Људске насеобине на ширем загребачком подручју постоје већ у праисторији. У пећини Ветерници на југозападним обронцима Медведнице, која је палеолитским ловцима служила као склониште или боравиште, пронађено је камено оруђе и оружје, као и остаци огњишта човекових предака који су били савременици крапинског прачовека. Старост остатака је датирана на око 40.000 година.¹⁾ Трагови живота људи су пронађени и у долини реке Саве, где је пронађено бронзано оруђе и гробови културе поља са урнама, назване према начину сахрањивања покојника.

За време Римског царства на подручју Загреба, тачније на месту данашњег села Шћитарјева у близини Велике Горице налазила се Андаутонија, староримско насеље и општина. На месту Андаутоније се пре римског налазило илирско насеље. Андаутонија се налазила на десној обали реке Саве на месту где је римски пут Сисција—Петовио (Сисак—Птуј) прелазила реку. Археолошким ископавањима откривени су бедеми, некрополе, термални комплекс с водоводом, канализацијом и системом за загревање просторија, трагови луке и предмети из свакодневног живота становника. Андаутонија губи на значењу у раздобљу од 4. до 7. века за време великих сеоба народа.

Континуирана историја града Загреба може се пратити од 1094. када је угарски краљ Ладислав Први основао Загребачку бискупију на Каптолу.²⁾³⁾⁴⁾ Године 1134. издата је писмена повеља у којој се помињу оснивач бискупије краљ Ладислав, први загребачки бискуп са свештенством. Та је повеља први писмени траг о Загребачкој бискупији.

Године 1217. довршена је и посвећена столна црква, која је тешко страдала при најезди Татара 1242.⁵⁾ Преживело становништво потражило је спас у шумама Медведнице. Након одласка Татара део становништва се вратио на виши брег који је од суседног бискупског насеља био одељен потоком Медвешчаком. Угарски краљ Бела IV, који се и сам повлачио пред Татарима, у знак захвалности за сигурно уточиште доделио је новом насељу — Градецу — и његовим становницима повељу којом им је признао знатне самоуправне повластице у унутрашњем уређењу, судству и привредном животу. Градец је тако постао слободна краљевска варош изузета од банске и жупанске власти и директно подређена краљу.⁶⁾⁷⁾⁸⁾ Процењује се да је Загреб тада имао приближно 1.000 становника.

Загреб се први пут спомиње као главни град Хрватске 1557. године.⁹⁾¹⁰⁾ Током 17. и 18. века катастрофални пожари више пута су уништавали насеље. С поступном градњом кућа од опека временом је ограничена разорна моћ честих великих пожара. Исусовци су 1664. године у Загребу основали прву штампарију.¹¹⁾ Године 1669. основан је Загребачки универзитет.¹²⁾ Тада је краљ Леополд I повељом Краљевској академији потврдио право универзитета.

У међувремену су 1667. избили тешки и крвави сукоби у подграђу и на мосту преко потока Медвешчака који је делио два насеља. Између супарничких варошких и каптолских становника често је долазило до спорова, несугласница и сукоба, најчешће због права локалног трговања, који су кочили јачи развој Загреба у политичко и привредно средиште. Сукоби су се, међутим, временом стишали. Године 1742. у Загребу је било 560 кућа са 5.600 становника. Двадесет и пет година касније, 1767. Краљевско веће је одредило Вараждин за своје привремено седиште. Но, након великог пожара у Вараждину 1776. године у којем је уништена и зграда Краљевског већа, у Загреб су се трајно преселиле високе управне, судске и школске установе, као и знатан део племства.¹³⁾¹⁴⁾

Почетком 19. века у Загребу је живело 7.706 становника и тај број је био у сталном порасту. Године 1834, преуређењем старе Градске већнице Загреб је добио прво стално позориште,¹⁵⁾ а 1847. у Хрватском сабору, хрватски језик је проглашен службеним чиме је заменио дотадашњи службени језик — латински. Револуционарне 1848. године Загреб је, као и остатак Европе, био једно од попришта бурних политичких догађаја. Средишњи градски трг је исте године преименован у Јелачићев трг.

