Управа града Београда, посебна управна целина у Краљевини Југославији односно Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а раније и у Краљевини Србији односно Кнежевини Србији.

Према Устројенију обштина¹⁾ (1839) у општини Београд је постојао „Београдски суд примирителни” са једним председником и три члана. По полицијској струци исти председник суда је био и управитељ вароши, а цело тело се називало Управитељство вароши београдске. Касније је варошко управитељство одвојено од општинског мировног суда.

Према Устројенију Управитељства вароши Београда²⁾ (1860) варош Београд са својом околином је стављена под управу особеног „полицајног надлежатељства” које се називало Управитељство вароши Београда. Делило се на главно управитељство и шест одељења или квартова (варошки, дорћолски, палилулски, теразијски, савамалски и врачарски). Касније се користио назив Управа вароши Београда (око 1870) и коначно Управа града Београда (од 1890).

Послератном Уредбом о подели земље на области (1922) формирана је Београдска област, али се Управа града Београда није потчињавала њеном великом жупану већ министру унутрашњих послова. Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја (1929) формирано је девет бановина. Било је прописано да „Управа града Београда, Земуна и Панчева чине посебну управну целину и стоје под непосредном управном и надзорном влашћу Министра унутрашњих послова и носи назив Управа града Београда”.

Према Септембарском уставу (1931) град Београд са Земуном и Панчевом чинили су посебно управно подручје. Ту су спадала и сва околна места која су била издвојена из бановине и улазила у састав општине београдске, земунске или панчевачке. Све време поред Управе града Београда постојала је и Општина града Београда са сопственим уређењем.

Према Уредби о устројству и делокругу Управе града Београда³⁾ (1930) управник града Београда је био представник државне полицијске власти и представник опште управе и стојао је под непосредним надзором министра унутрашњих послова. Управник је имао свога помоћника који је био његов помоћни орган и законски заменик. При управнику су установљени Секретаријат, Техничко одељење и Одељење за социјалну политику и народно здравље. Постојао је и Финансијски одсек са благајном и економатом.

Подручје Управе града Београда у полицијском делокругу је обухватало: атар Општине града Београда, атар Општине Земуна и Општине Бежаније и атар Општине Панчева и општина Борче, Војловице и Овче.

Управник је подносио усмене извештаје краљу, а министру унутрашњих послова подносио је сваког дана писмени извештај. Управник је, поред чиновника и службеника, имао на располагању један пук и један ескадрон државне коњичке жандармерије. Постојало је пет полицијских одељења Управе града Београда: Административно одељење, Одељење опште полиције, Одељење кривичне полиције, Одељење саобраћајне полиције и Одељење техничке полиције.

Подручје Управе града Београда се делило на 14 квартова, 2 предстојништва градске полиције и 3 полицијска комесаријата. То су била подручна надлештва која су као административне јединице вршиле полицијску власт на одређеном простору. Старешине квартова, предстојници и полицијски комесари су управљали пословима по наредбама и упутствима управника. Била су предстојништва градске полиције у Земуну и Панчеву и полицијски комесаријати железничке полиције, паробродске полиције и ваздушног пристаништа.

• Београд
• Град Београд

Uprava grada Beograda