Ужице

Ужице је град у Златиборском округу, у Републици Србији. Према попису из 2002. у њему је живело 54.717 становника (према попису из 1991. било их је 53.607).

Град Ужице лежи на обалама реке Ђетиње. Очуване су средњовековне рушевине тада већ врло важног града. Ужице је ослобођено од њемачке окупације у септембру 1941, а затим је у јесен 1941. било сједиште знатних снага НОВЈ НОВЈ (партизана). Године 1946. име је промијењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име је враћено 1992. године. Ужице је центар металне и индустрије машина и гајења воћа.

Географске одлике

Ужице се налази на средњој надморској висини од 415 m, која варира и понегдје прелази 600 метара. Кроз град протиче река Ђетиња, и Ужице је географски смјештено у долину Ђетиње. Са свих страна Ужице је окружено планинама, и налази се у регији унутрашњих Динарида. Недалеко од Ужица је и граница према Босни и Херцеговини и Црној Гори и стога је практично центар западног дела државе Србије. Ужице је окружено са северозапада и североистока планинама Повлен и Маљен, на западу је Тара и Звијезда док је на југу висораван и планина Златибор. Влада умерено-континентална клима, а преко зиме у граду температура спада знатно испод 0, просек је -10 степени.

Историја

Стари и средњи век

Први становници Ужица и околине били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана, ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани. На месту данашњег Ужица налазио се мањи град Капедунум (лат. Capedunum), који је имао важну улогу у овој римској провинцији.

У средњем веку долазе словенска племена, а међу њима и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је Ужице припојио Рашкој, а пре тога налазило се у поседу жупана Страцимира, рођеног брата Стефана Немање. Када је краљ Драгутин абдицирао у корист свог брата Милутина, за себе је задржао Златибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав Србије. Након смрти цара Душана, Ужице је ушло у посед Војислава Војиновића. После његове смрти градом је овладао његов братанац Никола Алтомановић. Удруженим снагама, кнез Лазар и Твртко I победили су Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.

Први писани документ у коме се помиње Ужице под тим називом потиче из 1329. године. У то време Ужице је био мали град, али стратешки важан, на путевима ка приморју1).

Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна три и по века. У турско доба је било у оквиру Београдског Пашалука, све до 1807. године, када су га током Првог српског устанка ослободили српски устаници. Овај догађај је опјеван у српској народној пјесми Узимање Ужица (1807).

19. век

У ослобођеној Србији Ужице је било средиште округа и среза, са много трговаца и занатлија. Тек пред крај 19. века Ужице је почело да се развија као индустријски град. Ужице је било први град у Србији са електраном саграђеном по Теслиним принципима. Хидроелектрана на Ђетињи је саграђена 1900.

Ужичка Република

Након немачке окупације у Другом светском рату, Ужице је било привремено ослобођено од стране устаника (будућих партизана и четника) крајем 1941. године. Током 67 дана постојања „Ужичке Републике“ (од 24. септембра до 29. новембра), индустрија и фабрике су углавном производиле средства за војну употребу, пруга и путеви су функционисали, а штампане су и новине и књиге. Оквирне границе републике су биле подручје од реке Дрине на западу до Западне Мораве на истоку и од реке Скрапежа на северу до реке Увца на југу.

Током постојања републике, дошло је до озбиљних несугласица између снага ЈВуО (четника) и снага НОВЈ (партизана) о подјели заробљеног њемачког војног материјала, снабдјевању јединица оружјем и муницијом, и успостави цивилне власти на ослобођеном подручју. То су били фактори неслоге који су доприњели релативно брзом паду републике након одлучног њемачког напада.

Музеј устанка налази се у згради која је служила као главни штаб партизана.

Модерна историја

У оквирима СФРЈ, Ужице је било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 7 градова широм земље (Титов Дрвар, Титов Велес, Титова Кореница, Титов Врбас, Титова Митровица, Титово Велење, Титоград). Ово је био један од разлога због којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године, Ужице губи придев ”Титово”.

Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгора оштећења су претрпљена 6. маја, када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеродром (види http://images.google.com.au/imgres?imgurl=http://www.balkan-archive.org.rs/kosovo_crisis/destruction/Uzice/uzice3.jpg&imgrefurl=http://www.balkan-archive.org.rs/kosovo_crisis/destruction/Uzice/&h=362&w=432&sz=47&tbnid=_Ye6MMnRlPAZlM:&tbnh=103&tbnw=123&hl=en&start=6&prev=/images%3Fq%3DUzice%26svnum%3D10%26hl%3Den%26lr%3D Бомбардовање Ужица).

Демографија

У насељу Ужице живи 43126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,7 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 17836 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Извор 2), година, становника:

  • 1948=10151
  • 1953=13255
  • 1961=20060
  • 1971=34555
  • 1981=46733
  • 1991=53607
  • 1991=53310
  • 2002=55487
  • 2002=54717

Извор 3): Етнички састав према попису из 2002.

Спорт

Градски стадион у Ужицу има капацитет за 12.000 гледалаца, док спортска хала Велики парк има капацитет од 2.200 места.

Градови побратими

Познати Ужичани

Сродни чланци

Спољне везе

1)
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/Србија+данас/1214690 РТС: „Први писани помен Ужица“ 22. октобар 2012
2)
Стат Књига 9
3)
Стат Књига 1
4) , 5) , 6) , 7)
http://www.graduzice.org/Bratski_gradovi-101-1 Град Ужице: Братски градови
Штампање