Царским патентом 7. септембра 1850. спојени су дотадашњи делови Загреба у јединствено насеље,¹⁶⁾ чиме су се створили услови за убрзан развој модерног средњоевропског града. То је било доба велике градње, у којем је израсло ново урбано средиште, Доњи град. За то време на Трњу и Трешњевци су настајала неплански грађена насеља сиромашних слојева грађана, док се на северним шумовитим брежуљцима градио резиденцијални део града.

Године 1862. кроз град је прошла прва железничка пруга.¹⁷⁾ Пруга је изграђена као јужни крак пруге Беч—Љубљана—Трст и спајала је Зидани Мост преко Загреба са Сиском.¹⁸⁾ Следеће године у рад је пуштена градска плинара. Године 1866. у Загребу је основана Југославенска академија знаности и умјетности (ЈАЗУ), данашња Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ). Исте године на средишњем градском тргу постављен је споменик бану Јелачићу и довршена је православна црква на Тргу Петра Прерадовића. Године 1867. изграђена је загребачка синагога, а 1874. Загреб је добио модеран универзитет.

Године 1874. уведена је јавна плинска расвета, а 1878. почео је да ради јавни градски водовод.¹⁹⁾ Дана 9. новембра 1880. године Загреб је задесио снажан земљотрес у којем су оштећене многе зграде, али без већих људских жртава.²⁰⁾²¹⁾ Услед оштећења насталих у земљотресу, отпочела је обнова столне цркве на Каптолу и загребачка катедрала је добила данашњи изглед.²²⁾ Прва телефонска линија у Загребу је прорадила 1881, а од 1886. уводи се јавни телефонски саобраћај. Загреб добија трамвај 1891. године,²³⁾ а годину касније изграђена је главна зграда железничке станице — Државни колодвор — коју је пројектовао главни инжењер угарских државних железница Ференц Фаф (мађ. Ferenz Pfaff). Године 1895. никла је нова зграда Хрватског народног казалишта.

На прелазу у 20. век у Загребу је живело 61.002 становника. Настављено је велико проширивање града и градских садржаја у којем центар града добија данашњи изглед. Град се шири на исток према Пешченици и на запад према Чрномерцу. Прва два стална биоскопа у Загребу отворена су 1906. године. Идуће године је у рад пуштена прва јавна електрана, па почиње изградња електричне мреже и првих кућних прикључака. Касно увођење електричне енергије у Загреб приписује се уговору између Градског поглаварства и плинаре која је имала концесије на јавну плинску расвету. Такође, исте године основана је и библиотека намењена грађанству и која чини језгро данашњих Градских књижница.

Електрични трамвај је заменио трамвај на коњску вучу 1910. године. Пред крај Првог светског рата и у првим годинама након њега отворено је више факултета и високих школа, међу осталима и Медицински факултет (1917), Пољопривредно-шумарски факултет (1919), Ветеринарски факултет (1924) и др. Године 1921. у Загребу је први пута пописано више од 100.000 становника, тачније 108.674. Након рата на потезу између железничке пруге и реке Саве граде се радничка насеља, док се на нижим обронцима Медведнице довршава градња резиденцијалне четврти. До 1931. становништво Загреба је порасло за 70%, што је уједно и највећи демографски скок у историји града. Године 1926. у Загребу је почела радити прва радио-станица — Радио Загреб. Радио Загреб је био једна од првих радио-станица у Европи и прва радио-станица у овом делу Европе.²⁴⁾ Године 1929. Загреб постаје седиште новоосноване Савске бановине, а од које ће 1939. спајањем са Приморском бановином и деловима Зетске, Врбаске, Дринске и Дунавске бановине настати Бановина Хрватска. Године 1926. довршен је хотел Милинов, данашњи Дубровник, а отворен је и велики стамбени блок у источном делу Доњег града, највећи у Загребу до градње великих стамбених зграда у Новом Загребу.

