Корисничке алатке

Алатке сајта


намеснички_устав

Намеснички устав

Намеснички
устав
устав1869.jpg Насловна страна Устава из 1869.

Намеснички устав (познат и као Духовски/Тројички устав), устав Кнежевине Србије који је донела Велика народна скупштина 11. јула 1869. године у време Намесништва. То је трећи српски устав, а тим уставом замењен је стари Турски устав из 1838. године и Србија по први пут није била уставно подложна Османском царству. По уставу Народна скупштина је по први пут постала носилац законодавне власти. Савет је престао да буде носилац законодавне власти. Тај устав је био на снази у два периода 1869—1888. и 1894—1901.

Намесништво

Кнез Михаило Обреновић убијен је 10. јуна 1868, а након његовога убиства састала се Велика народна скупштина 2. јула 1868. Скупштина је прогласила малолетног Милана Обреновића за кнеза и изабрала је намеснике, а то су били Миливоје Петровић Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић. Та скупштина је тражила корените реформе, тј. тражила је проширење скупштинске власти, да се уведе одговорност министара, слободу штампе и поротно суђење.1) Намесништво је ступајући на власт обазриво обећало политичке реформе, којима би се ојачао утицај Народне скупштине.2) За политичку реформу је била бивша опозиција и јавно мнење, а једино су се конзервативци противили политичким реформама.3)

Никољски одбор

Намесништво је поставило један одбор, који се састао у Београду на Светог Николу 1868. са циљем да претресе питање промене Устава.4) Никољски одбор је заседао од 18. до 31. децембра 1868. године. У Никољски одбор позвани су представници чиновништва и интелигенције, а једино нису позвали представнике кнез Михаиловог режима, тј. министре владе Илије Гарашанина из 1862.5) Намесништво се тада изјаснило за министарску одговорност. Залагало се да се Народној скупштини, која је дотад имала само саветодавне овласти призна законодавна власт, али тражили су да се не укида Савет и на тај начин да постоји дводомни систем.6) Намесништво је пред одбор изашло са питањем да ли је потребан нови Устав, а са тим су се сложили сви чланови одбора сем Јована Илића.7)

Друго питање је било како да се уреди законодавна власт и ту је Никољски одбор био у начелу за дводомни систем, али између Намесништва и одбора дошло је до несугласица око организације горњег дома, тј. Савета.8) Намесништво је предлагало да саветнике бира влада, али одбор се томе супростављао сматрајући да би ти саветници били зависни од владе.9) Посебно се томе предлогу постављених саветника супростављали Аћим Чумић, Милан Пироћанац и Ђорђе Павловић.10) Чумић је истакао да ако Савет треба да буде надзорна власт над владом онда мора бити независан од владе.11) Чумић је сматрао да саветници требају да буду независни и од народа на тај начин што би се бирали доживотно. Либерали су се бојали Чумићеве визије Савета сматрајући да може да се изроди у олигархију, па су тражили саветнике са привременим мандатом и да буду бирани од народа.12) Намесништво је Никољском одбору поставило и питање министарске одговорности и питање слободе штампе и ту се одбор слагао, али сматрали су да слободу штампе не треба оставити без ограничења, а исто тако да се донекле ограничи одговорност министара, да не би страховали стално од тужби.13)

Дипломатске сметње и намесничка самовоља

Пошто су Намесништво и Никољски одбор били за промену устава требао је још и дипломатски напор, пошто је Отоманско царство сматрало да српски устав спада у њена права.14) Србија је тада имала Турски устав из 1838.15) Намесништво је најпре уверило Аустрију и Русију да је потребна промена устава, да би Турску ставили пред свршени чин. Постојала је сметња и у самом српском закондодавству, јер је у закону о скупштини стајало да не може да се предлаже никаква уставна промена за време Намесништва.16) Тај закон је требао да спречи намеснике да прошире власт за време кнежева малолетства. Намесништво је тада у новинама објашњавало да се тај члан закона може променити обичном законодавном променом, али они ту промену нису извели до доношења Намесничког устава 1869, па се касније тврдило да је Намеснички устав донешен на неправилан начин.17) Устав је требао да доноси Савет, а у том процесу скупштина је требала само да се саслуша, али Намесништву то није одговарало, па је 7. јуна 1869. тражило од Савета да одобри да Устав доноси Велика народна скупштина.18) Савет се најпре мало опирао, али престали су доведени пред свршен чин, када су намесници наредили министру унутрашњих послова да сазове Велику народну скупштину на Видовдан 27. јуна 1869. у Крагујевцу.19)

