти у Срему.⁴⁾ У Кнежевину Србију прешао је 1840. и одмах ступио у државну службу.⁵⁾ Током 1840. био је практикант другог одељења окружног београдског суда.⁶⁾ Онда је 1841. био канцелиста Кнежеве канцеларије, а 1842. писар окружног београдског суда.⁷⁾ За време Вучићеве буне 1842. био је одређен као писар саветнику Милутину Жабарцу.⁸⁾ Са кнезом Михаилом напустио је Србију, а натраг се вратио након неколико недеља.⁹⁾ Постављен је 1843. за секретара окружног шабачког суда, а 1844. за архивара Кнежеве канцеларије.¹⁰⁾ Постављен је 1844. за столоначелника Кнежеве канцеларије.¹¹⁾ За време Катанске буне 1844. био је дјеловођа прекога суда.¹²⁾¹³⁾ Надлежни су га уочили због поштења, непоткупљивости, тачности и ревности у послу.¹⁴⁾ Током 1847. постао је председник првостепенога пожаревачког окружног суда, па је 1850. био председник суда вароши Београда, да би 1852. постао начелник полицијскога оделења министарства унутрашњих послова.¹⁵⁾¹⁶⁾ Именован је 1856. за управитеља града Београда и у том својству имао је задатак да затвори учеснике Тенкине завере.¹⁷⁾ За време Светоандрејске скупштине крајем 1858. имао је задатак да одржава ред.¹⁸⁾ Са жандармима је чекао наређење да растера побуњену скупштину, али остао је пасиван посматрач, јер није добио наређење.¹⁹⁾ Након пада кнеза Александра Карађорђевића одмах су га сменили.²⁰⁾

Кнез Милош га је фебруара 1859. поставио за помоћника министра правде.²¹⁾ Кнез га је поново септембра 1859. поставио за управника вароши Београда и на том месту се задржао до октобра 1860.²²⁾ Кнез Милош је уочио да је он чиновник, који је послушан према свакој влади и да не припада ни либералима ни конзервативцима.²³⁾ Брзо је повратио ред, који је био нарушен револуционарним догађајима.²⁴⁾ Чим је постављен на место управника града одмах је либералне вође ставио под полицијску присмотру и о њима је достављао извештаје кнезу Милошу.²⁵⁾ Либерали су га отада сматрали једним од својих главних противника.²⁶⁾ На његов предлог успостављена је јединица жандармерије у Београду.²⁷⁾

Доласком на власт кнеза Михаила именован је за министра унутрашњих послова²⁸⁾ 8. новембра 1860. и на том положају је остао све до кнежеве погибије и периода Намесништва 3. јула 1868. Кнез Михаило је мењао неколико влада, али задржао је Николу Христића као поузданога, вреднога, непристраснога и оданога министра полиције, који не припада ниједној странци.²⁹⁾ Кнез је за њега говорио да би са таквима министрима могао из Америке управљати Србијом.³⁰⁾ Био је врло вредан и претрпан послом, који није волио да оставља другима.³¹⁾ Био је неумољив према малим чиновницима, али попустљив према онима већега ранга.³²⁾

Затекао је тешко стање насиља, тешкога криминала и хајдучије по читавом срезовима. Показао се веома строг против хајдучије и криминала, па је завео тортуру за јатаке, расељавање њихових породица и премештај кућа сумњивих лица.³³⁾ Успоставио је преке судове за хајдучију, разбојништва, јавна насиља, намерне паљевине.³⁴⁾ Закон о преким судовима обухватио је 1863. шест округа, а на важности је негде остао и дуже од три године.³⁵⁾ Успео је да сузбије хајдучију, али не и остале злочине, па су се разбојништва и даље дешавала.³⁶⁾

Сузбијао је сву либералну опозицију, па је угушио све опозиционе листове.³⁷⁾ Завео је и шпијунажу, па су слуге од полиције обележених људи свакодневно морали да се јављају полицији и да је извештавају.³⁸⁾ Међутим те доставе није користио да би помоћу њих судски гонио људе, него да би имао информације као педантан полицајац.³⁹⁾ Пред изборе за народну скупштину наређивао би начелницима да се морају подржавати људи по вољи власти.⁴⁰⁾

Одговоран је за израду општинскога закона из 1866. по коме је општина дошла под строги надзор државне власти.⁴¹⁾ Општина је дошла под непосредну месну полицијску власт. Опозиција је оптуживала Христића да је уништио општинску самоуправу и бирократисао општину.⁴²⁾ Као главни ступ режима кнеза Михаила и човек од највећега кнежева поверења био је стална мета опозиционих критика.⁴³⁾ Био је најомрзнутији човек код либералне опозиције, говорили су о њему као злом духу кнез Михаиловога режима.⁴⁴⁾ Због строгости полицијске управе постепено је постао непопуларан у целој Србији.⁴⁵⁾ Ипак кнез Михаилу је био потребан њему најлојалнији министар, који га је својом полицијом држао на престолу.⁴⁶⁾

