Станко Враз
| Станко Враз |
|---|
| Рођење: 30. јун 1810. Церовец код Љутомера, Аустријско царство Смрт: 20. мај 1851. Загреб, Аустријско царство Познат као: пјесник и секретар |
Станко Враз (Церовец код Љутомера, Штајерска, 30. јун 1810 — Загреб, 20. мај 1851), пјесник и секретар Матице илирске (Загреб).
Живот и рад
У Марибору је завршио њемачку гимназију. Током 1830—1838. студира филозофију у Грацу, али је завршио само 2 године филозофије и 1 годину права, пошто се више посвећивао учењу језика, књижевности и народном препороду. Од 1838. живи у Загребу гдје 1846. постаје секретар Матице илирске. Ту дужност врши до смрти. Пред револуцију 1848. учествује као потпредсједник на славенском конгресу у Прагу.
Као Словенац испрва пише на словенском. Пјесме раног периода су му: Стана и Марко 1835, Ђулабије 1837. и 1840, Гласи из дубраве жеровинске 1841, Гусле и тамбура 1845. Скупља народне пјесме по словенским земљама (Народне песни илирске 1839). Скупља и народне мелодије.
Са Раковцем и Вукотиновићем покреће књижевну ревију „Коло” 1842.
Био је један од најважнијих представника илиризма као романтичарски националист, пјесник и критичар. Своје право име Јакоб Фрас је илиризирао у Станко Враз. Знатно је утицао на културни живот Словенаца.
Као лирски романтичар се истиче у Ђулабијама, гдје је опјевао своју љубав према Љубици Кантили која је умрла 1842. Најљепше дјело му је Санак и Истина 1845, низ сонета и газела посвећених Хилдегарди Карванчић.
Најбоља сатира му је Хрват пред отвореним небом 1848.
Био је и оснивач хрватске књижевне критике под псеудонимом Јаков Решетар. С тиме је радио на подизању илирске књижевности из дилетантизма на ниво европске романтичарске књижевности. У Колу су били објављени и почеци научних радова о фолклору, историји и филологији. У Љетопису Матице српске је 1846. написао своје Мисли о књижеству, подржавајући Вукове реформе.
Може се сматрати првим правим не-дилетантским књижевником илиризма. Урадио је много за идеју народног јединства под илирским именом.
Академик
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од августа 1848.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.1 (Б. Водник).
- Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 14 (1986) 606–614.