Усвајање Устава

Велика скуштина имала је преко 500 чланова, углавном сељака, са нешто трговаца и попова.20) Са предлогом устава са којим се изашло пред скупштину били су упознати само намесници и министри.21) Устав је у скупштини мирно претресен и од 133 члана претресено је само 13 чланова и измењено је само његових 12 чланова.22) Велика Народна скупштина усвојила је Устав 29. јуна/11. јула 1869.23) Тај Устав називао се Намеснички устав или Тројички устав или Устав из 1869.24)

О одредбама Устава

  1. Намеснички устав је прогласио наследност династије Обреновић.25) Поред тога проширио је наследност и на мушко потомство кћери кнеза Милоша.
  2. Законодавна власт је по први пут пренета на Скупштину.26) Дотад су о законима одлучивали кнез и Савет, а отада кнез и Скупштина.27) Скупштина није усвојила дводомни систем, по ком би и Савет одлучивао о законима. Пошто чиновници и адвокати нису могли да се бирају за посланике, дато је право кнезу да једну четвртину посланика он поставља као владине посланике.28)
  3. Скупштина је добила законодавну власт, али министри нису одговарали њој, него кнезу.29) Поред тога министри нису могли да буду посланици. Скупштина није могла да потпуно одбаци буџет. У случају неусвајања буџета вредио би онај од претходне године.30)
  4. Иако су скупштина и кнез били законодавци кнез је био надмоћнији, јер је само он могао да предлаже законе.31) Скупштина није имала право да предлаже законе, него само да изрази жељу да се донесе неки закон.32) Влада је могла да издаје привремене законе.
  5. Слобода штампе је била дана у начелу, али појединости тога права остављене су да се реше у закону, који је поред цензуре, могао да има сва друга средства ограничења те слободе.33)
  6. Призната је судска независност, али не и непокретност судија.34)

Литература


Namesnicki ustav

1)
Влада Милана Обр. 1, стр 84
2) , 3)
Влада Милана Обр. 1, стр 85
4) , 5)
Влада Милана Обр. 1, стр 87
6)
Влада Милана Обр. 1, стр 88
7)
Влада Милана Обр. 1, стр 89
8) , 9) , 10)
Влада Милана Обр. 1, стр 90
11)
Влада Милана Обр. 1, стр 91
12)
Влада Милана Обр. 1, стр 91, 93
13)
Влада Милана Обр. 1, стр 93
14) , 15)
Влада Милана Обр. 1, стр 94
16)
Влада Милана Обр. 1, стр 97
17)
Влада Милана Обр. 1, стр 98
18)
Влада Милана Обр. 1, стр 98, 99
19)
Влада Милана Обр. 1, стр 99, 100
20)
Влада Милана Обр. 1, стр 102
21)
Влада Милана Обр. 1, стр 103
22)
Влада Милана Обр. 1, стр 103, 104
23) , 24) , 25)
Влада Милана Обр. 1, стр 106
26) , 27)
Влада Милана Обр. 1, стр 107
28)
Влада Милана Обр. 1, стр 108
29)
Влада Милана Обр. 1, стр 109
30)
Влада Милана Обр. 1, стр 110
31)
Влада Милана Обр. 1, стр 110, 111
32)
Влада Милана Обр. 1, стр 111
33)
Влада Милана Обр. 1, стр 112, 113
34)
Влада Милана Обр. 1, стр 113
намеснички_устав.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/14 18:20