Корисничке алатке

Алатке сајта


светозар_боројевић

Светозар Боројевић

Светозар Боројевић од Бојне (Уметићи, 13. децембар 1856 — Целовец, 23. мај 1920), Србин из Баније који је постао фелдмаршал аустроугарске војске. У Првом светском рату истакао се на италијанском фронту, па је добио назив „Лав од Соче”.

Војно школовање

Светозар Боројевић је рођен 13. децембра 1856. у Уметићима на Банији у породици крајишког официра.1)2) Његов отац Адам је за време Светозаревог рођења био наредник, а пензионисан је касније као натпоручник.3) Светозарова мајка Стана потицала је из крајишке сељачке и официрске породице, а умрла је 1872. године.4) Основну школу (пучку школу) похађао је у Зрину, а школовање је наставио у Војној нижој реалној школи у Сремској Каменици од 1866. до 1869.5) Вишу војну реалну школу похађао је у Гинсу од 1869. до 1872.6) Кадетску школу у Грацу похађао је од 1872. до 1874. и завршио је одличним успехом.7) Био је на практичном војном усавршавању у печком пуку (регименти) и 1875. ванредно је унапређен у чин поручника.8) Учествовао је и истакао се у аустроугарској окупацији Босне и Херцеговине, када је добио свој први орден.9) Унапређен је 1881. у натпоручника.10) Уписао је 1882. Ратну војну школу, коју је завршио са одличним успехом.11)

Генерал

Служио је у генералштабу и унапређен је у капетана.12) Био је 1886. у команди 15. корпуса.13) Од 1887. до 1891. предавао је тактику, војну организацију и војну историју на Војној академији у Бечком Новом Месту.14) Унапређен је у мајора и поново је распоређен у генералштаб.15) Унапређен је у потпуковника 1895, а у пуковника 1897.16) Био је начелник штабова дивизије у Плзену, Мостару и Кошицама, а од 1898. до 1904. био је начелник Главног штаба 8. корпуса у Прагу.17) Унапређен је 1904. у генералмајора и постављен за команданта 14. пешадијске бригаде у Петроварадину.18) Од 1907. до 1912. био је командант 7. домобранског округа у Загребу.19) Највишу војну власт у Загребу имао је у време када је Хрватско-српска коалиција била најјача странка у Сабору.20) Унапређен је 1908. у подмаршала, а 1913. у пешадијског генерала.21) око 1912. постао је царев тајни саветник.22) Током 1913. у Кошицама је постао командант 6. корпуса и ту се затекао на почетку Првог светског рата.23) Пред само избијање рата премештен је у најважније војно средиште на граници са Русијом, где се очекивао највећи сукоб.24)

Фронт на Карпатима

Након руске победе у бици код Лавова преузео је команду над 3. армијом. Зауставио је Русе код Лиманове након њиховога великога продора. Руси су опколили тврђаву Пшемисл, а Боројевић је успео да 10. октобра ослободи Пшемисл за време прве опсаде и спречи продор руске војске преко Карпата у Подунавље.25) Држао је положаје на западнокарпатским прелазима Дукла и Љубков.26) Франц Конрад фон Хецендорф је очекивао да ће Боројевић да са војском из Пшемисла крене у офанзиву, али због пораза фон Хинденбурга на Висли Боројевић је одустао од офанзиве, па су Руси поново у новембру опседали Пшемисл.

Италијански фронт

Италија је 1915. објавила рат Аустроугарској, а Боројевић је 27. маја 1915. постављен за команданта 5. групе армија на фронту на Сочи.27) У биткама на реци Сочи од 1915. до 1917. успешно је бранио свој део фронта.28) За време рата против Италијана проглашен је фебруара 1916. за почасног доктора Свеучилишта у Загребу.29) Од августа 1917. био је командант 1. и 2. сочанске армије. Успешно је бранио фронт на Сочи и на тај начин је обесмишљавао италијанске претензије на источну обалу Јадранског мора.30) Новембра 1917. аустроугарска војска је продрла до реке Пијаве.31) Његов ратнички таленат описивао се као ингениозност дефанзивног рата са умећем да искористи офанзивне шансе.32) Својим одбрамбеним стратегијама постао је један од најзначајнијих аустроугарских војсковођа, а називали су га „Лав са Соче”. Унапређен је 1. фебруара 1918. у фелдмаршала аустроугарске војске. Аустроугарска је током Првог светског рата имала само укупно 10 фелдмаршала. Командовао је војском и 1918. приликом одступања војске од Пијаве до Соче.

Одан Аустроугарској

Био је одан Аустроугарској, да је најпре понудио предлагао цару да са језгром Сочанске војске дође у Беч и војном силом осигура опстанак Хабзбуршке монархије.33) 34) При крају рата 3. новембра 1918. понудио је Народном вијећу Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу своје војно искуство, али одбили су га, јер су знали да је био исувише одан Аустроугарској.35) Отишао је у Целовец, али није добијао пензију ни од Аустрије ни од Краљевине СХС, па је умро у беди.36) Умро је од срчаног удара у ноћи од 23. на 24. новембра 1920.37) Након смрти у Аустрији су му одане највеће војне почасти.38)

Племство

Због војног ордена Гвоздене круне 3. класе, који је добио 18. октобра 1902, током 1905. добио је угарско племство и предикат од Бојне (von Bojna).39) Од тада је био познат као Светозар Боројевић од Бојне.40) Бпјна је била родно село његове мајке. Цар Карл I од Аустрије доделио му је 1917. због ратних заслуга на италијанском фронту војни орден крста Марије Терезије.41) На основу тога ордена имао је право да постане барон, али он је тражио да му се додели титула грофа.42) Царски двор му то није одобрио, али за време тога натезања није добио ни титулу барона.43) Ипак на његовом надгробном споменику, који је израђен по налогу Карла I од Аустрије, стајало је да је барон.

Литература

  • Д. Роксандић, 2007, аутор Драго Роксандић, наслов Светозар Боројевић од Бојне (1856-1929) Лав или Лисица са Соче?, издавач Вијеће српске националне мањине града Загреба, место Загреб, година 2007
  • http://www.austro-hungarian-army.co.uk/biog/boroevic.htm Светозар Боројевић од Бојне

Svetozar Borojevic

1) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15)
Д. Роксандић, 2007, стр. 21
2)
АА http://www.austro-hungarian-army.co.uk/biog/boroevic.htm Светозар Боројевић од Бојне
3) , 4)
Д. Роксандић, 2007, стр. 19
16)
Д. Роксандић, 2007, стр. 21,22
17) , 18) , 19) , 21) , 22) , 23)
Д. Роксандић, 2007, стр. 22
20) , 24)
Д. Роксандић, 2007, стр. 36
25) , 26)
Д. Роксандић, 2007, стр. 23
27) , 28) , 31) , 32) , 35) , 36) , 38)
Д. Роксандић, 2007, стр. 24
29)
Д. Роксандић, 2007, стр. 43
30) , 37)
Д. Роксандић, 2007, стр. 7
34)
Д. Роксандић, 2007, стр. 9
светозар_боројевић.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/06 18:28