Корисничке алатке

Алатке сајта


милан_обреновић_војвода

Милан Обреновић (војвода)

Милан
Обреновић
милан_обреновић_војвода.jpg
Рођење:
око 1770.
Брусница,
Отоманско царство

Смрт:
28. децембар 1810.
Букурешт, Влашка

Милан Обреновић (Брусница, око 1770 — Букурешт, 28. децембар 1810), војвода за време Првога српскога устанка. Био је један од шест чланова Правитељуствујушчега совјета. Старији је брат по мајци од Милоша Обреновића.

Порекло и браћа

Милан Обреновић је рођен око 1770. године у Брусници у рудничкој нахији од оца Обрена и мајке Вишње.1)2)3) По оцу Обрену добио је презиме Обреновић.4) Обрен и Вишња су поред Милана имали старијег сина Јакова и ћерку Стану.5) Када је Обрен умро Вишња се оставивши децу удала у Добрињу за веома сиромашнога Тешу Михаиловића.6)7) Милан, Јаков и Стана издржавали су се радећи за друге. С друге стране Вишња је са Тешом Михаиловићем родила каснијега кнеза Милоша Обреновића, Јована Обреновића и Јеврема Обреновића.8) Милан Обреновић је дакле био брат по мајци од Милоша Обреновића.

Имућан трговац стоком

Милан Обреновић је заједно са својим братом Јаковом и сестром Станом служио и успео је да уштеди нешто новца, па је сестру Стану удао за имућнијега земљорадника у Добрињу.9) Милан је почео помало да тргује, па је постао поприлично имућан трговац.10) Трговао је у ортаклуку са једним Турчином. Миланов брат Милош Обреновић је једно време био код зета и Стане у Добрињи, а кад се 1802. посвађао са зетом отишао је код Милана, кога је замолио да га прими у службу.11) Милоша Обреновића је примио да му чува стоку, а касније је примио и његову браћу Јована и Јеврема.12) Од 1803. укључио је Милоша Обреновића и у своје трговачке послове.13) Милан Обреновић никад није опростио мајци што их је напустила. Пре почетка Првога српскога устанка изашао на глас не само као велики трговац стоком, него и као добар и паметан човек.14)15)

Војвода рудничке нахије

Када је Карађорђе у Орашцу позвао на устанак међу првима се обратио Милану Обреновићу поручивши му да да подигне народ на устанак.16) Милан је пристао тек када се уверио да неће бити издаје.17) Карађорђе је одлучио да први озбиљнији напад на Турке изведе баш у Руднику,18) у коме се налази брат од Аганлије.19) Пред битку за Рудник стигли су Лазар Мутап и Арсеније Лома, онда је 11. марта стигао Милан Обреновић са 80 Рудничана.20)21) Рудник је ослобођен 18. марта 1804, а Карађорђе га је одмах тада именовао за војводу рудничке нахије.22)23) Милан је после тога подизао народ и са устаничком војском из рудничке нахије заједно са Карађорђем учествовао је у марту 1804. године у нападу на Јагодину, али ту су Срби били одбијени.24)25)26) Заједно са Лазаром Мутапом и Милићем Дринчићем 5. априла 1804. освојио је и спалио Чачак.27)

Један од чланова Савета

Заједно са Карађорђем учествовао је у опсади Београда 1804, а онда је са њим учествовао у ослобађању Пожаревца и Смедерева.28) Учествовао је у нападима на Карановац и Ужице.29) На Смедеревској скупштини крајем 1805. изабран је за једнога од шест чланова Правитељуствујушчега совјета.30) На Смедеревској скупштини је усвојен ратни план према коме је Милан Обреновић требао да наступа у смеру Вишеграда и Нове Вароши.31) Почетком 1806. упао је са Радичем Петровићем у Стари Влах, али након некога времена морао је да одустане.32) заједно са више других војвода учествовао је у боју на Братачићу почетком августа 1806, а онда је учествовао и у боју на Мишару.33) Током 1807. учествовао је заједно са Карађорђем у ослобађању Ужица.34) Пошто је Карађорђе тада отишао да помогне Штубику Милан је након одласка Карађорђа био главни командант војске, којој се 18. јула 1807. предало Ужице.35) Приликом ослобађања Ужица његов брат Милош Обреновић био је именован за војводу и био је тешко рањен.

