Јосиф Максимович Бођански (рус. Осип Максимович Бодянский) (Варва, 12. новембар 1808¹⁾ — Москва, 18. септембар 1877),²⁾ руски слависта и издавач старих рукописа.

Средњу школу завршио је у Полтавском сјеменишту у Перејаславу-Хмељницком. Ту је поред старословенскога изучавао и српски језик. Био је импресиониран збирком српских народних пјесама Вука Стефановића Караџића, па је он одлучио да сакупља украјинске народне пјесме.

Похађао је московски универзитет од 1831, и ту је 1838. постао магистар. Био је професор историје и литературе славенских језика на московском универзитету, и то од 1842. ванредни а од 1847. стални.

Бавио се преводима са славенских језика на руски и штампањем старославенских текстова. Током 1832, упознао се са Николајем Гогољем, са којим је остао доживотни пријатељ. Доста је путовао по источној Европи (1837-1842).

Успоставио је личне контакте са Вуком Караџићем, Људевитом Гајем, Јернејем Копитаром, Јаном Коларом, Јаном Ханком, Јозефом Јунгманом и другима. По препоруци Михаила Петровича Погодина упознао се са Павел Јосефом Шафариком, под чијим руководством је радио у Прагу током 1837-1838. Писао је и о народној поезији славенских племена (1837).

Био је секретар (од 1845) московског друштва за руску историју и старине, и у том својству је издавао (1846—1848; 1868—1877) „Чтения“ тог друштва у 23 књиге. Ту је издао многе старе документе руске и славенске писмености, и много других оригиналних и преведених чланака. Због неких написа је 1848. премјештен у Казански универзитет, али се 1849. враћа у Москву. 1849-1858. се посвећује искључиво професури, а 1858. је поново секретар друштва за руску историју и старине. Опет издаје „Чтения“ са многим вриједним материјалима, све до смрти 1877.

За најзначајније дјело Бођанског се сматра „О поријеклу славенских писмена“, издато 1855. Најважнија друга дјела су му „О мнениях касательно происхождения Руси“ („Сын Отеч.“ 1835); „О народной поэзии славянских племен“ (1837); опширно истраживање „О времени происхождения славянских племен“ (Москва, 1855), превод са чешког Шафариковог дјела „Славянские древности“, „Славянское народонаселение“ (1843), „О Свароге“, „О древнеславянских кирилловских типографиях в южно-славянских и соседних землях“, „Расцвет славянской письменности в Болгарии“ и др., и с пољског превод Зубржицког „Критико-историческая повесть временных лет Червонной или Галицкой Руси“ (Москва, 1845).

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1855. Дописни је члан Српског ученог друштва од љета 1864.

• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.
• Энциклопедический Словарь Ф. А. Брокгауза и И. А. Ефрона, 86 томова
• http://www.pravenc.ru/text/149647.html
• http://dic.academic.ru/dic.nsf/enc_biography/11892/Бодянский

• Краћа биографија на сајту САНУ

Josif Bodjanski