Светозар Марковић

Светозар Марковић

Светозар Марковић (Зајечар, 21. септембар 1846 — Трст, 10. март 1875), српски политичар. Издавао је од 1871. године Раденик као први социјалистички лист на Балкану.

Породица

Светозар Марковић је рођен 9/21. септембра 1846. у Зајечару од оца Радоја и мајке Стане.1) Сам Светозар је неколико пута тврдио да је рођен у Јагодини, а његова сестра да је рођен у Нишевцима.2) Вероватније је да је рођен у Зајечару, јер је његов отац тада ту био у служби. Његов отац је био на страни уставобранитеља током династичког преврата 1842, па је једно краће време био привремени старешина два среза тимочкога округа, а онда је дуже време био писар, да би касније опет био срески начелник.3) Светозар је имао брата Јеврема и четири сестре. Као дете остао је без родитеља.4) Када је око 1856. остао без мајке отац се оженио Маријом, удовицом јагодинског трговца.5) Маћеху је Светозар изузетно поштовао, да се касније одрекао наследства у њену корист. Његов отац Радоје умро је децембра 1858. због страха од повратка њему омражених Обреновића на власт.6) Иза оца породици је остало неколико дућана у Зајечару и нешто непокретности.

Школовање

Два разреда основне школе Светозар је завршио 1854. у Рековцу.7) Пошто је био господски син научио је да чита и пише код куће, па је веома рано могао да чита новине и тиме изазива чуђење сељака и својих другова.8) У Јагодини је завршио преостала два разреда основне школе, а онда је од 1856. до 1860. похађао полугимназију у Крагујевцу, где се истицао као одличан ученик.9) Од јесени 1860. похађао је гимназију у Београду, где су му школски другови били Лазар Докић, Владан Ђорђевић, Владимир Васић, Настас Петровић, Љубомир Клерић и Павле Михаиловић.10) Гимназију је јуна 1863. завршио одличним успехом. Жалио се на школске васпитне методе. Уписао се 1863. на Технички факултет Велике школе у Београду.11) Иако је нередовно похађао предавања и мало учио захваљујући добром знању математике лако је све завршавао, али када је завршио сматрао је да нема довољно специјалних знања.

У Петрограду

Српска влада је тражила државне питомце за техничку струку, које би слала у иностранство, а како није било много кандидата Светозара су послали у Русију на студије.12) У лето 1866. уписао се у Петрограду на Инжињерски институт, који је завршио априла 1869.13) Боравак у Петрограду имао је судбоносан утицај на његов духовни развој.14) У Русији је почео да чита Чернишевскога и Доброљубова, а упознао је и револуционара Бочкарова, који је долазио у Београд на скупштину Уједињене омладине српске.15) Светозар Марковић је у Петрограду 1867. основао српско студентско друштво Општина, у коме су били и Сава Грујић и Димитрије Ђурић.16) Септембра 1868. написао је књижевни манифест Певање и мишљење. Техника га више није занимала, па је одлучио да на пракси заради нешто новца и да оде у Швајцарску да изучи француски и немачки језик и да се упозна са тамошњим револуционарима.17)

У Швајцарској

У Цирих је стигао априла 1868.18) Швајцарска је тада била земља демократског устава, широко отворена политичким прогањаним људима. Дозволили су му да док не положи пријемни испит привремено слуша предавања на Политехници у Цириху.19) Августа 1869. добио је српску државну стипендију заједно са Николом Пашићем, Петром Велимировићем и Ђуром Љочићем, који су као и он студирали у Цириху.20) Крајем 1869. постао је редовни студент положивши неке испите. У Цириху је још више него у Русији читао политичка и социјалистичка дела.21) Читао је Чернишевског, Доброљубова, Маркса, Џона Стјуарта Мила, Бекла, Дрепера. Током августа и септембра 1869. боравио је у Лозани да побољша сзнање француског језика, а ту је присуствовао конгресу Лиге за мир и слободу, али није се слагао са њиховим програмом.22) Једино се слагао са њиховим идејама о ослобађању источних народа и стварању федеративне републике словенских народа. У доба док је боравио у Цириху руска емиграција је од Цириха и Женеве стварала седишта своје револуционарне активности.23) Када су Руси основали руску секцију Интернационале, постао је њен агент за Србију и српске земље.24) Почео је да сарађује са листом Народно дело, када је тај лист постао гласило руске секције Прве интернационале. Током 1870 написао је извештај о положају радничке класе у Србији. Сматрао је да је дошао тренутак за непосредну политичку акцију у Србији.25) У Застави је 1869. објавио анонимну критику политичких прилика у Србији, а када се сазнало да је он аутор министар просвете Димитрије Матић неуспешно је покушао да га наговори да демантује да је он то писао.26) Због тога чланка фебруара 1870. влада му је укинула стипендију.27) Пошто није имао средстава, сем мале помоћи брата Јеврема, морао је да се јуна 1870. врати у Србију.