У Рашкој

У пролеће 1809. године Карађорђе је заједно са Миланом Обреновићем, Милошем Обреновићем, Арсенијем Ломом, Лазаром Мутапом, Вујицом Вулићевићем, Вулом Коларцем и Антонијем Пљакићем кренуо 27. априла из Ужица.36) Циљ му је био да се преко Рашке сједини са Црном Гором.37) Најпре су ослободили Нову Варош, а онда су кренули у два правца. Милан Обреновић је са Карађорђем освојио Сјеницу, а онда га је вожд ту оставио као главнокомандујућег.38)39) Подржао је и потпомогао побуну Васојевића и других брдских племена против Турака, а одржавао је везе и са црногорским владиком Петром I Цетињским.40) Међутим Милан је сам освојио Пријепоље и Бијело Поље.41) Због Каменичке битке и српског пораза Карађорђе је морао да оде према Делиграду, а онда је издао и заповест о повлачењу. Милан Обреновић је као главнокомандујући на том подручју извршио Карађорђево наређење и повукао је војску, а Турци су одмах запосели то подручје.42)

У опозицији Карађорђу

На скупштини у Паланци децембра 1809. изабран је за саветника и за једног од четворице делегата ради преговора са руским генералима у Влашкој.43)44) До тога времена Милан је био одан Карађорђу, али крајем 1809. и почетком 1810. године Миленко Стојковић и Петар Добрњац су га полако пољуљали и придобијали, па је он пристајао на њихове захтеве, супротно инструкцијама добијеним од Карађорђа.45) Руски представник Родофиникин и Петар Добрњац придобили су Милана за опозицију тврдећи да је њихова намера само да ограниче Карађорђеву власт и да немају намеру да га збаце.46) Током 1810. прешао је преко Дунава заједно са руском војском у Србију.47) Милан је након тога учествовао у бици на Дуду, на Брзој Паланци, Прахову, Алексиначкој Бањи, Јасици, и у славној бици на Варварину.48) Постао је марљив организатор опозиције против Карађорђа и јако поштован од Руса.49)

Изненадна смрт

Када су се Руси у новембру 1810. вратили преко Дунава Милан је са њима отишао у Букурешт, где је био главни руски штаб.50) Био је болестан у јулу 1810, а онда се опет разболио у Букурешту.51) Умро је после кратке болести 28. децембра 1810.52) Покопан је код митрополије у Букурешту, а касније је кнез Милош његове кости пренео у свој спахилук у Влашкој у Херештама.53) Његове кости су 22. априла 1995. пренешене у Брусницу у Цркву Светог Николе.54) Указом кнеза Милоша 1859. по Милану Обреновићу добио је име Горњи Милановац, који се до тада називао Деспотовац.

Литература


Milan Obrenovic (vojvoda)

3) , 5)
Р. Љушић, Милан Обреновић, 2006, стр. 20
4)
К. Ненадовић 2 стр. 240
6) , 14) , 16) , 20) , 25) , 29) , 33) , 34) , 35) , 41) , 43) , 47) , 48) , 50) , 52)
ЖИ
7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 19)
К. Ненадовић 2 стр. 241
13)
Р. Љушић, Милан Обреновић, 2006, стр. 41
15)
ЗН
17)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 48
18) , 22)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 69
21)
К. Ненадовић 2 стр. 242
23) , 26) , 28)
К. Ненадовић 2 стр. 243
24)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 73
27)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 70
30)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 126
31)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 138
32) , 37)
К. Ненадовић 2 стр. 244
36)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 268
38) , 42)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 269
39)
Р. Љушић, Милан Обреновић, 2006, стр. 93
40)
Р. Љушић, Милан Обреновић, 2006, стр. 95
44) , 45)
Љушић, Вожд Карађорђе 2. стр. 29
46)
Љушић, Вожд Карађорђе 2. стр. 32
49) , 51)
Љушић, Вожд Карађорђе 2. стр. 75
53)
К. Ненадовић 2 стр. 245
милан_обреновић_војвода.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 14:06