Милан Обреновић
Милан Обреновић, аутор Урош Кнежевић
Рођење: 18. октобар 1819. Крагујевац, Кнежевина Србија Смрт: 8. јул 1839. Београд, Кнежевина Србија Познат као: кнез, син кнеза Милоша и кнегиње Милице

Милан Обреновић (Крагујевац, 6/18. октобар 1819 — Београд, 26. јун/8. јул 1839), старији син кнеза Милоша Обреновића и брат кнеза Михаила, као кнез је владао током 26 дана.

Рођен је 6/18. октобра 1819. године у Крагујевцу, као пето, од укупно осморо деце, од мајке Љубице рођене Вукомановић и оца кнеза Милоша Обреновића.¹⁾ Пре њега су по рођењу умрли Петар (1814), а затим и Ана (1818), тако да је он био треће, односно прво преживело мушко дете.²⁾ Крштени кум му је био архиепископ и касније митрополит Мелентије Павловић.³⁾ Милана су звали Мања или Миљцо,⁴⁾⁵⁾ а Михаила Млађа.⁶⁾

Како родитељи, још пре његовог рођења, због Милошевог брачног неверства, практично нису живели заједно, детињство је провео везан за мајку, млађег брата Михаила, и две старије сестре, најпре у родном Крагујевцу, а када му је било шест година, крајем 1825. преселили су се у Пожаревац.⁷⁾ Кнегиња Љубица се у Пожаревцу бавила управљањем економије, пошто је исто као и кнез била штедљива и добра домаћица.⁸⁾

Поред свог Пожаревачког двора, у који је кнез најчешће долазио да у кругу породице прослави празнике (Божић, Нову годину, Ускрс, Велику Госпојину и крсну славу Св. Николе),⁹⁾ кнез је 1826. израдио мању довоспратну кућу, коначић за синове Милана и Михаила, где су они спавали, учили и ишли у школу.¹⁰⁾ Поред овог, налазила се зграда за канцеларију и боравак кнежевих секретара и писара, а наспрам Милошевог конака, у истој авлији, године 1827. изграђен је и конак за кнегињу Љубицу.¹¹⁾

Године 1826. кнежевићи Милан и Михаило су уписани у тек основану Дворску школу,¹²⁾ која се налазила у близини, али изван кнежевог двора.¹³⁾ Учитељи су му били: Алекса Поповски, Димитрије Исаиловић, Ђорђе Зорић, Аврам Гашпаровић, Димитрије Давидовић,¹⁴⁾ грчки учитељ Георгије Захаријадес.¹⁵⁾ Обојица су добро напредовали у учењу и редовно полагали испите.¹⁶⁾

Кнегиња се с децом доселила у конак у Београду 1830. Кнежевићи су у то време похађали Велику школу до 1832, када је школа затворена.¹⁷⁾ Са њима се у Београду често играо и учио Миланов вршњак Филип Христић. Учитељ им је био Аврам Гашпаровић, који је кнежевићима претходно предавао у основној школи. Према Филиповом сведочанству, Милан је као предодређен за кнеза наследника имао је приоритет у односу на млађег брата.¹⁸⁾

Кнегиња Љубица и кнежевићи Милан и Михаило су се из Београда поново преселили за Пожаревац 1832.¹⁹⁾

Међутим, Милан је још 1834. био теже болестан, а од 1837. боловао је од туберкулозе.²⁰⁾ Његово стање које се временом погоршавало, нису успели да поправе ни најбољи београдски, темишварски и земунски лекари.²¹⁾

Кнез Милан на одру 1839, аутор Јован Исаиловић. Једно од најзанимљивијих дела из Милошеве епохе. Око кнеза, обученог y парадну униформу официра, налази се окупљена његова породица и свештенство. Свака личност за себе је брижљиво насликана. На њиховим лицима је изражено и унутрашње расположење, које код већине одговара жалости. У позадини, изнад групе жена се налазе три слике на зиду: књаз Милош, Распеће и Милан Обреновић y грађанској ношњи. Аутор је за слику тражио висок хонорар, напомињући да је за Јеврема Обреновића насликао и реплику слике. Кнезу Михаилу се хонорар учинио превисок, па му је тек после дужег погађања исплатио 54 уместо тражених 107 дуката.²²⁾

Пошто је посредством Државног савета обезбеђено учешће опозиције у власти и прекинут Милошев апсолутистички режим, Милош је покушао да изврши војни преврат Јовановом буном, која није имала успеха, а затим је остао у рукама Савета, одобравајући без противљења сва акта која су му доношена, па и она која су била против учесника буне. Практично се налазећи у кућном притвору, притиснут од стране својих противника, а без подршке из иностранства, одрекао се престола у Миланову корист.²³⁾

Милошеву оставку, пошто је био неписмен, потписао је његов млађи син Михаило, у присуству Томе Вучића Перишића и митрополита Михаила 1/13. јуна 1839. године. Два дана касније је објављен акт о абдикацији, а Милош је са Михаилом напустио Србију и отишао на своје имање у Херешти у Влашкој. Скупштина је на заседању 31. маја/11. јуна, поднела Савету и Вучићу неколико захтева, од којих је један био да се Милану, који се није налазио у стању да влада сам, одреде три тутора, који би, у сагласности са Саветом, управљати земљом. Дана 2/14. јуна су именовали Аврама Петронијевића, Јеврема Обреновића и Тому Вучића Перишића за намеснике болесном Милану. Два дана касније они су у митрополитовом двору положили заклетву, а 5/17. јуна је о томе издата прокламација.²⁴⁾

Вест о кнежевском достојанству Милан је примио болестан у постељи. У 26. дану владавине, не стигавши да потпише никакав званични акт у својству владара, преминуо је 26. јуна/8. јула 1839. године у Конаку, на рукама своје мајке. Истог дана, Савет и намесништво су одлучили да на престо доведу тада малолетног Михаила.²⁵⁾ О свему томе намесништво је издало још једну прокламацију.²⁶⁾

Милан је сахрањен два дана касније, у порти старе Палилулске цркве (Цркве Светог Марка), док је берат којим је потврђен за кнеза, стигао у Србију тек неколико дана касније.²⁷⁾

Намесништво је остало на власти до Михаиловог повратка у земљу у марту 1840.

• Зорица Јанковић, 170 година од смрти кнеза милана - Владао Србијом 26 дана, Време, број 972, Београд, 20. 8. 2009.
• Ђор­ђе Пе­рић, Слатко и вода - Успо­ме­ни кне­же­ви­ћа Ми­ла­на М. Обре­но­ви­ћа, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, број 74, Филолошки факултет, 2008, ИССН 2406-0798
• Павли Васић, Судбина једне слике: књаз Милан Обреновић II на одру, Саопштења, број XIII, 1981.
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица кнеза Милоша у Пожаревцу (1825-1839), Зборници докумената, Зборник 1, уредник Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Јелена Пауновић Штерменски, Филип Христић - дипломата и политичар (1819–1905) - докторска дисертација, Београд, 2013.

Milan Obrenovic (knez)