Уједињена омладина српска

Након убојства кнеза Михаила либерали су се споразумели са Намесништвом и тај споразум Марковић је сматрао издајом начела. Почео је да полемише са Владимиром Јовановићем и са омладинским листовима сматрајући њихово држање опортунистичким.28) Сукоб са Владимиром Јовановићем од 1870. представљао је сукоб два правца у Уједињеној омладини српској, који је и био један од узрока њеног гашења.29) Они су отада постали непомирљиви противници, иако су заједнички пријатељи упорно покушавали да их помире. Поред борбе са либералним елементима у Уједињеној омладини сукобио се и са Драгишом Станојевићем, који је био републиканац и нешто мало социјалист. Иако се размимоилазио са главним одбором Омладине наставио је са радом унутар ње и у њеном листу, али фебруара 1871. иступио је из београдског одбора не раскидајући још увек везе са Омладином.30)

Социјалистичка пропаганда

Од повратка у Србију Марковић је планирао да оснује социјалистичку странку. Држао је великошколској омладини у студентском друштву Побратимству социјалистичка предавања и упућивао их да читају руску књижевност и посебно Чернишевскога, Доброљубова и Писарева.31) За социјалистичке идеје није придобио само сиромашне студенте, него и оне из имућних породица.32) Током 1871. Побратимство је забрањено након ђачких протеста због владинога наметања професора на Правном факултету.33) Након тога активност се преселила у илегалу, у мале групе, на којима су се читале социјалистичке књиге.34) Након успешне пропаганде међу студентима, где је потиснуо либерале, кренуо је у пропаганду међу занатлијама и грађанством.35) Под његовим утицајем оснивале су се произвођачке задруге занатлија.36) Надао се да задругарством може да створи велику мануфактурну производњу, али задруге су животариле и нестајале.37) Сличан неуспех доживеле су и потрошачке задруге. Неуспех у оснивању задруга његови противници су одмах користили користећи то као доказ нетачности његових социјалистичких идеја.38)

Раденик

Светозар Марковић је почео да 13. јуна 1871. издаје лист Раденик као први социјалистички лист на Балкану.39) Као издавач и уредник фигурирао је Ђура Љочић, иако је стварни издавач био Светозар Марковић.40) Због оштре цензуре морали су да се задовоље само посредном социјалистичком критиком. Лист је имао понекад и 1.500 преплатника.41) Током 1872. цензура је постала још оштрија, а учестале су биле опомене и забране.42) Светозар Марковић је уочи хапшења побегао из Србије.43)

У Новом Саду у емиграцији

Напуствши Србију отишао је у Нови Сад. Након једне полемике Владан Ђорђевић га је оптужио да је агент црногорског кнеза Николе и да је црногорском кнезу обећавао да ће владати над уједињеним српством.44) У Новом Саду је Марковић био добро примљен од Светозара Милетића и редакције Заставе.45) Социјалистичке идеје је ширио међу гимназијалцима. У Новом Саду је објавио и своје најважније дело: Србија на Истоку.46) Током 1872. написао је Начела народне економије или наука о благостању, које је изашло 1874. у Београду о трошку Пере Тодоровића.47) Преко Саве Грујића и Јеврема Марковића ступио је у контакт са делом млађих официра из Србије, који су основали тајни одбор и припремали новац и чете за устанак у Босни и Херцеговини, али целу акцију је изгледа спречила српска влада због неповољног тренутка.48) Марковић је 1872. отишао на састанак српских социјалиста у Цириху.49) На том састанку израђен је први српски социјалистички програм, односно анархистички програм, пошто је донесен под утицајем Бакуњина.50)

Пад

Након тога састанка дошло је до раздора међу српским социјалистима, па су једни остали за Бакуњина, а са друге стране су били Светозар Марковић, Никола Пашић и Пера Велимировић. Свађа међу социјалистима доста га је погодила. Све је више трпио новчану оскудицу, великим делом због старих дугова од Раденика.51) То је донекле покривао његов брат, али све то је имало својих граница, а ретко и нерадо је прихватао понуђену помоћ својих пријатеља, па је често живео у великој оскудици, а и у глади.52) Када је хтео да се врати у Србију писао је Миливоју Блазнавцу бранећи се од оптужби да планира преврат.53) Блазнавац је злоупотребио то писмо тврдећи да је Марковић потказао све своје пријатеље, само да са себе скине кривицу.54) Либерали су раширили ту информацију тако вешто, да је чак и Марковићев брат у то поверовао. Све то је срозало његову моралну репутацију.55) Услед свих тих невоља душевно стање му се погоршало почетком 1873. и покушава да се излечи радом.56) Одлучио је да се врати у Србију, иако је свестан да га чека затвор, али то одмах не спроводи.57) Протеран је у марту 1873. из Новог Сада због сумњивих веза.58) Једно време се задржао у Сремским Карловцима, а онда је априла 1874. прешао у Србију.59)