Дана 10. априла 1941. године у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска (НДХ) и одмах су почели прогони и убијања Срба, Јевреја и свих других који се нису слагали са новим квислиншким властима. Исте године је срушена загребачка синагога. Дана 8. маја 1945. године Загреб је ослобођен.

Након рата започиње још један циклус градње и индустријализације града, који за то време континуирано демографски расте. Загреб уједно постаје и административно средиште, прво НР, а потом и СР Хрватске. Године 1950. Загреб је и управно-територијално проширен. Граду су припојена многа дотадашња мала самостална насеља: Подсусед, Стењевец, Врапче, Шпанско, Млинови, Грачани, Шестине, Ремете, Маркушевец. Загреб се на десну обалу Саве почиње ширити од 1957. године када почиње изградња првих великих стамбених четврти, најпре Савског Гаја и Запруђа.²⁵⁾ На простору где је 1953. пописано само 2.000 становника никнуо је нови део града у којем данас живи више од 100.000 становника. У индустријској зони на Житњаку исте године почиње изградња постројења Органско-кемијске индустрије (ОКИ). Године 1964. Загреб је погодила највећа природна катастрофа у његовој историји.²⁶⁾²⁷⁾ Поткрај октобра набујале воде Саве излиле су се из речног корита и поплавиле приближно 60 km² уже територије града. Да би се избегле опасности од нових поплава, 1971. године је довршен систем нових савских насипа и одводни канал Сава—Одра—Сава. Исте године у јесен, Загреб је за време Хрватског пролећа био поприште студентских демонстрација. Након слома покрета почетком децембра водећи хрватски политичари су дали оставке и повукли се из политичког и јавног живота, многи учесници покрета и студентске вође били су ухапшени, а рад Матице хрватске је забрањен. Догађања из те године довела су до тога да је 1974. донесен нови југословенски устав у којем су испуњени неки од захтева покрета.

Године 1975. отворен је хотел „Интерконтинентал“, први хотел високе категорије у Загребу. Следеће године довршена је највећа и тада највиша пословна зграда у Загребу, популарно названа Загрепчанка. За потребе Универзијаде одржане 1987. године изграђено је или обновљено мноштво спортских објеката. Отворени су, проширени или изграђени и многи други објекти и простори — музеј Мимара, Омладински центар, Факултет економских знаности, хотел Дубровник, нова зграда аутобуске станице, тј. „Аутобусни колодвор“. Уређени су Трг бана Јелачића као и фасаде многих зграда у Доњем граду. Дана 11. јула исте године у Загребу је симболично обележено рођење петмилијардитог становника Земље.

У Загребу је 8. октобра 1991, три месеца након Брионске декларације, ступила на снагу уставна одредба Хрватског сабора из месеца јуна исте године, о самосталности Хрватске, са Загребом као главним градом. Тој одлуци је дан раније претходило бомбардовање Банских двора за које је оптужено Југословенско ратно ваздухопловство.²⁸⁾ Током лета 1991. у Загребу је било спорадичне пуцњаве око касарне ЈНА „Маршал Тито“, али интензивних борби није било па је град поштеђен разарања. Након потписивања Сарајевског примирја 3. јануара 1992. године, постигнут је договор о повлачењу ЈНА, чије су се јединице повукле током истог месеца. У мају 1995. Загреб је био мета ракетног напада у којем је погинуло 6 цивила, а рањено их је најмање 175.²⁹⁾ Тај напад снага војске РСК је био одмазда за напад хрватске војске на Западну Славонију, коју су требале да штите снаге УН, као демилитаризирану зону.

Након што су Хрватску као самосталну земљу признале многе државе, у Загребу се почињу отварати амбасаде од којих је прву отворила СР Немачка. Увођењем нове територијалне организације у Републици Хрватској формирано је 20 жупанија и Град Загреб, такође са статусом жупаније. У Загребу се налази и седиште суседне Загребачке жупаније.

• Загреб
• Митрополија загребачко-љубљанска

Istorija Zagreba