Медо Пуцић

Медо Пуцић, кнез од Загорја, (итал. Conte Pozza Orsatto) (Дубровник, 12. март 1821 — Дубровник, 30. јун 1882),1) српски2)3) песник и историчар књижевности, властелин дубровачки из породице Пуцић.

Живот и рад

Рођен је 12. марта 1821. у Дубровнику, од оца Марка Пуцића и мајке Мандалијене Бундицере, у једној од последњих дубровачких племићких породица. Аустријско племство је доделио цар Леополд Матији Пуцићу и његовим потомцима, и то грофовски наслов са придевом „загорски“, 1688. године. У домаћој литератури некада се помиње титула кнез, а некада гроф, уз његово име.

Почео је да се школује у Дубровнику, а лицеј је завршио у Венецији.4) Права је слушао у Падови а завршио у Бечу.5) У Венецији се 1841. упознао са Јаном Коларом што је утицало на његово славенско и српско национално осјећање.6) Био је од 1844. до 1848. коморник најпре на двору Карла Лудвига Бурбона, војводе од Луке, а касније на двору војводе од Парме.7)8) Од 1849. живио је углавном у Дубровнику, уз честа путовања по Европи.9)

Одазвао се 1868. позиву српског Намјесништва, па је био васпитач младог кнеза Милана Обреновића у Београду, у периоду 1868—1872.10)11) Пошто Пуцић није уливао Милану ни мало поштовања, Милан је према властитом признању са њим радио шта је хтео.12) Пуцић је био изузетно лош васпитач.13) Владимир Ћоровић га помиње у својој „Историји српског народа“ и каже да је био „човек честит и добронамеран али прилично комотан“.

Поезију је почео писати 1840. године. Први стихови су му били лирски и романтичарски, а затим се његов стил све више приближавао народном. 14) Његова најзначајнија дела су:

  • „Словјанска антологија из рукописах дубровачких пјесниках“, 1844.
  • „Талијанке“, 1849. (елегије)
  • „Споменици српски од године 1395. до 1423.", књ. I, Београд 1858. Издање Српског ученог друштва.
  • „Споменици српски од године 1395. до 1423.", књ. II, Београд 1862. Издање Српског ученог друштва.
  • „Пјесме“, 1862. и 1879.
  • „Карађурђевка“ 1864.
  • „Saluto della Serbia all' Italia nella Festa Dantesca di Firenze“15) поводом Дантеове прославе у Фиренци
  • „La poesie serbe di M. Pozza volgarizzato da G. de Rubertis Italoslavo“16) превод Пуцићевих пјесама на италијански језик

Његове две пјесме су ушле у познату Антологију српског песништва (приредио Миодраг Павловић), то су песме Море и Живот. Запазио је таленат младог сликара Влаха Буковца и савјетовао га да пође у Париз на даље школовање.17) Путовао је априла 1877. са њим у Париз, гдје му је помогао да се сретне са Јарославом Чермаком и Александром Кабалеом, код кога је Буковац студирао сликарство.18) Своје стихове је писао и на италијанском језику и бавио се превођењем на италијански, нпр. превео је делове Гундулићевог „Османа“. За дела на италијанском користио је потпис Orsatto Pozza.

Посљедњих 10 година живота је провео у Дубровнику бавећи се поезијом, историјским студијама и публицистиком. У Дубровнику поред морске обале постоји шеталиште Меда и Ника Пуцића.

Као публициста-политичар рано је ступио у јавност. Под утицајем нарочито италијанског слободњачког и демократског национализма свог времена је Медо Пуцић радио на српском национализму за чију основу је узео старо дубровачко и далматинско словинство (словенство, славенство). 19)

Умро је 30. јуна 1882. у Дубровнику.

Академик

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1860. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован љета 1864. Редовни је члан СУД проглашен почетком 1870.

Литература

  • Влахо Буковац, Мој живот, са предговором Марка Цара, Српска књижевна задруга, Београд, 1925.
  • Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
  • Аноним: Медо Кнез Пуцић, Словинац, бр. 23, 1882, стр. 137-159.
  • Фрањо Марковић: Кнез Медо Пуцић, Рад ЈАЗУ, књ. 67, Загреб 1883, стр. 125-206;
  • Данило Живаљевић: Медо Пуцић, Коло, Београд 1902, IV/1, стр. 30-42;
  • СИЭ 11 (1968) 715.
  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (В. Петровић).
  • ÖBL 39 (1982) 323–324.
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 601–602 (Д. Синдик).

Спољне везе

2)
„NE”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Загреб, 1924-1929.
4) , 5) , 6) , 7) , 9) , 14) , 15) , 16) , 19)
NE
8) , 10)
ПО
11) , 13)
Влада Милана Обреновића, 1, стр. 275
12)
Влада Милана Обреновића, 1, стр. 276
17)
Влахо Буковац, 1925, стр. 82
18)
Влахо Буковац, 1925, стр. 83-84
Штампање