Повратак у Србију

Ухапшен је дан након доласка у Србију, али по налогу Јована Ристића истога дана био је пуштен.60) Јован Ристић је мислио да ће лепим поступцима да га одврати од политичке акције. Око 13. јула 1873. отишао је на лечење у Аранђеловац. Након тога опорављао се код куће у Јагодини.61) У Крагујевцу је од новембра 1873. почела да се штампа Јавност, чији је он био одговорни уредник.62) Када је лист постао утицајнији полиција је почела са узнемиравањима и на крају су у листу остали само он и Пера Тодоровић.63) Полиција је све више ометала лист, а на крају је 27. јануара 1874. затворила Светозара Марковића.64) У истражном затвору у Крагујевцу провео је 28 дана. У затвору је погоршано његово здравље, па је лекар тражио да се пусти на лечење, али суд се на то оглушио.65) Осуђен је 5. марта 1874. на годину и по дана затвора.66) Због нарушена здравља био је привремено пуштен до исхода жалбеног поступка, али 24, марта је био поново хапшен и поново пуштан.

Затвор, болест и смрт

Апелациони суд му је смањио казну на девет месеци затвора, али пресуда је постала извршна, па је 6. маја спроведен у затвор у Пожаревцу .67) Боравак у завору погоршава му здравље. Дотада је боловао од катара на желуцу и цревима, али тада оболева од туберколозе.68) Из затвора је комуницирао са својим политичким истомишљеницима и давао им упутства. Из затвора је писао и прилоге за листове. Крајем 1874. изашао је из затвора, а 13. јануара 1875. покренуо је лист Ослобођење.69) У њему је тражио уништење бирократског система и укидање Намесничког устава.70) Међутим нови лист је захтевао велику енергију, па је брзо сломљен болешћу и већ се 3. фебруара 1875. повукао од уређивања листа.71) Отишао је у Беч, где је утврђено да је туберколоза захватила органе за варење.72) По савету лекара отишао је на југ, најпре у Далмацију, па онда у Трст, у коме је умро 26. фебруара/10. марта 1875.73)

Литература

1) , 2) , 4) , 5) , 6)
Скерлић стр. 13
3)
Скерлић стр. 12
7) , 8) , 9)
Скерлић стр. 14
10)
Скерлић стр. 16
11)
Скерлић стр. 19
12)
Скерлић стр. 21
13) , 14)
Скерлић стр. 22
15) , 16)
Скерлић стр. 26
17)
Скерлић стр. 29
18)
Скерлић стр. 30
19) , 20)
Скерлић стр. 31
21) , 22)
Скерлић стр. 32
23) , 24)
Скерлић стр. 34
25)
Скерлић стр. 36
26)
Скерлић стр. 37
27)
Скерлић стр. 38
28) , 29)
Скерлић стр. 42
30)
Скерлић стр. 54
31)
Скерлић стр. 58
32)
Скерлић стр. 59
33) , 34)
Скерлић стр. 60
35)
Скерлић стр. 62
36)
Скерлић стр. 63
37)
Скерлић стр. 64
38)
Скерлић стр. 65
39) , 40)
Скерлић стр. 66
41)
Скерлић стр. 67
42) , 43)
Скерлић стр. 68
44)
Скерлић стр. 69
45)
Скерлић стр. 70
46)
Скерлић стр. 73
47) , 48)
Скерлић стр. 74
49)
Скерлић стр. 75
50)
Скерлић стр. 75,82
51) , 52) , 53) , 54) , 56)
Скерлић стр. 88
55) , 57)
Скерлић стр. 89
58)
Скерлић стр. 90
59)
Скерлић стр. 91
60) , 61)
Скерлић стр. 92
62)
Скерлић стр. 94
63) , 64)
Скерлић стр. 96
65)
Скерлић стр. 97
66)
Скерлић стр. 98
67) , 68)
Скерлић стр. 99
69) , 70)
Скерлић стр. 104
71) , 72)
Скерлић стр. 105
73)
Скерлић стр. 106
Штампање