Корисничке алатке

Алатке сајта


настас_петровић

Настас Петровић

Настас Петровић (Чачак, 5/17. новембра 1867 — Београд, 22. фебруар 1933), српски политичар. Био је министар унутрашњих послова Краљевине Србије и Краљевине СХС.

Радикални омладинац

Настас Петровић је рођен 5/17. новембра 1867. године у Чачку.1)2) У Чачку је завршио основну школу и нижу гимназију.3) У Београду је завршио вишу гимназију и Филозофски факултет.4) Још као омладинац учествовао је у многим важнијим омладинским покретима.5) Као гимназијалац био је председник ђачке дружине Нада, а као студент био је председник Побратимства.6) Изабран је за председника одбора за издавање свих дела Светозара Марковића.7) Након завршетка Велике школе постављен је 1892. за предавача у Ужицама.8) Због својих радикалних политичких ставова отпуштен је из државне службе и једно време био је притворен.9) Постављен је 1900. за професора у Јагодини.10) У Јагодини је две године уређивао лист Народни покрет.11) Био је 1907. председник Српског новинарског удружења. Дуже време био је и председник главног одбора Удружења општинских секретара.12) Предавао је француски језик и заједно са Богданом Поповићем аутор је једнога великога речника.13)

Министар унутрашњих послова

Придружио се Народној радикалној странци. По први пут изабран је за посланика 1901. године и отада је осим једног прекида (1903-1905) био непрекидно биран све до 1925.14) Био је члан и први секретар Главног одбора Народне радикалне странке.15) Био је министар унутрашњих послова у влади Николе Пашића од 30. маја/12. јуна 1907. до 30. марта/12. априла 1908.16) За време његовога мандата на месту министра унутрашњих послова у затвору Главњачи септембра 1907. убијена су двојица вођа контразавереника Милан и Максим Новаковић.17) Новаковићи су били присташе Обреновића и противници Карађорђевића и противници учесника Мајске завере из 1903. Настас Петровић је у Народној скупштини оправдавао полицију тврдећи да су Новаковићи без некаквога разлога изазвали сукоб са жандарима, па су онда погинули у затвору у сукобу са њима.18) Новаковићи су били изрешетани.19) Посланици у Народној скупштини нису никако хтели да прихвате Настасово образложење, него су тражили да се о целом случају поведе независна истрага.20) У Народној скупштини био је међу најборбенијим и најјачим говорницима Радикалне странке.21)

Опозициона активност унутар и ван странке

За време Првог светског рата на Крфу се заједно са 14 радикалних посланика одвојио у посебан клуб.22) Заједно са њим били су поред осталих Марко Трифковић, Коста Стојановић и Веља Вукићевић.23) Тражили су образовање широке коалиционе владе. Након рата вратио се у странку. Брзо након ослобођења стао је на страну Стојана Протића, када се Протић завадио са Пашићем.24) Почетком 1924. Хрватска сељачка странка Стјепана Радића одлучила је да након дуге апстиненције преда своја пуномоћја и да поново као посланици заузму своја места у скупштини.25) За разлику од своје странке Настас је гласао да се овере та пуномоћја, а то је представљало велики проблем за радикалну владу Николе Пашића, која је брзо после тога изгубила већину и морала је да одступи.26) Настас Петровић је 1924. иступио из главног одбора радикала и из радикалног посланичког клуба.27) Уз подршку Хрватске сељачке странке формирана је нова влада Љубе Давидовића, у којој је Настас Петровић добио положај министра унутрашњих послова.28) Радило се о влади Блока народног споразума, у којем су били Демократска странка, Словенска људска странка, Југословенска муслиманска организација као и Настасова мала група независних радикала.29) Многи су тада сматрали да је Настас поступио по налогу из двора, који је хтео да се ослободи Пашића.30) Био је министар унутрашњих послова од 27. јула до 6. новембра 1924.31) Председник владе Љуба Давидовић слао га је септембра 1924. на разговоре са Стјепаном Радићем, од кога је добио половичну спремност да се призна монархија и држава.32) Након тога слабио је његов политички утицај, а 1925. последњи је пут изабран за посланика. Био је међу независним радикалима, па је постао председник главног одбора независних радикала.33) Током 1928. покренуо је ванпартијске зборове на којима се залагао за раздужење сељака.34) Умро је 22. фебруара 1933. у Београду.35)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, стр. 451
  • Драгољуб Јовановић, Људи, Људи…, Филип Вишњић, Београд, 2005.
  • Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
  • Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, књига 2, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
  • Настас Петровић, Политика, број 8903, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 23. 2. 1933, стр. 3
  • Марко Трифковић, Политика, број 7981, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 27. 7. 1930.

Nastas Petrović
Nastas Petrovic

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, стр. 451
2)
Јаша Продановић је у свом чланку у Народној енциклопедији користио стари календар
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 14) , 15) , 16) , 21) , 27) , 31) , 33)
НА
13)
Драгољуб Јовановић, 2005, стр. 13
17) , 19)
Васа Казимировић, 1997, стр. 213
18)
Васа Казимировић, 1997, стр. 222
20)
Васа Казимировић, 1997, стр. 223
22) , 23)
Политика, 27. 7. 1930, стр. 2
24) , 25) , 26) , 28) , 30) , 34)
Драгољуб Јовановић, 2005, стр. 14
29)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 241
32)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 244
35)
Политика, 23. 2. 1933, стр. 3
настас_петровић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/05 13:53