Матија Мајар

Матија Мајар Зиљски (Виденче, 7. фебруар 1809 — Праг, 31. јул 1892), словеначки теолог и писац. Као свештеник у Корушкој подстицао је словеначко национално буђење. Залагао се за зближавање Словенаца са Србима и Хрватима и за јединствени југословенски језик.

Биографија

Гимназију је завршио у Целовцу, а лицеј је завршио у Грацу.1) Теологију је завршио у Целовцу, па је 1836. постао свештеник.2) Као свештеник служио је у разним крајевима Корушке, тако да је поред осталог био столни капетан у Целовцу (1840—1848) и жупник у Горјама код Зиље (1851-1870).3) Након пензионисања живео је на Крижној гори код Целовца (1871—1883) и у Прагу.4) Почео је да пише на подстицај католичког свештеника Антона Мартина Сломшека.5) Сломшек је у својој књизи издао Мајарову приповетку. Мајер се заједно са Урбаном Јарником одушевио за илирску идеју, па је заједно са Јарником сарађивао у Колу Станка Враза.6) Одушевљен илирским идејама у Новицама је подстицао Словенце на национални рад и на језично зближавање са Србима и Хрватима.7) На тај начин одлучујуће је утицао на развој словеначког књижевног језика. Током 1848. написао је Pravila, kako izobraževati ilirsko narečje i u obče slovenski jezik.8) Иако није успео да оствари главну намеру да оснује нови југословенски језик ипак је одлучујуће утицао на развој словеначког књижевног језика.9) Касније је пропагирао чак уметни свесловенски језик.10) На том језику издао је више књига и издавао је часопис Славјан (1873—1875). Један је од најзаслужнијих сакупљача словеначких народних песама и осталог народнога блага, које је објављивао у разним листовима, укључујући и Песмарици Церквеној.11) Најутицајнији је борац за словеначко буђење у Корушкој средином 19. века.12) Сарађивао је у свим важним политичким и књижевним листовима свога времена.

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1863. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован 1864.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.2 (И. Графенауер).
  • Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 5 (1933) 15–19
  • Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4.

Спољне везе

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, књига 2, стр. 727
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12)
НА
Штампање