Корисничке алатке

Алатке сајта


џон_вилијем_дрепер

Џон Вилијем Дрепер

Џон Вилијем Дрепер (енгл. John-William Draper) (Сент Хелен код Ливерпула, 5. мај 1811 — Хестингс, 4. јануар 1882), амерички физичар, хемичар и филозоф, доктор медицине и професор универзитета у Њујорку. Први је 1839. урадио фотографију људског лица. Открио је Дреперову тачку тј. да чврста тела почињу да зраче видљивом светлошћу на температурама вишим од 525˚C.

Биографија

Рођен је 5. маја 1811. године у Сент Хелену крај Ливерпула у Великој Британији. Студирао је најпре у Лондону, а 1832. преселио се у САД, где је током 1835—1836. студирао медицину на Универзитету у Пенсилванији. Изабран је 1837. за професора хемије на Универзитету града Њујорка, а од 1840. до 1850. био је професор на Медицинској школи Универзитета у Њујорку. Од 1850. до 1873. био је председник Медицинске школе, а професор хемије био је до 1881. Умро је 4. јануара 1882. у Њујорку. Значајан је по истраживањима у фотохемији. Битним унапређењима Дагеровога процеса 1839. омогућио је израду фотографија портрета. Он је први 1839. урадио фотографију људског лица. Први је 1840. урадио фотографију астрономскога објекта, Месеца. Открио је 1847. да сва чврста тела зраче црвену светлост на отприлике истој температури од око 525˚C, а та тачка названа је Дреперова тачка. На температурама испод 525˚C тела зраче у инфрацрвеном спектру, а на тој тачки почињу да зраче видљивом светлошћу. Објавио је Уџбеник из хемије (1846), Уџбеник о филозофији природе (1847) и Уџбеник из физиологије (1866) и Научне мемоаре (1878). Познат је као аутор Историје умног развоја Европе (1862), где је физикалне научне методе применио за изучавање историје. Поред тога написао је и Историју америчког грађанског рата у 3 свеска (1867-1870) и Историју конфликта религије и науке (1874).

Слободан Јовановић је забележио да су поред Дарвинових Дреперове и Боклове идеје имале огроман утицај на српску либералну интелигенцију.1) Посебан значај имала је Дреперова књига Историја умног развоја Европе, која је још 1874. била преведена на српски. Дреперова идеја је била да је развој човечанства првенствено уман, да се најпре мењају идеје о Богу и природи, о човеку и друштву, па се под утицајем тих идеја мења и све остало односно моралне вредности, друштвени обичаји и правни прописи.2) Српски либерали су под утицајем Дреперових идеја сматрали да културни напредак није могућ док се не пробуди свест научним идејама, а то су сматрали да се може остварити отварањем школа и јачањем просвете.

Његов син Хенри Дрепер (1837-1882) наследио је касније оца као професор хемије, а истакао се значајним доприносима у спектрографији, па је спектрографском анализом 1877. доказао присуство кисеоника на Сунцу.

Почасни је члан Српског ученог друштва од 1875.

Литература

Вањске везе


Dzon Vilijem Dreper

1)
Јов. Влада Милана Обр.1 стр. 164
2)
Јов. Влада Милана Обр.1 стр. 165
џон_вилијем_дрепер.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/10 14:14