Именован је 4. децембра 1867. за председника владе и министра унутрашњих послова.⁴⁷⁾ За време његове владе 10. јуна 1868. убијен је кнез Михаило Обреновић. Завереници су намеравали да убију и Миливоја Петровића Блазнававца и Николу Христића.⁴⁸⁾ Привремено намесништво сазвало је Велику скупштину за избор кнеза, али Миливоје Петровић Блазнавац извршио је државни удар и са војском је прогласио малолетнога Милана Обреновића за кнежевога наследника.⁴⁹⁾ Пошто се привремено намесништво није јасно супроставило Блазнавцу онда му се Никола Христић са целим полицијским апаратом ставио на располагање.⁵⁰⁾ Након тога Христић се удружио са Блазнавцем, па је окружним начелницима упутио писмо да на изборима за Велику скупштину помажу Блазнавцу и Јовану Ристићу.⁵¹⁾ Након 1868. био је пензионисан.

Краљ Милан именовао га је 3. октобра 1883. за председника владе и министра унутрашњих послова са циљем да растера скупштину, у којој су радикали добили велику већину.⁵²⁾ Као искусан, строг и прибран полицајац краљу је изгледао најпогоднији да врати ред и законитост.⁵³⁾ Никола Христић је отворио и одмах затворио радикалну Скупштину. Када је Никола Христић преузео владу наредио је да почне спровођење разоружања народне војске.⁵⁴⁾ Чим је почело разоружавање народ се одупирао и долазило је до нереда. Избила је Тимочка буна, која је угушена војском, а онда су преки судови на смрт осудили 94, а на затвор 640 побуњеника. На изборима јануара 1884. Христићева полиција је вршила огромне притиске.⁵⁵⁾ Држао се старе праксе да полиција одређује посланичке кандидате, али пошто је имао напредњачку полицију владина већина у Скупштини испала је напредњачка.⁵⁶⁾ Христић је партије сматрао највећим злом. По том питању разишао се и са краљем Миланом и са Скупштином.⁵⁷⁾ Скупштина и краљ Милан су тражили партијску напредњачку владу, али Никола Христић није научио да влада партијски, него само бирократски, па је поднио оставку 19. фебруара 1884.⁵⁸⁾ Аустрија је много жалила због Христићеве оставке и годинама касније препоручивала је Милану да повери Христићу нову владу.⁵⁹⁾ Христић је након оставке владе био именован за потпредседника Државнога савета.⁶⁰⁾

По трећи пут именован је за председника владе 26. априла 1888.⁶¹⁾ Његова влада била је састављена од бирократа и напредњака. Било је то време када је краљ Милан добијао извештаје о могућем упаду чета из Црне Горе и Бугарске, па му је зато поново био потребан искусан полицајац Христић. Одбијао је да затвара бивше радикалне министре само на основу краљевих претпоставки о њиховој велеиздаји.⁶²⁾ Поред могуће опасности од упада чета Христић је требао краљу у време када је он имао проблема са краљицом Наталијом. Успешно је спровео развод краља Милана и краљице Наталије.⁶³⁾ Митрополита је наговорио да потпише развод брака претећи краљевом оставком. За време његове владе проглашен је и Радикалски устав из 1888. Пензионисан је након оставке краља Милана.

По четврти пут за председника владе именован је 27. октобра 1894.⁶⁴⁾ Његова влада извршила је један важан посао, а то су били избори априла 1895. Ти избори требали су да доведу до Скупштине, која би озаконила укидање Устава из 1888. изведено државним ударом од 21. маја 1894. Христић је био најпогоднији за такав посао: за стварање скупштине без опозиције.⁶⁵⁾ Најпре је натегнутим тумачењем закона са бирачкога списка уклонио преко 60.000 бирача.⁶⁶⁾ Наиме тада су бирачко право имали само они, чији порез је био изнад одређенога износа. Уклоњене су судије које су оспоравале Христићево тумачење.⁶⁷⁾ Полиција је свуда подржавала напредњаке против радикала.⁶⁸⁾ По окончању избора Никола Христић је одступио 7. јула 1895.⁶⁹⁾ Када се краљ Александар Обреновић 20. јула 1900. верио са Драгом Машин Никола Христић је ноћу између 20. и 21. јула 1900. преузео владу, али након депеше краља Милана предомислио се и одустао.⁷⁰⁾ После тога био је постављен за председника Државнога савета, а пензионисан је 1901.⁷¹⁾

• Никола Христић, Мемоари 1840-1862, Просвета, Ваљево, 2006.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 842
• С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), Београд, 1933.
• С.Јовановић Друга влада Милоша и Михаила, Београд, 1933.
• С. Јовановић, Влада Милана Обреновића књига 1, Београд, 1934.
• С. Јовановић, Влада Милана Обреновића књига 2, Београд, 1934.
• С. Јовановић, Влада Милана Обреновића књига 3, Београд, 1934.
• С. Јовановић, Влада Александра Обреновића књига 1, Београд, 1934.
• С. Јовановић, Влада Александра Обреновића књига 2, Београд, 1935.
• Политика јавља о његовој смрти

Nikola Hristic