Фјодор Иванович Буслајев (рус. Федор Иванович Буслаев) (Керенск, 25. април 1818 — Љублино, Московска губернија, 12. август 1897), руски филолог, фолклориста и професор Универзитета у Москви.

Рођен је 25. априла 1818. године у Керенску, где је његов отац био секретар обласног суда. Када му је умро отац мајка се са њим преселила у Пензу. Буслајев се школовао у Пензи, а од 1834. и на Универзитету у Москви. По окончању студија постао је 1838. професор гимназије, а онда је пратио породицу грофа Строганова на путу кроз Италију, Немачку и Француску. Он се тада занимао само проучавањем античких споменика. Једно време након повратка у Москву постављен је 1841. за ванреднога професора руске књижевности на Универзитету у Москви.

Под утицајем немачке граматике Јакова Грима посветио се изучавању рускога језика, а резултат тих изучавања била је књига О учењу материњег језика (1844). У тој књизи много простора је посветио разматрању руске историјске граматике и стилистике. У то време Буслајев се приближио московским славенофилима. Буслајев је у 1848. у својој књизи О утицају хришћанства на руски језик (О влиянии христианства на славянский язык) доказао да су хришћанске идеје утицале на словенске језике много пре Ћирила и Методија. Касније је иста питања много прецизније разматрао Франц Миклошић. Током 1855. објавио је Палеофилолошки и филолошки материјал за историју словенскога алфабета (Палеографические и филологические материалы для истории письмен славянских), а 1858. објавио је Есеје о историјској граматици руског језика. У блиској вези са тим радом је Историјска хрестоманија цркенословенског и старих руских језика (Историческая хрестоматия церковно-славянского и древне-русского языков, 1861).

Буслајев се такође интересовао за руску народну поезију и стару руску уметност, а резултат тога истраживања објавио је у Историјским скицама руске народне литературе и уметности (Исторические очерки русской народной словесности и искусства, 1861), као и великом броју веома вредних чланака и монографија, у којима се показао као веран Гримов следбеник. Његова Народна поезија представљала је вредан додатак Историјским скицама. Изабран је 1881. за професора руске књижевности на Универзитету у Москви. Током 1884. објавио је Руске сликарске апокалипсе (Русский лицевой апокалипсис) са атласом од 400 старих слика.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1869. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892. Написао је аутобиографију Ф. И. Буслаев: Мои досуги, воспоминания, стать, размышления. Москва 2003.

• http://www.rulex.ru/01021178.htm
• Енциклопедија Британика Buslaev Fedor Ivanovich
• Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 5, 66–67 (П. М).
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 1, 683.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Fjodor Buslajev