Рајко Лешјанин

Рајко Лешјанин или Рајко Лешњанин (Лешје код Параћина, 29. јануар 1825 — Беч, 31. октобар 1872), српски правник и политичар. Био је министар правде у време друге владавине кнеза Михаила Обреновића од 1861. до 1868. Био је кратко време члан привременога трочланога намесништва након убиства кнеза Михаила. Три године је био ректор Београдскога лицеја.

Младост и школовање

Рођен је 29. јануара (17. јануар) 1825. у Лешју код Параћина.1)2) Братанац је Стојана Јовановића Лешјанина. Брат је генерала Милојка Лешјанина.3) Детињство је провео у Лешју. Када је његов стриц Стојан отишао из Лешћа он га је пратио, тако да се школовао у Параћину, Ћуприји, Крушевцу, Крагујевцу и Београду.4) Гимназију је похађао у Крагујевцу и Београду, а право је студирао у Хајделбергу и Паризу.5)

Министар правде

Када се вратио са студија права постао је професор у Београдском лицеју. Неколико пута био је биран за ректора Београдскога лицеја. Ректор Лицеја је био током три школске године, тј. 1853/1854 — 1855/1856.6) Касније је био секретар у Државном савету. Био је министар правде од 1861. до 1868. у свим владама у време друге владавине кнеза Михаила Обреновића.

Истакнути правник

Спада у ред најистакнутијих српских старијих правника. Био је члан многих комисија за израду важних закона, укључујући и кривични закон. Као министар правде заслужан је за уређење судске струке у Србији. Под његовим водством донесен је 20. фебруара 1865. Закон о судском поступку у грађанским парницама. Закон о судском поступку у кривичним делима донесен је 10. априла 1865. Као професор права написао је први уџбеник римскога права на српском језику: Институције Јустинијановога Римскога права (1857).7)8)

Мајсторовићева завера

Учесници Мајсторовићеве завере били су ухапшени, али Велики суд их је ослободио 1864. То је наљутило кнеза Михаила Обреновића и Владу, јер су сматрали да се суд ставио на страну завереника. Чланови владе су тада тражили од Рајка Лешјанина као најкомпетентнијега и као министра правде да предложи шта да се ради. Није смео да се замери кнезу Михаилу, па је одобрио оно шта је кнез желео, иако је добро познавао правну струку.9) Сматрао је да је Велики суд погрешно разумео закон.10) Поред тога тврдио је да се њима може због тога судити, али у то доба није било закона по коме би им судили, па он због тога проглашава закон о „стављању судија под суд“.11) За суђење судијама Високога суда саставио је истражну комисију у којој је било више чиновника од судија. Суд није ни саслушао судије, него је одлуку донео на основу Лешјанинове оптужбе и на основу извештаја истражне комисије.12) Судије су осуђене на три године робије. Било је то тешко нарушавање начела о судијској независности. Има огромну одговорност у тој афери, која је довела до пропасти великога суда.

Кнежев намесник

Након убиства кнеза Михаила 29. маја 1868. Рајко је до 20. јуна 1868. био један од тројице намесника.13) Ушао је у привремено намесништво заједно са Јованом Мариновићем и Ђорђем Петровићем. Привремено намесништво је требало да сазове Велику скупштину, на којој би се одлучило о наследнику, али Миливоје Блазнавац их је предухитрио и следећега јутра прогласио је уз помоћ војске малолетнога Милана Обреновића за кнеза, па је привремено намесништво попустило.14) Касније је био министар на расположењу, па је пензионисан.15) Отишао је у Беч да се лечи, а ту је и умро 31. октобра 1872.16)

Литература

Спољне везе

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, 638
4) , 6) , 8) , 13) , 15) , 16)
ЖИ
5) , 7)
НА
9)
Друга влада стр 334
10)
Друга влада стр 323-324
11)
Друга влада стр 324
12)
Друга влада стр 326
14)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 309.
Штампање