Франц Миклошич (Радомершчак, 20. XI 1813 — Беч, 7. III 1891), словеначки филолог, слависта, доктор права и философије, скриптор у дворској библиотеци и професор универзитета (Беч).

Миклошич је рођен у штајерском селу Радомершчак близу града Љутомера, који је тада припадао Аустријском царству.

Докторирао је филозофију на Универзитету у Грацу и неко време је ту радио као професор филозофије. Године 1838. прешао је на Универзитет у Бечу где је стекао титулу доктора правних наука. Током својих студија на њега су утицали радови словеначког филолога и лингвисте Јернеја Копитара. Напустио је право и посветио је већи део свог живота проучавању словенских језика.

Године 1844. запослио се у Царској библиотеци у Бечу, где је остао до 1862. Миклошиш је 1844. објавио критику књиге Франца Бопа Упоредна граматика (нем. Vergleichende Grammatik), што је скренуло пажњу бечких академских кругова. Ова публикација је покренула дуги низ радова, у којима је Миклошич показао велику стручност. Његови радови су довели до револуције у проучавању словенских језика.

У Пролећу народа 1848. Миклошич је активно учествовао у Словеначком националном покрету. Био је председник политичког удружења „Словенија“ који су основали словеначки студенти који су студирали у Грацу и Бечу. Уз Матију Мајара био је један од аутора који су разрадили идеју о Уједињеној Словенији. Након неуспеха револуционарних захтева, Миклошич се посветио само академским активностима.

Миклошич је 1849. постављен за шефа тек основане катедре за словенску филологију Универзитета у Бечу и остао је на том месту до 1886. Постао је члан Бечке академије, која га је изабрала за секретара свог историјског и филозофског одсека. Његови бројни радови су се нису тицали само словенских језика, већ и румунског, албанског, грчког и језика Рома и Синта.

Уз Вука Караџића, Ђуру Даничића, Димитрија Деметера, Ивана Мажуранића и Ивана Кукуљевића био је потписник Бечког књижевног договора о заједничком књижевном језику Срба и Хрвата.

• Lexicon linguae slovenicae veteris dialecti, 1850 (и 1862-65 као Lexicon Palaeoslovenico-graeco-latinum)
• Vergleichende Grammatik der slaw. Sprachen, 4 Bde., 1852-75
• Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, 1858
• Die Bildung der slavischen Personennamen, 1860
• Etymolog. Wörterbuch der slaw. Sprachen, 1886
• Über die Mundarten und Wanderungen der Zigeuner Europas, 12 Tle., 1872-80.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 6. II 1869. Прави је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 23. I 1888. Приступна беседа : Писмо – изјава од 11. VII 1888. Проглашен: 4. IX 1888. (Српска краљевска академија Год. 2 (1888) 173–175).

• Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 3 (1979) 201–202 (P. Rehder).
• Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 2 : 5 (1933) 118–122 (R. Kolarič).
• ÖBL 28 (1974) 281–282 (A. Slodnjak).
• Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924.2 (A. Белић).
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 6.

• http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=333, Краћа биографија на сајту САНУ
• http://www.sanu.ac.rs/Izdanja/ElIzdanja/PosebnaIzdanja674.pdf Зборник у част двестогодишњице рођења Франца Миклоша, група аутора, издавач САНУ Одељење језика и књижевности, 2013, Београд, ИСБН 978-86-7025-619-4

Franc Miklosic