Корисничке алатке

Алатке сајта


живојин_перић

Живојин Перић

Живојин Перић (Стублине, 3. јануар 1868 — Оберурнен (Швajцарска), 12. септембар 1953), српски правник, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд) и политичар.

Живот и рад

Професор права

Рођен је у Стубилнама, у Ваљевском округу. Гимназију је завшио у Ваљеву и Београду. Био је фрацуски ђак, студирао је права у Паризу 1888—1891.1)

Ступио је у државну службу почетком 1893, као чиновник у министарству финансија, а затим у министарству иностраних послова. Затим је радио као писар у судству и касније као судија и после као секретар у Министарству правде.2)

Године 1898. изабран је за ванредног професора грађанског судског судског поступка и међународног права у Великој школи, а 1905. постао је редован професор грађанског права на Београдском универзитету. Написао је многа дела из области грађанског права, грађанског судског поступка, међународног приватног права и филозофије права.3)

Оженио се Маром Петровић, сестром Михаила Петровића Аласа. Живели су заједно на Косанчићевом венцу. Био је француски ђак. Радио је као професор Правног факултета у Београду, Хашке академије за међународно право. Предавао је у Лиону, Паризу и Бриселу.4)

Политика

Од 1901. активно је учествовао у политици. У периоду 1908—1912. био је народни посланик за град Шабац.5) Био је велики заступник европских интеграција, један од лидера Српске напредне странке, убеђени легалиста и пацифиста. Мада у опозицији против краља Александра Обреновића, након Мајског преврата је јавно иступао против завереника, оптужујући их за убиство. Био је главни теоретичар Друштва за законско решавање завереничког питања.6) Против завереника је подносио судску пријаву за дело убиства сваке године, све до 1930, када је Кривични законик увео апсолутну застарелост.7) Писао је чланке у којима је нападао радикале због њихове улоге у преврату и погубних последица које су из тога произашле по углед народа и државе у западним земљама.8)

Аустрофилство

Током 1909. противио се зајму за наоружавање у износу од 54 милиона динара и говорио је да би се много више учинило уклањањем официра завереника из војске.9) Аустрофилски расположен сматрао је да се никако не сме водити политика уперена против Аустроугарске и да се никако не смеју полагати велике наде у Русију.10) Сматрао је да се Србија треба политичку акцију упутити у правцу Старе Србије и Македоније, а никако не према Босни и Херцеговини.11) У скупштини је тврдио да је демократија теоријски погрешна и штетна, па да би Србија због демократије могла да изгуби карактер државе.12) Нападао је апсолутизам скупштине као штетан, неодговоран и много гори систем, него апсолутизам једног човека.13) Када је Србија у балканским ратовима ослободила Стару Србију и Македонију залагао се да Србија тражи подршку од Тројног савеза, а никако не од Русије.14) Сматрао је да је најбоље да се у новоослобођеним областима задржи војни режим, све док се ти крајеви довољно не култивишу. Основао је јануара 1914. Конзервативну странку.15) Током Првог светског рата у лето 1915. залагао се за прикључење Србије Аустроугарској, тако да настане нова држава Аустро-Србијо-Угарска са три равноправна члана.16)

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од фебруара 1905. Српска академија наука: био је дописник. Није распоређен 22. марта 1948, вјероватно из политичких разлога.17)

Дела

Написао је велики број правних расправа у разним стручним часописиима, на нашем и страним језицима: немачки, енглески, француски, италијански, а главна дела су му:18)

  • „Здружено право I“ (1914)
  • „Здружено право II“ (1920)
  • „О уговору, продаји куповини I—III“ (1920—1921)
  • „О сукобу закона у међународном приватном праву“
  • „Границе судске власти“ (1899)
  • О попису за извршење одкука судских (1902)
  • „О првенственом праву наплате између државе и хипотекарних поверилаца“ (1901)
  • „Један поглед на еволуционистичком правну школу“ (1907)
  • „О школама у праву“ (1921)
  • „Приватно право“, збирка расправа из привредног права (1912)
  • „Принцип стечених права“ (1920)
  • „Политичке студије“ (1908)
  • „Грађански судски поступци I и II“, написао заједно са Драгутином Аранђеловићем (1912, 1920)

Литература

  • Василиј Поповић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 3, Н-Р, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1928, стр. 411-412
  • Ксенија Ћирић, Дом Мике Аласа, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2012.
  • Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 246
  • Правна мисао (У част Ж. Перића) 3: 11–12 (1937) 621–649.
  • Ж. Перић и наш устав. Нови живот 4: 15 (1923) 289–291.
  • Р. Н. Казимировић: Религиозно-филозофски и црквеноправни погледи д-ра Ж. Перића. Бранич 27 (1939) 512–520.
  • Ј. Тркуља: „Политичке студије“ Ж. Перића. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Београд, 1994. Стр. 399–409.
  • Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.

Спољне везе

1) , 2) , 3)
Василиј Поповић, 1928, стр. 411
4) , 7) , 8)
Ксенија Ћирић, 2012, стр. 6
5) , 18)
Василиј Поповић, 1928, стр. 412
6)
Васа Казимировић, 1997, стр. 211
9)
Васа Казимировић, 1997, стр. 269
10) , 11)
Васа Казимировић, 1997, стр. 270
12) , 13)
Васа Казимировић, 1997, стр. 417
14)
Васа Казимировић, 1997, стр. 571
15)
Васа Казимировић, 1997, стр. 569
16)
Васа Казимировић, 1997, стр. 635
17)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 241
живојин_перић.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/28 15:39