Садржај
Груја Мишковић
Груја Мишковић (Кадина Лука код Ваљева, 6. јануар 18261) — Београд, 16. јануар 1880), пуковник српске војске.2)
Биографија
Рођен је у Кадиној Луци, у Ваљевском округу. Основну школу завршио је у свом месту рођења. Са четрнаест година дошао је у Београд, да би наставио школовање. У редовну војску је ступио 6/18. фебруара 1843.3) Током Мађарске револуције 1848—1849. био је командант добровољаца у одреду Стевана Книћанина и учествовао је у свим борбама. Због јунаштва у бојевима код Беле Цркве и Томашевца, у чин поручника, а одмах затим и капетана произведен је 1849, када је добио команду над целим батаљоном. Тешко је рањен у ногу код Перлеза,4) и добио је Златну медаљу првог степена за храброст, али му у Србији овај чин није био признат.5)
Када је оздравио, вратио се у српску војску, али као обичан војник. Официр је постао 1850. У мајора је произведен 1874, а 1876. постао је потпуковник и командант Дринске војске.6)
За вријеме српско-турског рата 1876—1877. када је спрска војска прешла Дрину, командовао је српским добровољцима код Бијељине у чину потпуковника. Рањен је у борбама код Бујуклић аде. Због заслуга је унапријеђен у пуковника, и одликован Таковским крстом са мачевима и Златном медаљом за храброст.7)
Од 1879. године до смрти био је начелник инвалидског одељења Министарства војног. Сматран је примером ратног пожртвовања и храбрости, а његова јуначка дела опевали су разни песници, између осталих Ђура Јакшић и Андра Книћанин.8)