Велимир Вукићевић

Велимир Вукићевић или Веља Вукићевић (Опарић, 11. јул 1871 — Београд, 27. новембар 1930), српски политичар. Био је председник владе Краљевине СХС од 17. априла 1927. године до 28. јула 1928. године. Био је министар грађевина, министар поште и телеграфа и министар просвете у више различитих влада.

Професор

Велимир Вукићевић је рођен 11. јула 1871. у Опарићу у левачком срезу.1)2) Гимназију је завршио у Врању и Београду.3) Филозофски факултет на Великој школи у Београду завршио је 1893. године.4) По струци је био биолог.5) Након завршеног факултета био је наставник, најпре у Шапцу, а онда у Београду.6) Од 1902. до 1904. био је школски надзорник у Смедереву.7) Након тога био је професор на Учитељској школи у Јагодини и у гимназији у Пироту.8)

Министар

У Пироту је 1906. изабран за народног посланика и отада је стално био биран за посланика.9) Био је члан Народне радикалне странке Николе Пашића. По први пут постао је министар грађевина у влади Николе Пашића од 26. децембра 1921. до 16. децембра 1922.10) У неколико влада Николе Пашића био је министар пошта и телеграфа од 16. децембра 1922. до 27. јула 1924. и поново у периоду од 6. новембра 1924. до 18. јула 1925. Вукићевић се још током 1922. приближио краљу Александру I Карађорђевићу.11) Одлазио је у двор, веома често је имао сусрете са краљем, са њим је шетао и одлазио у лов.12) Након тога био је министар просвете од 18. јула до 17. новембра 1925.13) Када је радикална странка 1926. искључила Љубу Јовановића Патка, Веља Вукићевић га је заједно са групом радикала подржавао, па су били искључени из странке.14) Када је Узуновићева влада у јануару 1927. остала без подршке у парламенту Никола Узуновић је одлучио да нову владу формира са групом радикалних дизидената на челу са Вељом Вукићевићем.15) Радикали су у странку примили натраг све дизиденте са изузетком Љубе Јовановића Патка.16) Веља Вукићевић је тада био министар просвете и у влади Николе Узуновића од 1. фебруара до 17. априла 1927. Имао је свој мали радикални дисидентски клуб од око осам посланика.17)

Председник владе

Када је априла 1927. пала влада Николе Узуновића краљ је Вељи Вукићевићу поверио мандат за састав нове владе.18) Било је то изненађење, јер је сматран безначајном личношћу, која није уживала подршку радикалног посланичког клуба за место председника владе.19) Радикални клуб је сматрао да место председника владе треба да се понуди Марку Трифковићу.20) Иако је био поприлично политички непознат краљ га је сматрао погодном личношћу, која може да демократама приближи завађене групе радикала.21) Краљ је желео стварање стабилне владе. У прво време Веља Вукићевић је успео да задобије поверење посланичког клуба радикала.22)

Био је председник владе радикала и демократа од 17. априла 1927. године до 28. јула 1928. године. Међу демократама зближавању са радикалима највише је допринео Војислав Маринковић.23) Љуба Давидовић је остао уздржан према тој влади. На парламентарним изборима 11. септембра 1927. владине странке су добиле убедљиву већину, више од две трећине мандата.24) Влада је на местима добила изборе уз помоћ полиције.25) Од 117 радикалних мандата Вукићевићева фракција је добила чак 100 мандата, а пашићевци на челу са Ацом Станојевићем само 17 мандата.26)

Криза владе настала је када се шеф демократа Љуба Давидовић у јануару 1928. одазвао позиву Стјепана Радића и Светозара Прибићевића да са њима образује заједнички парламентарни клуб.27) Посланички клуб демократа био је подељен, али већина је 1. фебруара 1928. изгласала да изађу из владе.28) Током фебруара уследиле су конзултације, а криза владе се окончала новом Вукићевићевом владом радикала, демократа, словеначких клерикалаца и босанских муслимана.29)

Вукићевић се састајао априла 1928. са групама хрватских привредника покушавајући да их подстакне на формирање нове грађанске странке у Хрватској од дисидената хрватских странака и од угледних привредника.30) У време Вукићевићевог мандата Пуниша Рачић је 20. јуна 1928. након свађе пуцао у Скупштини на групу посланика Хрватске сељачке странке. Убио је Павла Радића и Ђуру Басаричека и тешко ранио Стјепана Радића, који је умро 8. августа 1928. Избила је тешка политичка криза, а краљ је принудио владу да 4. јула 1928. даде оставку.31) Веља Вукићевић је умро 27. новембра 1930. у Београду.32)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, стр. 1182
  • Велимир Вукићевић, Политика, број 8105, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 28. 11. 1930.
  • Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, књига 2, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
  • Васа Казимировић, Никола Пашић и његово доба 1845—1926, књига 2, Нова Европа, Београд, 1990.
  • Милан Стојадиновић, Ни рат ни пакт, Ел економиста, Буенос Ајрес, 1963.
1) , 10) , 13) , 32)
Политика, 28. 11. 1930, стр. 2
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, стр. 1182
3) , 4) , 6) , 7) , 8) , 9)
НА
5) , 11) , 12) , 18) , 21) , 22) , 23) , 24) , 26)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 294
14) , 15) , 16)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 293
17)
Милан Стојадиновић, 1963, стр. 257
19) , 20)
Милан Стојадиновић, 1963, стр. 256
25)
Милан Стојадиновић, 1963, стр. 269
27) , 28)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 298
29)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 300
30)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 304
31)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 313
Штампање