Петар Убавкић

Петар Убавкић (Београд, 19. септембар 1850 — Београд, 27. јун 1910), српски вајар и професор гимназије (београдска гимназија, цртање).

Живот и рад

Рођен је 1852. у Београду. Већ после четвртог разреда гимназије добија државну стипендију захваљујући којој 1866. почиње да учи иконописање код италијанског путујућег уметника у Београду. Учење наставља у Панчеву, а марта 1873. путује у Беч где се опредељује за скулптуру. Због слабог здравља вратио се у Београд. Поново је добио државну стипендију и наставио студије 1874. у Минхену (Kunstgewerbeschule), а наредне године на њиховој Академији. Студије прекида 1876. по избијању српско-турског рата, када је позван да се врати у земљу. По завршетку рата постављен је за привременог учитеља калуповања у београдској Реалци. Са новом стипендијом од краја 1878. продужава студије вајарства у Риму на Regio Istituto di Belle Arti S. Luca које завршава 1882.

У Риму је остао све до 1889. када се враћа за Београд где постаје учитељ II класе калуповања у Реалци, а затим и учитељ цртања и лепог писања у Вишој женској школи и на крају виши учитељ вештина у Трећој београдској гимназији. За члана Српског ученог друштва изабран је 30. јануара 1883. а његовим стапањем са САНУ постао је њен почасни члан 1892. године. Излагао је на великој међународној изложби у Паризу (1889. и 1900) заједно са Ђорђем Јовановићем и Урошем Предићем.

Сматра се зачетником академске скулпторске уметности у новијој српској историји.1) Урадио је велики број јавних споменика. Међу његовим делима најпознатија су попрсја Вука Караџића, кнеза Милоша и Ђуре Даничића.

Један је од оснивача Друштва српских уметника „Лада“. Друштво је основано 4. септембра 1904. уочи Прве југословенске уметничке изложбе у Београду. То је најстарије друштво уметника у Србији, а према неким проценама и у Европи.2) Оснивачи друштва, које је названо по словенској богињи пролећа, јесу Петар Убавкић, Урош Предић, Ђока Јовановић, Марко Мурат, Бета Вукановић, Риста Вукановић, Симеон Роксандић, а као оснивач се помиње и Надежда Петровић која је две године након оснивања иступила из овог удружења.

Петар Убавкић је умро 28. јуна 1910. у Београду и сахрањен је на Новом гробљу.

Изложбе

Самосталне

Групне

Академик

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора уметничког) од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • Петар Убавкић, Енциклопедија ликовних умјетности 4, pp. 468, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1966.
  • Лазар Трифуновић, Петар Убавкић, Грађа за историју модерне српске уметности, 1, Институт за историју уметности Филозофског факултета, Београд, 1973.
  • Југословенска скулптура 1870-1950, pp. 16, 61-63, 278, Југословенска уметност XX века, Музеј савремене уметности, Београд, 1975.
  • Библиографија расправа и чланака, T. 1–14. Загреб, Југославенски лексикографски завод, 1956–1986. 12, 668.
  • M. Коларић: Грађа за монографију П. Убавкића, вајара. ЗНМ/Б 3 (1962) 213–231 (230–231: каталог радова).
  • Л. Трифуновић: Петар Убавкић. Београд 1973 (47–53: каталог радова).
  • Љ. Никић: Прилози и грађа о П. Убавкићу. Зборник за ликовне уметности Матице српске 12 (1976) 321–406 (лит/библиографија: 376–405).
  • H. Симић: П. Убавкић. Београд 1989.

Спољне везе

Штампање